Vla­da­ju­ća ko­a­li­ci­ja se po­tru­di­la da u 2017. uve­de ve­li­ki broj no­vih ne­po­pu­lar­nih na­me­ta, vje­ro­vat­no da to ne bi mo­ra­la da či­ni u iz­bor­noj 2018. Po­ve­ća­li su sto­pu po­re­za sa 19 na 21 od­sto, uki­nu­li na­kna­de za maj­ke, po­ve­ća­li ci­je­nu du­va­na, go­ri­va i stru­je, a vje­ro­vat­no će po­ve­ća­ti i ci­je­nu vo­de. Po­što smo mi kao gra­đa­ni sklo­ni krat­ko­roč­nom pam­će­nju, vlast je pri­bje­gla sta­rom opro­ba­nom si­ste­mu za do­bi­ja­nje iz­bo­ra po­ve­ća­njem ra­znih iz­da­ta­ka ka­ko bi ku­pi­la još jed­nu po­bje­du na iz­bo­ri­ma, a ove go­di­ne nas oče­ku­ju pred­sjed­nič­ki i lo­kal­ni iz­bo­ri u vi­še op­šti­na. Uosta­lom, ni­kad do kra­ja pro­ce­su­i­ra­na afe­ra „Sni­mak” tre­ba­la bi da bu­de do­vo­ljan do­kaz ka­ko se iz­bo­ri u Cr­noj Go­ri do­bi­ja­ju i ko­li­ko su iz­raz slo­bod­ne vo­lje građana.
Za­ko­nom o bu­dže­tu za 2018. pred­vi­đe­no je da se za ot­prem­ni­ne za teh­no­lo­ške vi­ško­ve po­tro­ši de­set pu­ta vi­še nov­ca ne­go u 2017, pa se u toj stav­ci bi­lje­ži po­ve­ća­nje iz­dat­ka sa 882.145 eura na 8.098.799 eura. Za osta­le tran­sfe­re po­je­din­ci­ma u 2018. oti­ći će 17.407.811 eura, a la­ni je za te na­mje­ne bio iz­dvo­jen iz­nos od 14.254.184 eura. Za tran­sfe­re in­sti­tu­ci­ja­ma pred­vi­đe­no je 35.840.942 eura umje­sto ra­ni­jih 28.712.839 eura.
Ko­or­di­na­tor Is­tra­ži­vač­kog cen­tra MANS-a Ines Mr­do­vić ka­že za „Dan” da je bu­džet za na­red­nu go­di­nu u do­broj mje­ri kre­i­ran kao iz­bor­ni i da to otva­ra ogro­man pro­stor za zlo­u­po­tre­bu dr­žav­nih re­sur­sa u par­tij­ske svr­he, na­ro­či­to ima­ju­ći u vi­du do­sa­da­šnju prak­su vla­da­ju­će stran­ke, ko­ja je u ra­ni­jim iz­bor­nim ci­klu­si­ma ko­ri­sti­la no­vac iz dr­žav­ne ka­se ka­ko bi ostva­ri­va­la po­li­tič­ki uti­caj na te­re­nu. Ona uka­zu­je da su u iz­bor­noj go­di­ni kod Mi­ni­star­stva po­ljo­pri­vre­de po­zi­ci­je ko­je mo­gu pred­sta­vlja­ti pro­stor za po­ten­ci­jal­ni uti­caj na bi­ra­če uve­ća­ne za čak 2,4 mi­li­o­na eura. Ta­ko Vla­da uve­ća­va agro­bu­džet za 900.000 eura i na ras­po­la­ga­nju ima 10,8 mi­li­o­na eura, dok za sta­rač­ke na­kna­de i so­ci­jal­nu po­moć naj­u­gro­že­ni­jim po­ljo­pri­vred­ni­ci­ma uve­ća­va su­mu za 300.000 eura i ras­po­la­že sa ukup­no 3,6 mi­li­o­na. Osim to­ga, iz­da­ci Mi­ni­star­stva po­ljo­pri­vre­de za lo­kal­nu in­fra­struk­tu­ru, a ko­ji se ti­ču grad­nje vo­do­vo­da, pro­bi­ja­nja i na­si­pa­nja pu­te­va u ru­ral­nim pod­ruč­ji­ma i slič­no, u svim iz­bor­nim pe­ri­o­di­ma su bi­li zna­ča­jan me­ha­ni­zam vla­da­ju­će par­ti­je za uti­caj na bi­ra­če. U na­red­noj go­di­ni ti iz­da­ci se uve­ća­va­ju za oko 250.000 eura, pa će mo­ći da se po­tro­ši bli­zu 2,8 mi­li­o­na. Uz to, u re­so­ru ko­jim ru­ko­vo­di Mi­lu­tin Si­mo­vić pr­vi put se pro­jek­tu­je is­pla­ta sub­ven­ci­ja za ri­bar­stvo i za pro­je­kat IPARD lajk u iz­no­su od go­to­vo 950.000 eura, dok je zna­tan dio nov­ca za IPARD lajk pla­ni­ran i na bu­džet­skoj re­zer­vi, ali ni­je pri­ka­za­no u ko­jem iz­no­su.
– Oči­gled­no je da Vla­da u iz­bor­noj go­di­ni mno­go po­la­že i na za­po­šlja­va­nja, pa je kod Za­vo­da za za­po­šlja­va­nje uve­ća­la iz­dat­ke za čak 2,5 mi­li­o­na eura. Ta­ko je pro­jek­to­va­la dva mi­li­o­na vi­še u od­no­su na 2017. go­di­nu za raz­li­či­te krat­ko­roč­ne pro­gra­me za­po­šlja­va­nja (po­put jav­nog ra­da, za­po­šlja­va­nja sred­njo­ško­la­ca, za­po­šlja­va­nja pri­prav­ni­ka, stop si­voj eko­no­mi­ji), pa će mo­ći da po­tro­ši 4,6 mi­li­o­na. Po­red to­ga, pr­vi put je po­la mi­li­o­na eura iz­dvo­je­no za raz­voj pred­u­zet­ni­štva kroz da­va­nje po­zaj­mi­ca i kre­di­ta. Krat­ko­roč­na za­po­šlja­va­nja su u ra­ni­jim go­di­na­ma ta­ko­đe bi­la je­dan od zna­čaj­nih me­ha­ni­za­ma za po­li­tič­ki uti­caj u ko­rist vla­da­ju­će par­ti­je. S tim u ve­zi, tre­ba li pod­sje­ća­ti na ču­ve­nu kri­la­ti­cu ne­ka­da­šnjeg di­rek­to­ra Za­vo­da Zo­ra­na Je­li­ća „je­dan za­po­sle­ni, če­ti­ri gla­sa”, ko­ja je obje­lo­da­nje­na u afe­ri „Sni­mak”? Ka­da su u pi­ta­nju jed­no­krat­ne so­ci­jal­ne po­mo­ći i osta­li vi­do­vi so­ci­jal­ne po­dr­ške, kod Mi­ni­star­stva ra­da je pla­ni­ra­no uve­ća­nje od 100 hi­lja­da eura, pa će u na­red­noj iz­bor­noj go­di­ni mo­ći da po­tro­ši 2,3 mi­li­o­na. Kod Fon­da PIO je in­di­ka­tiv­no uve­ća­nje od čak po­la mi­li­o­na eura za tran­sfe­re in­sti­tu­ci­ja­ma, pa na ras­po­la­ga­nju ima­ju 1,7 mi­li­o­na, od če­ga je 900 hi­lja­da pla­ni­ra­no za su­fi­nan­si­ra­nje sta­no­va pen­zi­o­ne­ra – ka­za­la je Mr­do­vi­će­va.
Iz­vr­šni di­rek­tor Cen­tra za gra­đan­ske slo­bo­de Ser­gej Se­ku­lo­vić sma­tra da je dr­žav­ni bu­džet i da­lje akt sa ne­do­volj­nim ni­vom tran­spa­rent­no­sti i da­le­ko od pri­la­go­đe­no­sti gra­đa­ni­ma da zna­ju ka­ko se i na ko­ji na­čin pu­ni i ka­ko se i na ko­ji na­čin tro­ši.
– Stav­ke po­put tran­sfe­ra po­je­din­ci­ma, osta­lih tran­sfe­ra in­sti­tu­ci­ja­ma, jed­no­krat­ne so­ci­jal­ne po­mo­ći, ugo­vo­re­nih uslu­ga i osta­lih tro­ško­va mje­re se ve­li­či­nom ko­ja pre­va­zi­la­zi 100 mi­li­o­na eura. Da­kle, stvo­ren je za­ko­no­dav­ni okvir ko­ji omo­gu­ća­va da se na osno­vu dis­kre­ci­o­nih ovla­šće­nja, ko­ja su ogra­ni­če­na flu­id­nim kri­te­ri­ju­mi­ma i pa­ra­me­tri­ma, opre­dje­lju­je kre­ta­nje ovih bu­džet­skih sred­sta­va. Pa i mno­go ne­spo­sob­ni­ja i na ma­ni­pu­la­ci­je ot­por­ni­ja vla­da­ju­ća struk­tu­ra ima­la bi sko­ro ne­na­dok­na­di­vu pred­nost u iz­bor­nim tr­ka­ma. Ako to­me do­da­mo da se u iz­bor­nim go­di­na­ma, po­seb­no u su­sret onim ko­ji ima­ju na­ci­o­nal­ni ka­rak­ter, ove stav­ke znat­no uve­ća­va­ju, mo­ti­vi i efek­ti su vi­še ne­go ja­sni – oci­je­nio je Se­ku­lo­vić.
On is­ti­če da je neo­p­hod­no us­po­sta­vi­ti pu­nu kon­tro­lu tro­še­nja ovih sred­sta­va, ali i pre­i­spi­ta­ti svr­sis­hod­nost po­sto­ja­nja ne­kih od ovih stav­ki.
M.S.


Veo ne­tran­spa­rent­no­sti nad bu­dže­tom

Sa­rad­ni­ca na pro­gra­mi­ma u Cen­tru za gra­đan­sko obra­zo­va­nje Želj­ka Ćet­ko­vić ka­že da s ob­zi­rom na to da smo svje­do­či­li afe­ri „Sni­mak”, to­kom ko­je su na vi­dje­lo iza­šle fla­grant­ne ma­ni­pu­la­ci­je i zlo­u­po­tre­ba dr­žav­nih re­su­r­sa, ima­mo re­al­ni osnov za za­bri­nu­tost da bi­smo i 2018. mo­gli ima­ti ne­ke re­pri­ze dje­lo­va „Snim­ka” kroz dis­kre­ci­o­na ko­ri­šće­nja vr­lo uop­šte­nih i ne­kon­tro­li­sa­nih stav­ki za fi­nan­si­ra­nje par­tij­skih in­te­re­sa.
– Ni­je do­bro kad se uve­ća­va­ju stav­ke ko­je osta­ju pod ve­lom ne­tran­spa­rent­no­sti u dr­ža­vi gdje je mno­go pu­ta ar­gu­men­to­va­no uka­za­no da su ta­kva sred­stva ko­ri­šće­na za ku­po­vi­nu gla­so­va. „Sni­mak” ni­je do­bio ni po­li­tič­ki ni pra­vo­sud­ni epi­log i, umje­sto da bu­de upo­zo­re­nje ka­ko ne tre­ba, bo­jim se da će osta­ti obra­zac ra­da, a sa­mim tim po­ten­ci­jal­nih zlo­u­po­tre­ba dr­žav­nog bu­dže­ta. Mi­slim da je po­seb­no ža­lost to što se stav­ka kao što je „jed­no­krat­na so­ci­jal­na po­moć” ko­ri­sti, ka­ko je to već vi­še pu­ta do­ka­za­no, za ku­po­vi­nu gla­so­va gra­đa­na ko­ji su upra­vo ne­do­ma­ćin­skim tro­še­njem dr­žav­nog nov­ca do­ve­de­ni na ni­vo da bu­du u is­ku­še­nju da svo­je uro­đe­no ljud­sko pra­vo, od­no­sno pra­vo da bi­ra­ju vlast, pro­da­ju za ra­čun onih ko­ji ne po­štu­ju ni ne­pri­ko­sno­ve­nost ljud­skih pra­va ni za­ko­ni­tost ras­po­dje­le sred­sta­va dr­žav­nog bu­dže­ta – is­ta­kla je Ćet­ko­vi­će­va.