Na obi­lje­ža­va­nju 70. go­di­šnji­ce Po­bje­de nad fa­ši­zmom ne­će bi­ti pred­stav­ni­ka ve­li­kih sa­ve­znič­kih si­la. To je nji­ho­vo lič­no rje­še­nje, ko­je mo­ra­ju da oci­je­ne oni ko­ji su is­ku­si­li naj­te­že pat­nje ovog ra­ta, ka­zao je u in­ter­vjuu za „Dan” ru­ski am­ba­sa­dor u Cr­noj Go­ri An­drej Ne­ste­ren­ko.
- „Oni ko­ji se ne sje­ća­ju svo­je pra­ve isto­ri­je, ne­ma­ju bu­duć­nost” – to ni­je mo­ja de­fi­ni­ci­ja, ne­go je po­zna­ta iz­re­ka jed­nog od ve­li­kih evrop­skih po­li­ti­ča­ra. Ni­ko­me ni­ka­da ne­će bi­ti do­zvo­lje­no uma­nji­ti zna­čaj Po­bje­de nad fa­ši­zmom, uklju­ču­ju­ći i nje­nu 70. go­di­šnji­cu – na­veo je Ne­ste­ren­ko.
●U pr­voj iz­ja­vi na­kon sa­op­šte­nja iz ka­bi­ne­ta pred­sjed­ni­ka dr­ža­ve Fi­li­pa Vu­ja­no­vi­ća ko­ju ste da­li „Da­nu” ka­za­li ste da ste iz­ne­na­đe­ni sta­vom i da ne zna­te pri­mje­re iz prak­se me­đu­na­rod­nih od­no­sa ka­da šef dr­ža­ve do­no­si od­lu­ku ko­ja se sta­vlja na nje­gov zva­nič­ni for­mu­lar, a za­tim se pre­i­spi­tu­je. Opo­zi­ci­ja je Vu­ja­no­vi­će­vo od­u­sta­ja­nje na­zva­la neo­d­go­vor­nom dr­žav­nič­kom od­lu­kom ko­jom se is­ka­zu­je ne­po­što­va­nje pre­ma žr­tva­ma u Dru­gom svjet­skom ra­tu.
– Da, bio sam stvar­no iz­ne­na­đen ovom od­lu­kom, uzi­ma­ju­ći u ob­zir isto­ri­ju ru­sko-cr­no­gor­skih od­no­sa, kao i, kao što is­prav­no pi­še­te, žr­tve ko­je je pre­tr­pje­la Cr­na Go­ra u bor­bi pro­tiv fa­ši­zma. Sma­tram da ste u dru­gom di­je­lu Va­šeg pi­ta­nja da­li sve­o­bu­hva­tan od­go­vor. Na osno­vu zdra­vog ra­zu­ma ne­mam šta tu da do­dam.
●Da li će od­u­sta­ja­nje Vu­ja­no­vi­ća da ide u Mo­skvu uti­ca­ti na evro­a­tlant­ske in­te­gra­ci­je Cr­ne Go­re i da li zva­nič­na Pod­go­ri­ca zbog to­ga oče­ku­je „na­gra­du” Za­pa­da ili „sank­ci­je” Ru­si­je?
– Su­šti­na ovog pi­ta­nja ni­je mi pot­pu­no ja­sna. Ka­ko mo­že da bu­de po­ve­zan sve­ti pra­znik, je­din­stven za sve, Po­bje­de nad fa­ši­zmom, čast vi­še­mi­li­on­skim žr­tva­ma i ve­te­ra­ni­ma, ko­ji su pre­ži­vje­li ko­šmar ra­ta i ko­ji su oslo­bo­di­li Evro­pu od „bra­on ku­ge” fa­ši­zma sa da­na­šnjim evro­a­tlant­skim in­te­gra­ci­ja­ma Cr­ne Go­re? Vje­ro­vat­no bi bi­lo bo­lje ovo pi­ta­nje da se po­sta­vi onoj oso­bi ko­ja pred­sta­vlja sve Cr­no­gor­ce na me­đu­na­rod­noj are­ni. Isto­vre­me­no, pre­ma od­lu­ci pred­sjed­ni­ka, u Pod­go­ri­ci se ne sa­mo sma­tra „da bi od­u­sta­ja­nje Vu­ja­no­vi­ća da ide u Mo­skvu mo­glo uti­ca­ti na evro­a­tlant­ske in­te­gra­ci­je Cr­ne Go­re”, ne­go i mi­sli da je je­di­no is­prav­na od­lu­ka da se po ko­ji put po­ka­že „lo­jal­nost” Za­pa­du. Ta­mo će se to­me sa­mo apla­u­di­ra­ti, ne shva­ta­ju­ći be­smi­sle­nost po­ku­ša­ja da se za­bi­je klin iz­me­đu dva brat­ska slo­ven­ska na­ro­da.
Na obi­lje­ža­va­nju 70. go­di­šnji­ce Po­bje­de nad fa­ši­zmom ne­će bi­ti pred­stav­ni­ka ve­li­kih sa­ve­znič­kih si­la. To je nji­ho­vo lič­no rje­še­nje, ko­je mo­ra­ju da oci­je­ne oni ko­ji su is­ku­si­li naj­te­že pat­nje ovog ra­ta. „Oni ko­ji se ne sje­ća­ju svo­je pra­ve isto­ri­je, ne­ma­ju bu­duć­nost” – to ni­je mo­ja de­fi­ni­ci­ja, ne­go je po­zna­ta iz­re­ka jed­nog od ve­li­kih evrop­skih po­li­ti­ča­ra. Ni­ko­me ni­ka­da ne­će bi­ti do­zvo­lje­no uma­nji­ti zna­čaj Po­bje­de nad fa­ši­zmom, uklju­ču­ju­ći i nje­nu 70. go­di­šnji­cu. Ako se od Cr­ne Go­re zah­ti­je­va dru­ga­či­ji pri­stup, on­da mi je sa­mo žao.
●Ko­li­ko Vu­ja­no­vi­će­va od­lu­ka mo­že uti­ca­ti na tra­di­ci­o­nal­ne cr­no­gor­sko-ru­ske od­no­se, po­seb­no ako iz isto­ri­je zna­mo da je svo­je­vre­me­no Cr­na Go­ra bi­la sprem­na da zbog brat­skih od­no­sa s Ru­si­jom za­ra­ti s Ja­pa­nom? Kon­kret­no, da li su ugro­že­ni bi­la­te­ral­ni od­no­si iz­me­đu dvi­je dr­ža­ve?
– Ne­pri­jat­na od­lu­ka. Bio sam do­ne­kle za­ču­đen da sam na­kon ko­men­ta­ra na to u lo­kal­nim me­di­ji­ma bio zva­nič­no pro­zvan u Mi­ni­star­stvo vanj­skih po­slo­va i evrop­skih in­te­gra­ci­ja Cr­ne Go­re, gdje je bi­lo na­ve­de­no ko­ri­šće­nje ne­pri­mje­re­nih de­fi­ni­ci­ja i lek­si­ke. A ka­ko dru­ga­či­je da de­fi­ni­še­mo či­nje­ni­ce? Da­nas je jed­na od­lu­ka, a sju­tra je dru­ga. Ubu­du­će će­mo, iz­gle­da, mo­ra­ti da uzi­ma­mo u ob­zir ta­kav pri­stup. Po pi­ta­nju uti­ca­ja ta­kvih ko­ra­ka na ru­sko-cr­no­gor­ske od­no­se, ka­ko se či­ni, tre­ba da go­vo­re čla­no­vi Ko­or­di­na­ci­o­nog od­bo­ra. U ovaj kon­tekst, po mom mi­šlje­nju, tre­ba da spa­da ta­ko­đe pri­ča u ve­zi sa ula­skom Cr­ne Go­re u rat pr­o­tiv Ja­pa­na. U c­je­li­ni, ko­li­ko ja shva­tam, vi­še­vje­kov­na brat­ska ve­za iz­me­đu na­ših ze­ma­lja sa­da po­ku­ša­va da se pre­ću­ti. Po­ja­vi­le su se no­ve vri­jed­no­sti, od­no­sno član­stvo u EU i NA­TO-u, sa­ve­zu ko­ji ini­ci­ra ši­rom svi­je­ta pod „zgod­nim iz­go­vo­rom” sa­mo krv i uni­šta­va­nje.
Kao čo­vjek, ko­ji iskre­no vo­li na­rod Cr­ne Go­re, po­štu­je nji­ho­vu isto­ri­ju, tra­di­ci­ju, kul­tu­ru, vri­jed­no­sti Va­šeg dru­štva, ko­ji se po­du­da­ra­ju sa na­šim vri­jed­no­sti­ma, s ap­so­lut­nom si­gur­no­šću mo­gu da ka­žem da će se na­ši bi­la­te­ral­ni od­no­si da­lje raz­vi­ja­ti kroz sr­dač­ne osje­ća­je, za­pra­vo kroz sr­dač­ne osje­ća­je na­ših lju­di jed­ni pre­ma dru­gi­ma. Ni­ko ne mo­že da su­prot­sta­vi po­li­ti­ku za­ko­ni­ma pri­ro­de.
●Sma­tra­te li da se Vu­ja­no­vić od­lu­kom da ne pri­su­stvu­je pa­ra­di pri­klo­nio za­pad­nim dr­ža­va­ma ko­je su Ru­si­ji već uve­le sank­ci­je, a ko­ji­ma se pri­dru­ži­la i zva­nič­na Pod­go­ri­ca?
– Ako bi pr­vo­bit­na od­lu­ka ko­ju ste spo­me­nu­li osta­la na sna­zi, on­da mo­žda ne bi bi­lo osno­va za Va­še pi­ta­nje.
●Da li je ta­kva od­lu­ka ve­za­na za upor­nu po­li­ti­ku vla­sti u Pod­go­ri­ci da po­sta­ne član NA­TO-a, upr­kos ve­ćin­skom pro­ti­vlje­nju gra­đa­na?
– Mi­slim da je ovo pi­ta­nje va­žno po­sta­vi­ti ru­ko­vod­stvu Cr­ne Go­re. Pri­dru­ži­va­nje bi­lo ko­joj me­đu­na­rod­noj or­ga­ni­za­ci­ji, tim pri­je voj­no-po­li­tič­kog ka­rak­te­ra kao što je NA­TO, ko­ja je bom­bar­do­va­la ka­ko sa­mu Cr­nu Go­ru, ta­ko i dru­ge bal­kan­ske ze­mlje, tre­ba da osta­ne na nje­go­voj sa­vje­sti.
●Cr­na Go­ra na­ja­vlju­je pri­su­stvo di­plo­ma­te na Cr­ve­nom tr­gu. Mo­že li am­ba­sa­dor da na­do­mje­sti po­ča­sno mje­sto pred­sjed­ni­ka dr­ža­ve na ta­ko zna­čaj­nom ju­bi­le­ju kao što je obi­lje­ža­va­nje se­dam de­ce­ni­ja po­bje­de nad fa­ši­zmom?
– Bi­će nam dra­go da na Cr­ve­nom tr­gu po­zdra­vi­mo iz­vr­snog am­ba­sa­do­ra Va­še ze­mlje go­spo­di­na Zo­ra­na Jo­co­vi­ća.
●Na­kon uvo­đe­nja sank­ci­ja Ru­si­ji, ne­dav­nog skan­da­la na fud­bal­skoj utak­mi­ci i od­lu­ke pred­sjed­ni­ka dr­ža­ve da ne ide u Mo­skvu, mo­že li se do­go­di­ti da pred­sto­je­ća tu­ri­stič­ka se­zo­na, uslov­no re­če­no, tr­pi po­sle­di­ce ta­kvog po­na­ša­nja, od­no­sno da će bi­ti sma­njen broj ru­skih tu­ri­sta?
– Ne mo­gu da ko­men­ta­ri­šem ovo pi­ta­nje, jer Am­ba­sa­da ne­ma di­rekt­nu ve­zu s tim. Isto­vre­me­no, mo­gu sa­mo da na­gla­sim da kon­tak­ti iz­me­đu pri­ja­telj­skih na­ro­da i uza­jam­ne raz­mje­ne po­sje­ta na­ših ze­ma­lja uvi­jek su do­pri­no­si­li ja­ča­nju bi­la­te­ral­nih ve­za.
Raj­ka RA­I­ČE­VIĆ