Pred­sjed­nik Ad­mi­ni­stra­tiv­nog od­bo­ra Lju­iđ Škre­lja sa­op­štio je da je to skup­štin­skog ti­je­lo sprem­no da se ba­vi sta­tu­som funk­ci­o­ne­ra DPS-a Hu­sni­ja Ša­bo­vi­ća ako ne­ko to zva­nič­no za­tra­ži. On je do­dao da za­sad ne že­li da se de­talj­ni­je iz­ja­šnja­va o na­vo­di­ma da je Ša­bo­vić mi­mo za­ko­na do­bio pra­vo na pla­tu po­sla­ni­ka go­di­nu da­na po pre­stan­ku funk­ci­je.
Ša­bo­vi­ćev imo­vin­ski kar­ton ot­kri­va i da je on če­ti­ri go­di­ne bio i po­sla­nik i di­rek­tor Pod­ruč­ne jed­ini­ce Upra­ve za šu­me u Pla­vu.
Škre­lja je za „Dan” ka­zao da Ad­mi­ni­stra­tiv­ni od­bor Skup­šti­ne Cr­ne Go­re ni­je is­tra­žni or­gan.
– Ako to ne­ko bu­de tra­žio, ba­vi­će­mo se i ti­me. Ne že­lim ni­šta da pre­ju­di­ci­ram. Sva­ko ko je pod­nio za­htjev tre­ba da sta­ne iza to­ga. Vi­dje­će­mo, u sva­kom slu­ča­ju – re­kao je Škre­lja.
U imo­vin­skom kar­to­nu ko­ji je ob­ja­vljen na saj­tu Agen­ci­je za spre­ča­va­nje ko­rup­ci­je, Ša­bo­vić je na­veo da je šef Pod­ruč­ne je­di­ni­ce u Upra­vi za šu­me, gdje mje­seč­no za­ra­đu­je 560 eura. Na če­lu Upra­ve za šu­me je Nu­sret Ka­lač, ka­dar DPS-a. Ša­bo­vić je u imo­vin­skom kar­to­nu pri­ka­zao i da kao po­sla­nik pri­ma 985 eura mje­seč­no. Po­sla­nič­ki man­dat mu je pre­stao na­kon kon­sti­tu­i­sa­nja no­vog sa­zi­va par­la­men­ta, a po­čeo je 2012. go­di­ne, na­kon par­la­men­tar­nih iz­bo­ra odr­ža­nih te go­di­ne.
Na osno­vu Za­ko­na o za­ra­da­ma u jav­nom sek­to­ru, biv­ši mi­ni­stri i po­sla­ni­ci ima­ju pra­vo da go­di­nu na­kon pre­stan­ka funk­ci­je pri­ma­ju na­kna­du u vi­si­ni pla­te ko­ju su pri­mi­li po­sled­njeg mje­se­ca. Po­sla­ni­ci sa­mi pod­no­se za­htjev za is­pla­tu na­dok­na­da na­kon kon­sti­tu­i­sa­nja no­vog sa­zi­va par­la­men­ta, a o nji­ma ras­pra­vlja skup­štin­ski ad­mi­ni­stra­tiv­ni od­bor, što se de­si­lo i na­kon kon­sti­tu­i­sa­nja no­vog sa­zi­va.
Advo­kat Ve­se­lin Ra­du­lo­vić ka­zao je za „Dan” da Ša­bo­vić ni­je mo­gao bi­ti po­sla­nik i isto­vre­me­no oba­vlja­ti funk­ci­ju še­fa u Upra­vi za šu­me jer se ra­di o kla­sič­nom su­ko­bu in­te­re­sa u smi­slu Za­ko­na o spre­ča­va­nju ko­rup­ci­je.
– Ako je funk­ci­ju u Upra­vi za šu­me oba­vljao dok je bio po­sla­nik, on­da je bio du­žan da u ro­ku od 30 da­na pod­ne­se ostav­ku na po­sla­nič­ku funk­ci­ju. Ta­ko­đe, ne­spor­no je da Ša­bo­vić ne­ma pra­vo ni da pri­ma na­kna­du na­kon pre­stan­ka po­sla­nič­ke funk­ci­je u smi­slu Za­ko­na o za­ra­da­ma za­po­sle­nih u jav­nom sek­to­ru, jer to pra­vo ne pri­pa­da li­ci­ma ko­ja ostva­ru­ju za­ra­du po dru­gom osno­vu. Te­ško je vje­ro­va­ti da ti po­da­ci ni­je­su po­zna­ti nad­le­žnom od­bo­ru ko­ji mu je ovu na­kna­du ne­za­ko­ni­to odo­brio, jer smo vi­dje­li da su ti po­da­ci jav­ni – re­kao je Ra­du­lo­vić.
On je do­dao da sum­nja da bi Ša­bo­vić pod­nio za­htjev, zna­ju­ći da ne­ma pra­vo na tu na­kna­du, da pret­hod­no ni­je znao da će nje­gov za­htjev ipak bi­ti usvo­jen.
– Ova­kvo kr­še­nje za­ko­na od stra­ne skup­štin­skog od­bo­ra i omo­gu­ća­va­nje Ša­bo­vi­ću da pri­ba­vlja pro­tiv­prav­nu imo­vin­sku ko­rist, a za­tim i od­bi­ja­nje da se ta­kva od­lu­ka pre­i­spi­ta, uka­zu­je na sum­nju da se ra­di o škol­skom pri­mje­ru zlo­u­po­tre­be slu­žbe­nog po­lo­ža­ja i još jed­nom u ni­zu slu­ča­je­va u ko­ji­ma funk­ci­o­ne­ri vla­da­ju­će par­ti­je ne­ka­žnje­no bu­kval­no pljač­ka­ju bu­džet – is­ta­kao je Ra­du­lo­vić.
Ša­bo­vić je od kra­ja pro­šle go­di­ne na spi­sku biv­ših po­sla­ni­ka ko­ji­ma je od­lu­kom Ad­mi­ni­stra­tiv­nog od­bo­ra odo­bre­no da pri­ma­ju na­kna­du go­di­nu da­na na­kon pre­stan­ka jav­ne funk­ci­je u vi­si­ni pla­te. Za­kon pred­vi­đa da biv­ši mi­ni­stri i po­sla­ni­ci gu­be pra­vo na na­dok­na­de uko­li­ko se u me­đu­vre­me­nu za­po­sle ili stek­nu pra­vo na pen­zi­ju, od­no­sno da ne mo­gu ni da do­bi­ju to pra­vo ako ima­ju za­po­sle­nje. Na­kna­da se ostva­ru­je na lič­ni za­htjev ko­ri­sni­ka, ko­ji se pod­no­si naj­ka­sni­je 30 da­na od da­na pre­stan­ka oba­vlja­nja funk­ci­je. M.V.


Od­go­vor­nost sno­si tu­ži­la­štvo

Po ocje­ni Ve­se­li­na Ra­du­lo­vi­ća, Dr­žav­no tu­ži­la­štvo ne­či­nje­njem omo­gu­ća­va funk­ci­o­ne­ri­ma vla­da­ju­će stran­ke da kr­še za­ko­ne.
– Na­ža­lost, dr­žav­ne in­sti­tu­cu­je, a pri­je svih Dr­žav­no tu­ži­la­štvo, svo­jim ne­či­nje­njem stvo­ri­li su uslo­ve u ko­ji­ma je funk­ci­o­ne­ri­ma vla­da­ju­će par­ti­je omo­gu­će­no da kr­še za­ko­ne i se­bi pri­ba­vlja­ju imo­vin­sku ko­rist na šte­tu bu­džet­skih sred­sta­va – oci­je­nio je Ra­du­lo­vić.