Se­nat Sje­di­nje­nih Ame­rič­kih Dr­ža­va (SAD) ni si­noć ni­je ras­pra­vljao o pro­to­ko­lu za pri­stu­pa­nje Cr­ne Go­re NA­TO-u, iako je to bi­lo na­ja­vlje­no, jer je, na za­htjev re­pu­bli­kan­ske ve­ći­ne, dnev­ni red fo­ku­si­ran na iz­bor ključ­nih bez­bjed­no­snih zva­nič­ni­ka u ad­mi­ni­stra­ci­ji no­vog pred­sjed­ni­ka SAD Do­nal­da Tram­pa. Vo­đa re­pu­bli­kan­ske ve­ći­ne Mič Me­ko­nel re­kao je na po­čet­ku sjed­ni­ce da je iz­bor no­vog še­fa Cen­tral­ne oba­vje­štaj­ne slu­žbe (CIA) i se­kre­ta­ra za od­bra­nu pri­o­ri­te­tan jer no­vi tim mo­ra što pri­je da pre­u­zme du­žno­sti.
– U tom smi­slu, sve dru­ge tač­ke dnev­nog re­da tre­ba sta­vi­ti u dru­gi plan, ima­ju­ći u vi­du da je Ame­ri­ka do­bi­la no­vog pred­sjed­ni­ka – re­kao je Me­ko­nel.
Pre­ma sta­nju ob­ja­vlje­nom u če­tvr­tak, cr­no­gor­skog pro­to­ko­la ni­je bi­lo na dnev­nom re­du Se­na­ta SAD. Ipak, ju­če je na saj­tu Se­na­ta bi­lo na­ve­de­no da je pro­to­kol za pri­stu­pa­nje Cr­ne Go­re NA­TO-u pr­va tač­kna na dnev­nom re­du. Na sjed­ni­ci, me­đu­tim, ni­je bi­lo pri­če o Cr­noj Go­ri.
Se­nat je već jed­nom od­la­gao ra­ti­fi­ka­ci­ju cr­no­gor­skog pro­to­ko­la, 10. de­cem­bra pro­šle go­di­ne, ka­da ni­je bi­lo ve­ći­ne da on bu­de pri­hva­ćen. Na­kon to­ga, po­če­la su na­ga­đa­nja ka­da će to pi­ta­nje po­no­vo do­ći na dnev­ni red, ali se do da­nas to ni­je de­si­lo iako su Vla­da Cr­ne Go­re i po­je­di­ni ame­rič­ki zva­nič­ni­ci tvr­di­li da će to br­zo bi­ti go­to­vo.
Pre­ma na­vo­di­ma iz Ko­mu­ni­ka­ci­o­nog ti­ma Sa­vje­ta za član­stvo Cr­ne Go­re u NA­TO-u, ame­rič­ki se­nat bi tre­ba­lo da od­lu­ču­je o cr­no­gor­skom pro­to­ko­lu jer ta­kvu od­lu­ku mo­ra da po­tvr­di i po­sla­nič­ki dom. Spolj­no­po­li­tič­ki od­bor Se­na­ta pret­hod­no je jed­no­gla­sno odo­brio ra­ti­fi­ka­ci­ju pro­to­ko­la za pri­stu­pa­nje Cr­ne Go­re.
Da bi pro­to­kol bio ra­ti­fi­ko­van, po­treb­no je da za nje­ga gla­sa dvo­tre­ćin­ska ve­ći­na od 100 se­na­to­ra. Uko­li­ko Se­nat da ze­le­no svje­tlo, to tre­ba da odo­bri i pre­sjed­nik SAD i ti­me bi Ame­ri­ka bi­la 23. od 28 čla­ni­ca NA­TO-a ko­ja je ra­ti­fi­ko­va­la cr­no­gor­ski pro­to­kol. No­vi pred­sjed­nik SAD Do­nald Tramp je u vi­še na­vra­ta po­ru­či­vao da funk­ci­o­ni­sa­nje NA­TO-a tre­ba pre­i­spi­ta­ti.
Iz Ko­mu­ni­ka­ci­o­nog ti­ma Sa­vje­ta za član­stvo Cr­ne Go­re u NA­TO-u pod­sje­ti­li su da je Cr­na Go­ra 19. ma­ja u Bri­se­lu, na mi­ni­star­skom sa­stan­ku čla­ni­ca NA­TO-a, pot­pi­sa­la pro­to­kol o pu­no­prav­nom član­stvu u Sje­ver­no­a­tlant­skom sa­ve­zu, ko­ji je po­tom oti­šao na ra­ti­fi­ka­ci­ju u par­la­men­te svih 28 ze­ma­lja te voj­ne ali­jan­se. Pr­va ra­ti­fi­ka­ci­ja od ukup­no 20 do sa­da okon­ča­nih sti­gla je već 8. ju­na od Islan­da. To­kom lje­ta pro­šle go­di­ne usli­je­di­le su i ra­ti­fi­ka­ci­je Slo­ve­ni­je, Ma­đar­ske, Slo­vač­ke, Bu­gar­ske, Polj­ske i Al­ba­ni­je.
– Na­kon go­di­šnjih od­mo­ra i pa­u­ze u ra­du par­la­me­na­ta, po­čet­kom je­se­ni na­ci­o­nal­ne pro­ce­du­ra ra­ti­fi­ka­ci­je pri­stup­nog pro­to­ko­la okon­ča­le su i Tur­ska, Ru­mu­ni­ja, Li­tva­ni­ja i Esto­ni­ja, a od­mah po­tom, u no­vem­bru 2016. go­di­ne, i Uje­di­nje­no Kra­ljev­stvo i Le­to­ni­ja. U no­vem­bru je ra­ti­fi­ka­ci­ju pro­to­ko­la okon­ča­la i su­sjed­na Hr­vat­ska, a u po­sljed­njem mje­se­cu pro­šle go­di­ne na­ci­o­nal­ne pro­ce­du­re ra­ti­fi­ka­ci­je su za­o­kru­ži­li i Bel­gi­ja, Luk­sem­burg i Dan­ska – na­vo­di se u sa­op­šte­nju Vla­de.
Na­kon pa­u­ze za no­vo­go­di­šnje pra­zni­ke, ra­ti­fi­ka­ci­ja pri­stup­nog pro­to­ko­la Cr­ne Go­re NA­TO-u za­vr­še­na je i u Ita­li­ji, Nor­ve­škoj i Če­škoj.
– U osta­lim čla­ni­ca­ma Ali­jan­se ra­ti­fi­ka­ci­ja je pri kra­ju, po­put Por­tu­ga­la, gdje je po­tre­ban još je­di­no pot­pis pred­sjed­ni­ka dr­ža­ve, ili u Sje­di­nje­nim Ame­rič­kim Dr­ža­va­ma, gdje je za­ko­no­dav­ni od­bor Se­na­ta jed­no­gla­sno pre­po­ru­čio Se­na­tu da ra­ti­fi­ku­je pro­to­kol, dok su u Fran­cu­skoj, Ho­lan­di­ji i Nje­mač­koj usva­ja­nje pro­to­ko­la oba­vi­li do­nji do­mo­vi par­la­me­na­ta i usko­ro se oče­ku­je okon­ča­nje svih neo­p­hod­nih for­mal­no­sti – pi­še u sa­op­šte­nju.
Ra­ti­fi­ka­ci­je bi usko­ro tre­ba­lo da bu­du okon­ča­ne i u par­la­men­ti­ma Ka­na­de, Grč­ke i Špa­ni­je.
Na­kon što svih 28 čla­ni­ca ra­ti­fi­ka­ci­je pre­da­ju de­po­zi­ta­ru u Va­šing­to­nu i ka­da se oba­vi ra­ti­fi­ka­ci­ja pro­to­ko­la u do­ma­ćem par­la­men­tu, Cr­na Go­ra će po­sta­ti 29. čla­ni­ca NA­TO-a.
Dag Ban­dou, sa­vjet­nik biv­šeg ame­rič­kog pred­sjed­ni­ka Ro­nal­da Re­ga­na, po­zvao je Se­nat SAD da ne ra­ti­fi­ku­je pro­to­kol o pri­stu­pa­nju Cr­ne Go­re za­pad­noj voj­noj ali­jan­si, is­ti­ču­ći da mo­gu­će cr­no­gor­sko član­stvo u NA­TO-u ni u če­mu ne bi do­pri­ni­je­lo tran­sa­tlant­skoj bez­bjed­no­sti i da je pot­pu­no ne­bit­no s aspek­ta ja­ča­nja voj­nog sa­ve­za. U autor­skom tek­stu za ugled­ni ma­ga­zin „Forbs”, Ban­dou, ko­ji je tre­nut­no ana­li­ti­čar va­šing­ton­skog Ka­to in­sti­tu­ta, uka­zao je da je Cr­na Go­ra ste­kla re­pu­ta­ci­ju ma­fi­ja­ške dr­ža­ve. Ban­dou je pod­sje­tio da je du­go­go­di­šnji pre­mi­jer Mi­lo Đu­ka­no­vić, ko­ji je pod­nio ostav­ku na­kon ne­dav­nih iz­bo­ra, ali je i da­lje uti­ca­jan, imao du­gu isto­ri­ju ko­rup­ci­o­na­ških i kri­mi­nal­nih ak­tiv­no­sti.M.V.


Sa­mo re­fe­ren­dum do­la­zi u ob­zir

Iz Uni­je za ne­u­tral­nost sa­op­šte­no je da je nje­mač­ki am­ba­sa­dor u Pod­go­ri­ci Hans Gin­ter Ma­tern uvri­je­dio gra­đa­ne Cr­ne Go­re iz­ja­vom da cr­no­gor­ski par­la­ment u nji­ho­vo ime tre­ba da od­lu­ču­je o mo­gu­ćem ula­sku u NA­TO jer oni ne po­zna­ju prin­ci­pe ne­po­sred­nog iz­ja­šnja­va­nja, pa ne mo­gu ni da ga ko­ri­ste. Pred­sjed­nik Uni­je za ne­u­tral­nost Goj­ko Ra­i­če­vić pod­sje­tio je da je Ma­tern to re­kao go­stu­ju­ći na gra­đan­skom sa­tu CDT-a.
– Zbog ta­kvog sta­va nje­mač­kog am­ba­sa­do­ra, Uni­ja za ne­u­tral­nost iz­ra­ža­va pro­test u ime svih gra­đa­na ko­ji ne pri­sta­ju na jed­no­u­mlje i uvre­de. Na­da­li smo se da je ova vr­sta ge­ne­ra­li­za­ci­je nje­mač­ka pro­šlost i da je Nje­mač­ka dav­no pre­va­zi­šla ova­kvo tu­ma­če­nje de­mo­kra­ti­je. I ne sa­mo to, već i da je pre­sta­la da dru­ge na­ro­de sma­tra in­fe­ri­or­nim. Za­bri­nja­va či­nje­ni­ca da ova­kva iz­ja­va am­ba­sa­do­ra ni­je iza­zva­la re­a­go­va­nje Mi­ni­star­stva spolj­nih po­slo­va jer bi u dru­gim dr­ža­va­ma, u dru­gim si­ste­mi­ma, za ova­ko gru­bu iz­ja­vu od­mah bio pro­gla­šen per­so­nom non gra­ta. Uko­li­ko je nje­mač­ki am­ba­sa­dor imao na umu is­ku­stvo sa po­kra­de­nog re­fe­ren­du­ma o dr­žav­no-prav­nom sta­tu­su iz 2006. go­di­ne, on­da je to tre­ba­lo i da na­gla­si – re­kao je Ra­i­če­vić.