Vla­da Uje­di­nje­nog Kra­ljev­stva iz­ra­zi­la je za­bri­nu­tost zbog na­pa­da na me­di­je u Cr­noj Go­ri i is­ta­kla da je i Evrop­ska ko­mi­si­ja pri­mi­je­ti­la jaz iz­me­đu prav­nog uskla­đi­va­nja sa EU i pri­mje­ne stan­dar­da u prak­si. To je na­ve­de­no u iz­vje­šta­ju o de­mo­kra­ti­ji i ljud­skim pra­vi­ma, ko­je je ob­ja­vi­lo bri­tan­sko Mi­ni­star­stvo spolj­nih po­slo­va.
Pre­ma na­vo­di­ma iz tog do­ku­men­ta, Lon­don po­dr­ža­va evrop­sku per­spek­ti­vu Cr­ne Go­re i re­gi­o­na, ali po­dr­ža­va „no­vi pri­stup” po ko­jem dr­ža­ve kan­di­da­ti pre­go­vo­re po­či­nju po­gla­vlji­ma ko­ja tre­ti­ra­ju pi­ta­nja vla­da­vi­ne pra­va i osnov­nih pra­va.
Pre­ma iz­vje­šta­ju o sta­nju de­mo­kra­ti­je i ljud­skih pra­va, Ve­li­ka Bri­ta­ni­ja fi­nan­si­ra ve­ći broj pro­je­ka­ta u Cr­noj Go­ri, pri­je sve­ga u obla­sti osnov­nih pra­va i prav­de. Po­dr­ža­li su pro­je­kat ko­ji ima za cilj ja­ča­nje za­šti­te pra­va na pra­vič­no su­đe­nje, a fi­nan­si­ra­li su i dru­gi pro­je­kat ko­ji se od­no­si na no­vi­nar­ski ko­deks.
Ta­ko­đe su, ka­ko se na­vo­di, ra­di­li sa UNI­CEF-om, ra­di or­ga­ni­za­ci­je kon­fe­ren­ci­je sa fo­ku­som na ja­ča­nje dru­štve­nih vje­šti­na i so­ci­jal­nog raz­vo­ja dje­ce u obra­zo­va­nju. U do­ku­men­tu se na­vo­di da je je­dan od pro­je­ka­ta ko­ji su po­ma­ga­li bio po­sve­ćen bor­bi pro­tiv tr­go­vi­ne lju­di­ma.
– Ve­li­ka Bri­ta­ni­ja ta­ko­đe na­sta­vlja da ra­di sa cr­no­gor­skim su­di­ja­ma na pi­ta­nji­ma pri­mje­ne Evrop­ske kon­ven­ci­je o ljud­skim pra­vi­ma (EC­HR) – pro­cje­nju­je se u do­ku­men­tu ko­ji je ob­ja­vi­lo bri­tan­sko Mi­ni­star­stvo spolj­nih po­slo­va ko­je pred­vo­di Fi­lip Ha­mond.
Oni su uka­za­li da je iz­vje­štaj Evrop­ske ko­mi­si­je o na­pret­ku Cr­ne Go­re pri­zna­je od­re­đe­ni da­lji na­pre­dak u ve­zi sa po­što­va­njem osnov­nih pra­va, is­ti­ču­ći kao po­zi­tiv­no to što po­sto­ji po­ste­pe­no upo­zna­va­nje u Cr­noj Go­ri sa me­đu­na­rod­nim me­ha­ni­zmi­ma iz­vje­šta­va­nja.
Po­zdra­vlja­ju se iz­mje­na za­ko­na o om­bud­sma­nu, a po­seb­no je kao va­žno is­tak­nu­to usva­ja­nje ak­ci­o­nog pla­na za rje­ša­va­nje sta­tu­sa rom­ske za­jed­ni­ce. Me­đu­tim, u iz­vje­šta­ju se ta­ko­đe na­vo­di da je na­pre­dak bio ne­u­jed­na­čen, te da jaz iz­me­đu prav­nog uskla­đi­va­nja i im­ple­men­ta­ci­ji stan­dar­da ljud­skih pra­va na­sta­vlja da po­sto­ji.
– Osta­je za­bri­nu­tost zbog na­pa­da pro­tiv me­di­ja – na­vo­di se u iz­vje­šta­ju bri­tan­skog Mi­ni­star­stva spolj­nih po­slo­va.
Ka­ko je is­tak­nu­to, Ve­li­ka Bri­ta­ni­ja i da­lje sna­žno po­dr­ža­va uslo­ve ko­je je EU pred­sta­vi­la za pro­ši­re­nje na sve ze­mlje za­pad­nog Bal­ka­na i Tur­ske. Ka­ko se na­vo­di, to uklju­ču­je po­dr­šku EU da u pro­ce­su pri­stu­pa­nja sta­vi na­gla­sak na po­što­va­nje ljud­skih pra­va.
– Po­što­va­nje vri­jed­no­sti ljud­skih pra­va Evrop­ske uni­je i nje­nih pra­vi­la od dr­ža­va kan­di­da­ta tre­ba da bu­de is­ti­can to­kom pro­ce­sa pri­stu­pa­nja i tre­ba da re­gu­li­še nji­hov put ka član­stvu u EU. In­sti­tu­ci­je ko­je ga­ran­tu­ju ljud­ska pra­va osnov­ni su dio ko­pen­ha­ških kri­te­ri­ju­ma za pri­stu­pa­nje EU – na­ve­de­no je u iz­vje­šta­ju.
Pro­ši­re­nje, ka­ko je re­če­no, pru­ža sna­žan pod­sti­caj ka ubr­za­nju re­for­mi u obla­sti ljud­skih pra­va i uskla­đe­nost me­đu svim ze­mlja­ma ko­je tra­že da se pri­dru­že EU.
– Kao dio svo­je ulo­ge u po­dr­šci kon­kret­nom na­pret­ku kao uslo­vu za da­lje pro­ši­re­nje, Ve­li­ka Bri­ta­ni­ja po­dr­ža­va „no­vi pri­stup”, po ko­jem ze­mlje kan­di­da­ti po­či­nju pre­go­vo­re o pi­ta­nji­ma vla­da­vi­ne pra­va – uklju­ču­ju­ći i osnov­na pra­va – od sa­mog po­če­tak pro­ce­sa pri­dru­ži­va­nja – za­klju­ču­je se u bri­tan­skom iz­vje­šta­ju.
Pre­ma ra­ni­jim sa­op­šte­nji­ma iz EU, cen­tral­no pro­gla­vlje pre­go­vo­ra sa Cr­nom Gorm je po­gla­vlje 23, ko­je se ti­če pra­vo­su­đa i osnov­nih pra­va. Na­i­me, pra­vo­su­đe i osnov­na pra­va pred­sta­vlja­ju oblast ko­ja će bi­ti pod po­seb­nom pa­žnjom Evrop­ske uni­je i cr­no­gor­ske jav­no­sti u to­ku ci­je­log pre­go­va­rač­kog pro­ce­sa. Ono se sa­sto­ji iz obla­sti pra­vo­su­đa, an­ti­ko­rup­ci­je, osnov­nih pra­va gra­đa­na, a po­red usva­ja­nja prav­ne te­ko­vi­ne Uni­je kroz uskla­đi­va­nje sa na­ci­o­nal­nim za­ko­no­dav­stvom, po­se­ban iza­zov za Cr­nu Go­ru će bi­ti nje­go­va pri­mje­na, kroz ostva­ri­va­nje mjer­lji­vih re­zul­ta­ta.
M.V.


U EU tek idu­će de­ce­ni­je

Pre­ma iz­vje­šta­ju bri­tan­skog Mi­ni­star­stva spolj­nih po­slo­va, no­vi ta­las pro­ši­re­nja oče­ku­je se po­čet­kom idu­će de­ce­ni­je, od­no­sno 2020. go­di­ne.
– Osam ze­ma­lja pri­zna­te su od stra­ne EU kao po­ten­ci­jal­ne čla­ni­ce, ali jed­na od njih – Island –su­spen­do­va­la je svo­je pre­go­vo­re o pri­stu­pa­nju. Tur­ska je u pre­go­vo­ri­ma od 2005. god­ne, Cr­na Go­ra je otvo­ri­la svo­je pre­go­vo­re u 2012. go­di­ni, Sr­bi­ja je za­po­če­la pre­go­vo­re o pri­stu­pa­nju u 2014. go­di­ni – na­vo­di se u iz­vje­šta­ju.
Ka­ko je na­ve­de­no, Ma­ke­do­ni­ja i Al­ba­ni­ja su do­sti­gle sta­tus kan­di­da­ta 2005, od­no­sno 2014. go­di­ne, ali ni­jed­na od ove dvi­je dr­ža­ve još ni­je otvo­ri­la pre­go­vo­re o pri­stu­pa­nju.