Stran­ka pen­zi­o­ne­ra, in­va­li­da i so­ci­jal­ne prav­de Cr­ne Go­re (SPISP CG) je de­mo­krat­ska, stran­ka so­ci­jal­ne prav­de, gra­đan­ska, dr­ža­vo­tvor­no cr­no­gor­ska, stran­ka ko­ja će se bo­ri­ti za stva­ra­nje slo­bod­nog dru­štva, prav­nu dr­ža­vu i pu­nu vla­da­vi­nu pra­va, ka­zao je u in­ter­vjuu za „Dan” njen no­si­lac iz­bor­ne li­ste, aka­de­mik Sma­jo Ša­bo­tić. On je re­kao da će se bo­ri­ti za po­bo­šlja­nje ži­vot­nog stan­dar­da svih gra­đa­na Cr­ne Go­re, a po­seb­no pen­zi­o­ne­ra.
– Tra­ži­će­mo da se for­mi­ra po­seb­no mi­ni­star­stvo za raz­voj sje­ve­ra – sa­op­štio je Ša­bo­tić, član Pred­sjed­ni­štva Udru­že­nja evrop­skih pen­zi­o­ner­skih par­ti­ja.
● Ka­kve će bi­ti Va­še glav­ne po­ru­ke u pre­o­sta­lom di­je­lu kam­pa­nje?
– Stran­ka pen­zi­o­ne­ra, in­va­li­da i so­ci­jal­ne prav­de Cr­ne Go­re (SPISP CG) je de­mo­krat­ska, stran­ka so­ci­jal­ne prav­de, gra­đan­ska, dr­ža­vo­tvor­no cr­no­gor­ska, stran­ka ko­ja će se svo­jim dje­lo­va­njem bo­ri­ti za stva­ra­nje slo­bod­nog dru­štva, prav­nu dr­ža­vu i pu­nu vla­da­vi­nu pra­va. Ona je i stran­ka ko­ja po­či­va na na­če­li­ma na­ci­o­nal­ne rav­no­prav­no­sti. Bo­ri­će­mo se za po­bo­šlja­nje ži­vot­nog sta­ndar­da svih gra­đa­na Cr­ne Go­re, a po­seb­no pen­zi­o­ne­ra, in­va­li­da i so­ci­jal­no ugro­že­nog sta­nov­ni­štva. Kao dio vla­sti, tru­di­će­mo se za efi­ka­sni­ju or­ga­ni­za­ci­ju prav­ne dr­ža­ve, i za ja­ča­nje i sa­mo­stal­nost in­sti­tu­ci­ja si­ste­ma, ko­je će bi­ti spo­sob­ne da se iz­bo­re pro­tiv, u zna­čaj­noj mje­ri pri­sut­nih i oči­gled­no vi­dlji­vih, kri­mi­na­la i ko­rup­ci­je. Po­seb­no će­mo se bo­ri­ti za br­ži raz­voj sje­ve­ra Cr­ne Go­re. Mi smo 1988. go­di­ne kre­nu­li u AB re­vo­lu­ci­ju, jer je sje­ver tri pu­ta bio ne­raz­vi­je­ni­ji od osta­log di­je­la Cr­ne Go­re, a da­nas je ne­raz­vi­je­ni­ji 17 pu­ta. Pot­pi­sa­nim do­go­vo­rom iz­me­đu vla­da Cr­ne Go­re, Sr­bi­je i EU, sje­ver je de­fi­ni­san kao re­gi­ja. A de­fi­ni­sa­na je i pre­ko­gra­nič­na re­gi­o­nal­na sa­rad­nja sa zla­ti­bor­skim i ra­škim okru­gom. U IPA pro­gra­mi­ma EU, či­ja su sred­stva 80 od­sto bes­po­vrat­na, pa­siv­no­šću Vla­de Cr­ne Go­re, po tom pi­ta­nju, pu­no sred­sta­va je osta­lo ne­is­ko­ri­šće­no. Na na­šu ža­lost, tran­zi­ci­ja i pljač­ka­ške pri­va­ti­za­ci­je, uklju­ču­ju­ći i va­u­čer­sku, sko­ro su uni­šti­le sje­ver, ko­ji je u iz­u­mi­ra­nju (vi­še lju­di umi­re ne­go što se ra­đa). Tra­ži­će­mo, u sva­kom slu­ča­ju, da se for­mi­ra po­seb­no mi­ni­star­stvo za raz­voj sje­ve­ra, ka­ko bi ubr­za­li raz­voj ove re­gi­je. Bo­ri­će­mo se za ve­će stu­dent­ske kre­di­te i pla­te pro­fe­so­ri­ma Uni­ver­zi­te­ta. Do­sa­da­šnji kre­di­ti od 30 do 40 eura one­mo­gu­ća­va­ju stu­di­ra­nje dje­ci si­ro­ma­šnih ro­di­te­lja. Tra­ži­će­mo da sve že­ne, a ne sa­mo one ko­je su se ja­vlja­le ZZZCG do­bi­ju na­dok­na­du za tro­je i vi­še dje­ce, kao i one že­ne ko­je iz zdrav­stve­nih raz­lo­ga ni­je­su mo­gle da ro­de.
● Ko­ja stran­ka mo­že bi­ti Vaš po­sti­zbor­ni ko­a­li­ci­o­ni part­ner?
– Sve stran­ke ko­je se bo­re za bo­lji stan­dard pen­zi­o­ne­ra i br­ži raz­voj sje­ve­ra, kao i na­ci­o­nal­nu rav­no­prav­nost mo­gu bi­ti na­ši ko­a­li­ci­o­ni part­ne­ri. Ve­ći stan­dard pen­zi­o­ne­ra mo­že se ostva­ri­ti sa­mo za­po­šlja­va­njem mla­dih lju­di, jer sa­da­šnje pen­zi­je ne za­vi­se od mi­nu­log ra­da pen­zi­o­ne­ra, već od ra­da sa­da za­po­sle­nih lju­di. U Ti­to­vo do­ba, na jed­nog pen­zi­o­ne­ra bi­lo je pet rad­ni­ka, a iz­dva­ja­nje za pen­zi­je bi­lo je 31 od­sto, što zna­či da je sva­ki pen­zi­o­ner mje­seč­no imao na ras­po­la­ga­nju jed­nu i po pla­tu. Sa­da na jed­nog pen­zi­o­ne­ra ima­mo 1,7 za­po­sle­nih, a iz­dva­ja­nja su po evrop­skim stan­dar­di­ma 21 od­sto, što je ne­do­volj­no i za sa­da­šnje mi­zer­ne pen­zi­je, pa vla­da mo­ra iz bu­dže­ta do­ti­ra­ti Fond PIO sa 40 od­sto sred­sta­va. Naj­ni­ža pen­zi­ja tre­ba da bu­de naj­ma­nje 60 od­sto pro­sječ­nog lič­nog do­hot­ka, to jest 300 eura, i one stran­ke ko­je bu­du ima­le ova­kav stav mo­gu bi­ti na­ši ko­a­li­ci­o­ni part­ne­ri.
● Ka­ko ocje­nju­je­te si­tu­a­ci­ju u ko­joj se da­nas na­la­ze pen­zi­o­ne­ri i in­va­li­di?
– Naj­ve­ća šte­ta ko­ja je na­ni­je­ta Cr­noj Go­ri ni­je si­ro­ma­štvo, ne­go si­stem­sko uni­šta­va­nje mo­ra­la i eti­ke. Sta­re vi­še sla­bo ko po­štu­je i uva­ža­va, ni­ti ko­ri­sti nji­ho­vu mu­drost i is­ku­stvo. Ta po­ja­va je uve­ze­na u Cr­nu Go­ru, a ko ne po­štu­je pret­ke, osu­đu­je na pro­past i se­be i po­tom­ke. U svi­je­tu po­sto­ji dan bor­be pro­tiv dis­kri­mi­na­ci­je sta­rih, a to je 16. jul. Taj dan ni­ko osim nas ni­je obi­lje­žio u Cr­noj Go­ri, a zbog me­dij­ske blo­ka­de ili sma­tra­nja me­di­ja da taj dan ni­je bi­tan, o tom obi­lje­ža­va­nju jav­nost ni­je oba­vi­je­šte­na. Za­to za­hva­lju­jem „Da­nu” što nam je je­di­ni omo­gu­ćio da jav­nost i o ovo­me oba­vi­je­sti­mo. Mi smo je­di­na stran­ka pen­zi­o­ne­ra i in­va­li­da ko­ja ori­gi­nal­no za­stu­pa nji­ho­ve in­te­re­se. Ali mi smo i stran­ka so­ci­jal­ne prav­de, sa pu­no mla­dih i uspje­šnih lju­di. Da­kle, mi smo stran­ka i sa­da­šnjo­sti i bu­duć­no­sti. Kod nas po­sto­ji uspje­šan spoj sta­ro­sti i mla­do­sti, is­ku­stva i po­le­ta. Mi, ko­ji vo­di­mo stran­ku, smo uspje­šni i ostva­re­ni lju­di i že­ne, i ne bo­ri­mo za lič­ne in­te­re­se već za bo­lju i pra­ved­ni­ju Cr­nu Go­ru. Sa­mo no­vim za­po­šlja­va­njem mo­že­mo po­ve­ća­ti stan­dard pen­zi­o­ne­ra, a mi ima­mo go­to­ve pro­gra­me za to. U to mo­ra­ju bi­ti si­gur­ni i oni ko­ji još ži­ve od ras­pro­da­je ono­ga što smo mi, sa­da pen­zi­o­ne­ri, stvo­ri­li. Po­što­va­ni gra­đa­ni, po­što­va­ni pen­zi­o­ne­ri, ne pro­daj­te bu­duć­nost svo­je dje­ce i unu­ča­di za 30 do 100 eura, ko­li­ko glas ko­šta na „cr­nom po­li­tič­kom tr­ži­štu”. Pro­bu­di­te se, usta­ni­te i bo­ri­te se za svo­ja pra­va. Že­ne ni­je­su ima­le ni pra­vo gla­sa dok se ni­je­su or­ga­ni­zo­va­le i po­če­le bo­ri­ti za svo­ja pra­va, crn­ci su bi­li ro­bo­vi u SAD dok se pod vođ­stvom Mar­ti­na Lu­te­ra Kin­ga ni­je­su po­če­li bo­ri­ti za svo­ja pra­va, a da­nas ima­mo crn­ca pred­sjed­ni­ka SAD.
M.VE­ŠO­VIĆ


Bi­hor zna ko sam

● Dru­ge stran­ke pen­zi­o­ne­ra op­tu­ži­le su Vas ne­dav­no da ste u rod­nom mje­stu do­bi­li sa­mo tri gla­sa na ra­ni­jim iz­bo­ri­ma i da ne­ma­te ni­ka­kvu po­li­tič­ku po­dr­šku, već da Vam je je­di­ni mo­tiv iz­bor­nog na­stu­pa no­vac. Ka­ko Vi na to od­go­va­ra­te?
– Što se ti­če dru­gih pen­zi­o­ner­skih stra­na­ka, nji­ho­va ru­ko­vod­stva su iz­gu­bi­la dvo­go­di­šnji spor o prav­nom na­sle­đu po­sli­je po­ku­ša­ja pu­ča u na­šoj stran­ci, u vre­me­nu ka­da je pred­sjed­nik na­še stran­ke bio je­dan ve­o­ma ča­stan čo­vjek Mi­la­din Ka­dić. Či­nje­ni­ca je da smo u Pet­nji­ci ima­li 30 kan­di­da­ta za od­bor­ni­ke na lo­kal­nim iz­bo­ri­ma, a do­bi­li smo de­set gla­so­va, jer su oni ko­ji su pot­pi­sa­li po­dr­šku na­šoj stran­ci za iz­la­zak na iz­bo­re, a po­seb­no kan­di­da­ti za od­bor­ni­ke, bi­li iz­lo­že­ni pri­ti­sci­ma sa svih stra­na, i od par­ti­ja na vla­sti i od par­ti­ja iz opo­zi­ci­je. U jed­nom tre­nut­ku sam bio ljut na mo­je ro­đa­ke i Bi­hor­ce, ali mi je jed­na sna­ha re­kla „bo­ga­ti, Sma­jo, ću­ti, ni­je sva­ko jak kao ti”. I ja sam za­ću­tao. I vo­lim svo­je ro­đa­ke i svoj bi­hor­ski na­rod, a znam i da oni vo­le me­ne. Na sku­pu Ša­bo­ti­ća je­dan ro­đak me u svom go­vo­ru po­zdra­vio i re­kao da sam, bez ob­zi­ra na po­li­tič­ke op­ci­je, su­prot­sta­vlja­ju­ći se ve­ći­ni, ura­dio ne­što naj­ša­bot­ski­je, što za­slu­žu­je isto­rij­sko po­što­va­nje Ša­bo­ti­ća i Bi­ho­ra­ca. Jer po­li­ti­ka, u na­šim od po­li­ti­ke ne­za­vi­snim ži­vo­ti­ma, ne igra bit­nu ulo­gu. Ta­ko­đe je či­nje­ni­ca da su vo­đe dru­gih pen­zi­o­ner­skih par­ti­ja bi­li raz­bi­ja­či na­še stran­ke. Sa­da ka­da su iz­van nas, slu­že ra­znim ko­a­li­ci­ja­ma, da kao pr­lja­vim re­po­vi­ma uda­ru­ju po dru­gi­ma. Zar ni­je simp­to­ma­tič­no da umje­sto da na­pa­da­ju stran­ke ko­je spro­vo­de po­li­tič­ku ko­rup­ci­ju i ucje­ne, na­pa­da­ju nas. Ne pri­ka­zu­ju da sam ova­ci­ja­ma po­zdra­vljan od 100.000 pri­sta­li­ca DPS-a u Pod­go­ri­ci ka­da sam bio u toj stran­ci, i 70.000 opo­zi­ci­o­na­ra u Nik­ši­ću, ka­da sam po­stao pr­vi di­si­dent DPS-a. Da sam na­rod Pe­ti­nji­ce, ka­da je DPS imao sa­mo šest od­sto a SDA 80 od­sto, do­veo do 80 od­sto u DPS. Ne po­mi­nju da sam zbog ide­je za­jed­nič­ke dr­ža­ve ča­sno od­bio mje­sto di­rek­to­ra Ur­gent­nog cen­tra u KCCG, tro­so­ban stan u Pod­go­ri­ci, i po­sao za že­nu, što je san sva­kog lje­ka­ra. To je ci­je­na mo­je ča­sti i to­ga da će mo­ji si­no­vi sa po­no­som mo­ći da ka­žu či­ji su. Moj uzor je Švaj­car­ska, imam ve­o­ma po­li­tič­ke bli­ske od­no­se sa naj­ja­čom stran­kom u toj ze­mlji, Na­rod­nom stran­kom. Cilj nam je da Cr­na Go­ra ne bu­de Mo­na­ko, već „Švaj­car­ska na mo­ru”.