De­mo­krat­ski front (DF), kao naj­zna­čaj­ni­ji i do­ka­za­ni opo­zi­ci­o­ni či­ni­lac, je­di­ni je re­le­van­tan da oku­pi istin­sku opo­zi­ci­ju u Cr­noj Go­ri, oci­je­nio je funk­ci­o­ner Fron­ta Bran­ko Ra­du­lo­vić. On je na­gla­sio da je Mi­o­drag Le­kić od­la­skom iz DF-a pro­pu­stio ži­vot­nu šan­su da osta­vi du­bok trag u isto­ri­ji Cr­ne Go­re.
Na pi­ta­nje ko­li­ko je DF iz­gu­bio od­la­skom Le­ki­ća i da li mo­že za­dr­ža­ti po­zi­ci­ju ko­ju je sa njim na če­lu ostva­rio na po­sled­njim par­la­men­tar­nim iz­bo­ri­ma, Ra­du­lo­vić je od­go­vo­rio da taj sa­vez zah­ti­je­va ja­ke i mu­dre po­je­din­ce, po­seb­no li­de­ra.
– On tre­ba da vi­di da­lje od dru­gih, da „di­že i spu­šta” kad za­tre­ba, da ob­je­di­nju­je, sna­ži i usmje­ra­va ener­gi­ju, da „gu­ta”, da ne po­su­sta­je, bu­de smi­on i od­lu­čan – ka­že Ra­du­lo­vić.
To, ka­ko je na­veo, je­ste ve­li­ki te­ret i ni­je mu sva­ko na­re­dan, po­seb­no ka­da se ima u vi­du ovaj mon­stru­o­zni re­žim.
– Le­kić je bio pr­vi for­mal­ni pred­sjed­nik DF-a, on je bio naš iz­bor. Sad vi­dim da oči­to ni­je­smo bi­li naj­bo­lji spoj. Za nje­ga je DF bio eks­pe­ri­ment, kao što je jav­no re­kao, a za me­ne je DF ži­vot – re­kao je Ra­du­lo­vić.
On je ka­zao da mu ni da­nas ni­je ja­sno da ne­ko na­pu­šta li­de­r­sku po­zi­ci­ju u DF-u u tre­nut­ku ka­da je taj sa­vez imao oko 30 od­sto po­dr­ške gra­đa­na i mo­guć­nost ra­sta i do 35 od­sto, i da se od­lu­či za osni­va­nje sop­stve­ne par­ti­je van DF-a.
– Ni­ko po­li­tič­ki mu­dar ne „ko­či uz­br­do”. Da se po­vu­kao iz po­li­ti­ke do­ne­kle bih ga ra­zu­mio, pre­te­žak je bio ovo te­ret za nje­ga – na­veo je Ra­du­lo­vić.
Upi­tan ka­ko vi­di bu­duć­nost Fron­ta, da li je tom sa­ve­zu po­tre­ban no­vi li­der i ko bi to mo­gao bi­ti, on je re­kao da bu­duć­nost DF-a vi­di kao što je vi­dio Na­rod­nu slo­gu, či­ji je bio vi­so­ki funk­ci­o­ner, kao što je vi­dio DF dok je pi­sao Plat­for­mu 2010. go­di­ne ili Pro­gram 595 mje­ra, i kao što je vi­dio mno­ge uspje­šne de­mo­krat­ske pri­če po svi­je­tu.
Na pi­ta­nje da li je u DF-u još ak­tu­el­na pri­ča o or­ga­ni­zo­va­nju pro­te­sta, on je od­go­vo­rio da su pro­te­sti ne­mi­nov­nost Cr­ne Go­re, gra­đan­ski, ne­na­sil­ni, sa ja­snim za­htje­vi­ma, do­sled­ni i is­traj­ni do is­pu­nje­nja tih za­htje­va.
– To je je­di­ni na­čin da do­đe­mo do slo­bod­nih iz­bo­ra i smi­je­ni­mo ovaj kri­mi­no­ge­ni re­žim. Oni su dav­no tre­ba­li bi­ti or­ga­ni­zo­va­ni. Raz­lo­zi su uvi­jek po­sto­ja­li, bi­lo o ko­joj sfe­ri da se ra­di, a i po­vo­da je bi­lo bez­broj, i ka­da su iz­bo­ri u pi­ta­nju – sma­tra Ra­du­lo­vić.
On je re­kao da je bio i ostao je­dan od naj­gla­sni­jih za­go­vor­ni­ka tog vi­da gra­đan­ske ne­po­slu­šno­sti.
– Pro­te­sti su naj­e­fi­ka­sni­ji na­čin da se is­pu­ne oprav­da­ni za­htje­vi obes­pra­vlje­nih, a ta­kvih je, na­ža­lost, sto­ti­ne hi­lja­da u Cr­noj Go­ri. Ubi­je­đen sam da su i po­sled­nja de­ša­va­nja na opo­zi­ci­o­noj sce­ni u zna­čaj­noj mje­ri po­sle­di­ca stra­ha re­ži­ma od ve­li­kih pro­te­sta – ka­zao je Ra­du­lo­vić.
On je po­ru­čio da će DF re­a­li­zo­va­ti od­lu­ku pred­sjed­ni­štva ko­ju su do­ni­je­li još u ja­nu­a­ru, „isti­na te­škom mu­kom, ali na kra­ju ipak jed­no­gla­sno”.
– Već smo po­če­li sa pri­pre­ma­ma i obi­la­skom cr­no­gor­skih gra­do­va. In­ten­zi­vi­ra­će­mo te pri­pre­me na je­din­stve­noj plat­for­mi i ak­ci­o­nom pla­nu Pred­sjed­ni­štva DF-a. Upu­ti­će­mo ne­dvo­smi­slen po­ziv svim re­le­vant­nim či­ni­o­ci­ma po­li­tič­kog i ci­vil­nog sek­to­ra da nam se pri­dru­že – ka­zao je Ra­du­lo­vić.
To će, ka­ko je po­ja­snio, bi­ti po­ziv – ne za pro­test ko­ji će tra­ja­ti sat, dan, je­dan put, već za per­ma­nent­ni bunt do is­pu­nje­nja za­htje­va, a to je or­ga­ni­zo­va­nje pr­vih fer i slo­bod­nih iz­bo­ra. Tu će se, sma­tra Ra­du­lo­vić, po­ka­za­ti „ko je vje­ra, a ko je ne­vje­ra, ko je po­šten a ko ne­po­šten”.
M.V.