Spe­ci­jal­no dr­žav­no tu­ži­la­štvo je u slu­ča­ju „dr­žav­ni udar” u pot­pu­no­sti po­stu­pa­lo i po­stu­pa u skla­du sa Usta­vom, za­ko­ni­ma Cr­ne Go­re, kao i me­đu­na­rod­nim kon­ven­ci­ja­ma i od­lu­ka­ma Me­đu­na­rod­nog su­da prav­de i Evrop­skog su­da za ljud­ska pra­va. Na­ve­li su da re­a­gu­ju ra­di raz­ja­šnje­nja even­tu­al­nih ne­do­u­mi­ca ko­je bi jav­nost mo­gla da ima zbog na­vo­da vi­še bra­ni­la­ca okri­vlje­nih u pred­me­tu „te­ro­ri­zam u po­ku­ša­ju”. Ka­ko is­ti­ču, to se po­seb­no od­no­si na po­stu­pa­nje pri­li­kom ko­ri­šće­nja po­da­ta­ka ko­ji su za­šti­će­ni po­vjer­lji­vo­šću od­no­sa iz­me­đu advo­ka­ta i kli­je­na­ta.
– Kao što je već sa­op­šte­no, Spe­ci­jal­no dr­žav­no tu­ži­la­štvo je pri­li­kom is­pi­ti­va­nja po­sto­ja­nja osno­va­ne sum­nje da li je iz­vr­še­no kri­vič­no dje­lo da­va­nje mi­ta pu­tem pod­stre­ka­va­nja, vr­še­ći svo­ju Usta­vom i za­ko­ni­ma de­fi­ni­sa­nu ulo­gu, u skla­du sa za­ko­nom i po na­red­bi nad­le­žnog su­da do­šlo u po­sjed po­da­ta­ka iz mo­bil­nih te­le­fo­na advo­ka­ta G.R. Ne spo­re­ći oba­ve­zu po­što­va­nja pra­va na po­vjer­lji­vost ko­mu­ni­ka­ci­je iz­me­đu advo­ka­ta sa svo­jim kli­jen­ti­ma, sud­ska prak­sa Evrop­skog su­da za ljud­ska pra­va u pred­me­tu Ver­si­ni – Cam­pin­či i Cra­sni­jan­ski pro­tiv Fran­cu­ske sta­la je na sta­no­vi­šte da po­sto­ji gra­ni­ca pra­va na po­vjer­lji­vost ko­mu­ni­ka­ci­je i ista je ogra­ni­če­na na­ci­o­nal­nim pra­vo­sud­nim in­te­re­si­ma. Na­i­me, Evrop­ski sud za ljud­ska pra­va je jed­no­gla­sno pri­hva­tio da se ko­mu­ni­ka­ci­ja iz­me­đu advo­ka­ta i kli­jen­ta mo­že ko­ri­sti­ti čak i ako po­je­di­nac ko­ji je pred­met go­nje­nja pra­vo­su­đa u po­čet­ku ni­je bio ozna­čen kao me­ta sud­skog po­stup­ka – na­vo­di se u sa­op­šte­nju Vr­hov­nog tu­ži­la­štva.
Dru­gim ri­je­či­ma, ka­ko na­vo­de, Evrop­ski sud za ljud­ska pra­va utvr­dio je da ne­ma kr­še­nja čla­na osam Evrop­ske kon­ven­ci­je o ljud­skim pra­vi­ma, ni u si­tu­a­ci­ji ka­da je ko­mu­ni­ka­ci­ja iz­u­ze­ta od advo­ka­ta, ko­ji u tom tre­nut­ku ni­je­su bi­li pred­met kri­vič­nog go­nje­nja.
– U si­tu­a­ci­ji advo­ka­ta G.R. po­sto­ji osnov sum­nje da je iz­vr­šio kri­vič­no dje­lo da­va­nje mi­ta pu­tem pod­stre­ka­va­nja, što je Vi­ši sud u Pod­go­ri­ci pri­hva­tio iz­da­va­njem na­red­be za od­u­zi­ma­nje i pre­tres mo­bil­nih te­le­fo­na. Sa­ma pre­su­da Evrop­skog su­da za ljud­ska pra­va uka­zu­je da se do­bi­je­ni ma­te­ri­jal o ko­mu­ni­ka­ci­ja­ma iz­me­đu advo­ka­ta i kli­jen­ta mo­že ko­ri­sti­ti i pro­tiv tih advo­ka­ta u di­sci­plin­skim po­stup­ci­ma – do­da­je se u sa­op­šte­nju.
Kao što je već i na­ve­de­no, is­ti­ču iz SDT-a, iz sa­me ko­mu­ni­ka­ci­je ko­ja je ob­ja­vlje­na od stra­ne Spe­ci­jal­nog dr­žav­nog tu­ži­la­štva, „utvr­đe­no je da su po­je­di­ni advo­ka­ti pre­kr­ši­li Ko­deks pro­fe­si­o­nal­ne eti­ke advo­ka­ta, pa je ta­ko advo­kat G.R. jav­ne na­stu­pe, pod ma­skom struč­ne dje­lat­no­sti, ko­ri­stio ra­di agi­to­va­nja u ko­rist svog kli­jen­ta i pod­sti­ca­nja pri­ti­sa­ka u pred­me­tu či­ji je po­stu­pak u to­ku, što pro­iz­i­la­zi iz ko­mu­ni­ka­ci­ja ko­je su pret­hod­no i ob­ja­vlje­ne.” Ta­ko­đe, do­da­ju, ko­mu­ni­ka­ci­ja iz­me­đu advo­ka­ta G.R. i M.P. „uka­zu­je na da­lje kr­še­nje Ko­dek­sa, pri­li­kom go­sto­va­nja G.R. u te­le­vi­zij­skoj emi­si­ji, ko­je je za advo­ka­te ima­lo za­do­vo­lja­va­ju­ći efe­kat „po­di­za­nja pra­ši­ne”.
– Ko­mu­ni­ka­ci­ja po­ka­zu­je da se pla­ni­ra­ju i dru­gi ko­ra­ci ka­ko bi se jav­no­sti pre­zen­to­va­le od­re­đe­ne iz­ja­ve, kao na­vod­ni do­ka­zi, o ne­za­ko­ni­tom po­stu­pa­nju tu­ži­la­štva i ti­me stvo­rio do­dat­ni pri­ti­sak jav­no­sti na tu­ži­la­štvo, a po­tom i pod­ni­je­la kri­vič­na pri­ja­va pro­tiv glav­nog spe­ci­jal­nog tu­ži­o­ca. Iz sa­me ko­mu­ni­ka­ci­je je oči­gled­no da je pod­no­še­nje kri­vič­ne pri­ja­ve pot­pu­no neo­sno­va­no i slu­ži za stva­ra­nje me­dij­skog pri­ti­ska i op­stru­i­ra­nje sa­mog kri­vič­nog po­stup­ka – ka­za­li su iz tu­ži­la­štva.V.R.


Htje­li da oma­lo­va­že in­sti­tu­ci­je

Ima­ju­ći u vi­du od­lu­ke Evrop­skog su­da za ljud­ska pra­va, ka­ko na­po­mi­nju iz Spe­ci­jal­nog dr­žav­nog tu­ži­la­štva, pri­li­kom ob­ja­vlji­va­nja ko­mu­ni­ka­ci­ja po­što­va­li su od­red­be Evrop­ske kon­ven­ci­je o ljud­skim pra­vi­ma, uklju­ču­ju­ći i član osam kon­ven­ci­je (pra­vo na po­što­va­nje pri­vat­nog i po­ro­dič­nog ži­vo­ta). Ovaj član, ka­ko is­ti­ču, šti­ti upra­vo po­vjer­lji­vost od­no­sa iz­me­đu advo­ka­ta i kli­jen­ta, na na­čin što ni­je ob­ja­vlje­na bi­lo ka­kva ko­mu­ni­ka­ci­ja ko­ja ugro­ža­va pra­va kli­jen­ta na od­bra­nu.
– U kon­kret­nom slu­ča­ju ko­mu­ni­ka­ci­je ko­je su ob­ja­vlje­ne od­no­se se sa­mo i is­klju­či­vo na va­nin­sti­tu­ci­o­nal­no dje­lo­va­nje advo­ka­ta, nji­ho­vih kli­je­na­ta i dru­gih li­ca. Ob­ja­vlje­ne ko­mu­ni­ka­ci­je na bi­lo ko­ji na­čin ne za­di­ru u pra­vo na od­bra­nu, ima­ju­ći u vi­du da je ko­mu­ni­ka­ci­ja iz­me­đu ovih li­ca usmje­re­na is­klju­či­vo na stva­ra­nje pri­ti­ska i oma­lo­va­ža­va­nja dr­žav­nih in­sti­tu­ci­ja i kri­vič­nog po­stup­ka ko­ji je u to­ku, a ne ni­ka­ko na od­bra­nu nji­ho­vih kli­je­na­ta u sa­mom kri­vič­nom po­stup­ku – na­vo­di se u sa­op­šte­nju.