Na­ja­va kan­di­da­tu­re Mi­la Đu­ka­no­vi­ća za pred­sjed­ni­ka Cr­ne Go­re ni­je iz­ne­na­đe­nje i či­ni se da je to dio nje­go­vog ši­reg pla­na, ka­zao je za „Dan” Ste­vo Muk, pred­sjed­nik uprav­nog od­bo­ra In­sti­tu­ta Al­te­r­na­ti­va, ko­men­ta­ri­šu­ći stav še­fa dr­ža­ve Fi­li­pa Vu­ja­no­vi­ća da će Đu­ka­no­vi­ću sa­vje­to­va­ti da se kan­di­du­je na pred­sjed­nič­kim iz­bo­ri­ma.
– De­mo­krat­ska par­ti­ja so­ci­ja­li­sta ne­ma ve­li­ki ma­ne­var­ski pro­stor, od­no­sno iz­bor lič­no­sti ko­je mo­gu da sa iz­gled­nim šan­sa­ma uče­stvu­ju u iz­bor­noj utak­mi­ci. Či­nje­ni­ca da se 2018. go­di­ne na mje­sto pred­sjed­ni­ka Cr­ne Go­re mo­že vra­ti­ti lič­nost ko­ja je ne­dav­no po tre­ći put na­pu­sti­la pre­mi­jer­sku funk­ci­ju na­kon se­dam man­da­ta go­vo­ri o za­ro­blje­no­sti po­li­tič­kog si­ste­ma – na­veo je Muk.
Ka­ko je do­dao, na opo­zi­ci­ji je da što pri­je za­poč­ne raz­go­vo­re na te­mu pred­sjed­nič­kih iz­bo­ra. Sma­tra da pri­tom sa­mo dvi­je op­ci­je mo­gu ima­ti po­li­tič­ku te­ži­nu.
– Pr­va, da se opo­zi­ci­ja usa­gla­si oko ime­na za­jed­nič­kog kan­di­da­ta ko­ji ima re­al­ne šan­se da po­bi­je­di, i dru­ga da za­jed­nič­ki boj­ko­tu­ju pred­sjed­nič­ke iz­bo­re osta­vlja­ju­ći Đu­ka­no­vi­ća sa­mog u iz­bor­noj „utak­mi­ci” – za­klju­čio je Muk.
Po ocje­ni ana­li­ti­ča­ra Bo­ži­da­ra Čo­la­ko­vi­ća, u in­ter­vjuu u kom je jav­nost, iz­me­đu osta­log, oba­vi­je­stio o svo­jim pred­sto­je­ćim sa­vjet­nič­kim ak­tiv­no­sti­ma, pr­vi čo­vjek dr­ža­ve je vi­še pod­sje­ćao na am­ba­sa­do­ra u ne­koj da­le­koj a za de­ša­va­nja u Cr­noj Go­ri po­vr­šno za­in­te­re­so­va­noj dr­ža­vi, sa pri­rod­nim na­sto­ja­njem da do­ga­đa­je u svo­joj ze­mlji pred­sta­vi u što je mo­gu­će ljep­šem svje­tlu. Ka­ko je na­veo, dao je niz lo­gič­ki ne­u­te­me­lje­nih ob­ja­šnje­nja sko­ri­jih do­ga­đa­ja, uz re­la­ti­vi­zo­va­nje zna­ča­ja oči­gled­nih pro­ble­ma i de­mon­stri­ra­nje za­tva­ra­nja oči­ju pred nji­ma.
– To svje­do­či da ni de­ce­ni­ju i po dug bo­ra­vak na mje­stu pred­sjed­ni­ka svih gra­đa­na ni­je do­pri­nio da se stva­ri sa­gle­da­va­ju iz bi­lo ko­je dru­ge per­spek­ti­ve osim par­tij­ske. Uz to, ču­la se i na­ja­va već vi­đe­nog. Za­pra­vo, na­ja­va op­ci­je o ko­joj se spe­ku­li­sa­lo od­mah po ob­ja­vlji­va­nju ime­na man­da­ta­ra po­sli­je ok­to­bar­skih iz­bo­ra. Ko­li­ko god bi­lo ja­sno da je cen­tar od­lu­či­va­nja ta­mo gdje je biv­ši vi­še­stru­ki pre­mi­jer i jed­nom pred­sjed­nik, oči­gled­no je da u sa­moj par­ti­ji po­sto­ji po­tre­ba da Mi­lo Đu­ka­no­vić ipak bu­de, i for­mal­no, na ne­koj od dr­žav­nih funk­ci­ja. Ma­da to su­štin­ski ni­šta ne­će pro­mi­je­ni­ti, jer gdje je on tu je i bi­lo ko­ja va­žna od­lu­ka, to vi­še go­vo­ri o sa­moj pri­ro­di pa­žlji­vo iz­gra­đi­va­nog si­ste­ma par­tij­ske dr­ža­ve, od­no­sno spre­ča­va­nju kon­sti­tu­i­sa­nja si­ste­ma u kom ne­za­vi­sne in­sti­tu­ci­je vo­đe­ne kre­di­bil­nim pro­fe­si­o­nal­ci­ma ne­u­pit­nih ka­pa­ci­te­ta oba­vlja­ju svo­je po­slo­ve na osno­vu za­ko­na, u skla­du sa de­mo­krat­skim pro­ce­du­ra­ma, po­štu­ju­ći ustav­ni prin­cip po­dje­le vla­sti – ka­zao je on.
Ka­ko je do­dao, na­su­prot to­me, uko­li­ko su in­sti­tu­ci­je sa­mo de­kor za po­ka­zi­va­nje oni­ma ko­ji pra­te pri­li­ke u Cr­noj Go­ri u mje­ri sop­stve­nog in­te­re­sa i uko­li­ko, pa­ra­lel­no, slu­že sa­mo da se u od­re­đe­nom smje­ru ka­na­li­še vo­lja i od­lu­ka ono­ga ko­ji o sve­mu od­lu­ču­je, bez ob­zi­ra na tre­nut­nu po­zi­ci­ju, on­da se ova­kva su­ge­sti­ja tre­nut­no pr­vog čo­vje­ka dr­ža­ve i ne mo­že tu­ma­či­ti dru­ga­či­je osim kao u dru­goj for­mi po­no­vljen po­ziv „Pri­mu­se, vra­ti se” upu­ćen pri­li­kom jed­nog ra­ni­jeg Đu­ka­no­vi­će­vog po­vla­če­nja sa mje­sta pre­mi­je­ra.
– Ukrat­ko, ova­kav stav svje­do­či, sa jed­ne stra­ne, o pri­lič­nom ne­pre­po­zna­va­nju tre­nut­ka i od­su­stvu osje­ća­ja za di­na­mi­ku po­li­tič­kih pro­ce­sa, što bi, da ni­je ri­ječ o pred­sjed­ni­ku, bio is­klju­či­vo in­di­vi­du­al­ni pro­blem. Sa dru­ge stra­ne, svje­do­či o sna­gom iner­ci­je ute­me­lje­nom svje­to­na­zo­ru o iz­jed­na­ča­va­nju par­ti­je i dr­ža­ve, i ne­po­sto­ja­nju ni­ti na­zna­ke vo­lje da se uči­ni na­por da bi se pre­va­zi­đe­ni kon­cept sta­vio ad ak­ta, što je mno­go du­blji pro­blem – za­klju­čio je Čo­la­ko­vić.
V.R.