Pre­mi­jer Mi­lo Đu­ka­no­vić re­kao je ju­če u Skup­šti­ni da su pro­tiv­ni­ci cr­no­gor­ske ne­za­vi­sno­sti pla­ni­ra­li da ubi­ju mi­tro­po­li­ta cr­no­gor­sko-pri­mor­skog Am­fi­lo­hi­ja. To je saop­štio u okvi­ru pre­mi­jer­skog sa­ta, od­go­va­ra­ju­ći na pi­ta­nje li­de­ra So­ci­ja­li­stič­ke na­rod­ne par­ti­je Sr­đa­na Mi­li­ća.
– Ne­po­sred­no pri­je re­fe­ren­du­ma 2006. go­di­ne ima­li smo bez­bjed­no­sno po­vjer­lji­ve in­for­ma­ci­je da će pro­tiv­ni­ci ne­za­vi­sno­sti po­ku­ša­ti li­kvi­da­ci­ju mi­tro­po­li­ta cr­no­gor­sko-pri­mor­skog Am­fi­lo­hi­ja ka­ko bi po­ja­ča­li te­ži­nu tvrd­nji o ne­po­u­zda­noj bez­bjed­no­sti Cr­ne Go­re i na­vod­noj bes­kru­pu­lo­zno­sti vla­sti – ka­zao je Đu­ka­no­vić.
On je op­tu­žio „ad hok for­mi­ra­nu par­la­men­tar­nu ve­ći­nu”, od­no­sno opo­zi­ci­ju i So­ci­jal­de­mo­krat­sku par­ti­ju, da de­struk­tiv­nim dje­lo­va­njem tje­ra­ju in­ve­stito­re. Šef klu­ba po­sla­ni­ka DPS-a Mi­lu­tin Si­mo­vić po­sta­vio je Đu­ka­no­vi­ću pi­ta­nje ka­ko se op­struk­ci­ja re­a­li­za­ci­je raz­voj­nih pro­je­ka­ta od­ra­ža­va na fi­nan­sij­ska, eko­nom­ska i ukup­na dru­štve­na kre­ta­nja. Pre­mi­jer je u od­go­vo­ru na­veo da su Cr­noj Go­ri po­treb­ne vi­še sto­pe ra­sta da bi na­sta­vi­la da se pri­bli­ža­va evrop­skom pro­sje­ku raz­vi­je­no­sti.
– Osnov­ni pred­u­slov ubr­za­nja eko­nom­skog raz­vo­ja su in­ve­sti­ci­je. Odo­ma­ći­la se prak­sa da dio jav­no­sti pred­u­zi­ma de­struk­tiv­ne ak­tiv­no­sti sa ci­ljem one­mo­gu­ća­va­nja za­in­te­re­so­va­nih part­ne­ra da ostva­re svo­je in­ve­sti­ci­o­ne na­mje­re u na­šoj ze­mlji i do­pri­ne­su do­sti­za­nju raz­voj­nih ci­lje­va Cr­ne Go­re. Ta­kva sub­ver­ziv­na ak­tiv­nost oba­ve­zno je upa­ko­va­na u za­vo­dlji­vu de­ma­go­šku ar­gu­men­ta­ci­ju za­bri­nu­to­sti nje­nih ak­te­ra za oču­va­nje na­ci­o­nal­nih re­sur­sa i su­zbi­ja­nje po­ten­ci­jal­ne ko­rup­ci­je – re­kao je Đu­ka­no­vić.
Pre­ma nje­go­vim ri­je­či­ma, naj­bo­lji pri­mjer za to je pro­je­kat Kra­lji­či­ne pla­že, što je re­zul­ti­ra­lo od­u­sta­ja­njem in­ve­sti­to­ra i gu­bit­ka vi­še­mi­li­on­skih pri­ho­da, in­ve­sti­ci­ja i no­vih rad­nih mje­sta u Cr­noj Go­ri.
– Ovo ni­je je­di­ni pri­mjer upro­pa­šta­va­nja raz­voj­nih šan­si Cr­ne Go­re di­je­la neo­d­go­vor­ne cr­no­gor­ske jav­no­sti, ali je po­stao naj­u­pe­ča­tlji­vi­ji zbog ulo­ge ko­ju je na tom pla­nu ima­la pre­po­zna­tlji­vo no­va ad hok for­mi­ra­na ve­ći­na u par­la­men­tu sa ka­pa­ci­te­tom da osu­je­ti re­a­li­za­ci­ju ovog pro­jek­ta – is­ta­kao je Đu­ka­no­vić.
Za op­struk­ci­ju je op­tu­žio, iz­me­đu osta­log, i ad hok for­mi­ra­nu ve­ći­nu u par­la­men­tu.
– Po­sled­njih go­di­na Vla­da se su­o­ča­va sa do­dat­nim bre­me­nom ot­po­ra ko­ri­šće­nju re­al­nih mo­guć­no­sti raz­vo­ja Cr­ne Go­re u di­je­lu do­ma­će jav­no­sti. Po mom su­du, pre­vas­hod­no za­hva­lju­ju­ći po­li­tič­kom in­te­re­su od­re­đe­nih dru­štve­nih gru­pa, ko­je, vo­đe­ne že­ljom pro­mje­ne vla­sti u Cr­noj Go­ri ne ma­re za po­sle­di­cu za­u­sta­vlja­nja raz­voj­nih pro­ce­sa sa ne­sa­gle­di­vim šte­ta­ma – ka­zao je Đu­ka­no­vić.
Šef klu­ba po­sla­ni­ka SDP-a Bo­ri­slav Ba­no­vić je pi­tao ko­jim ak­tiv­no­sti­ma tre­ba po­sve­ti­ti po­seb­nu pa­žnju u na­red­noj go­di­ni da bi se mo­glo re­ći da je ura­đe­no sve što se mo­glo.
Pre­ma Đu­ka­no­vi­će­vim ri­je­či­ma, pri­o­ri­te­ti mo­ra­ju bi­ti ubr­za­nje eko­nom­skog ra­sta, vla­a­vi­na pra­va, na­sta­vak re­for­mi u obra­zo­va­nju i sa­mim tim da­lji na­pre­dak u evrop­skim i evro­a­tlant­skim in­te­gra­ci­ja­ma.
– Naj­va­žni­ji ovo­go­di­šnji cilj je obez­bje­đi­va­nje po­zi­va za član­stvo u NA­TO-u – po­ru­čio je on.
U ime klu­ba sa­mo­stal­nih po­sla­ni­ka pi­ta­nje pred­sjed­ni­ku Vla­de po­sta­vio je Mla­den Bo­ja­nić, a ti­če se dr­žav­nih ga­ran­ci­ja.
– U ko­joj je fa­zi po­stu­pak utvr­đi­va­nja in­di­vi­du­al­ne od­go­vor­no­sti za šte­tu po bu­džet Cr­ne Go­re u iz­no­su od 181.124.519,46 eura, na­sta­lu na osno­vu pla­će­nih ga­ran­ci­ja za kre­di­te osam pri­vred­nih dru­šta­va (Kom­bi­nat alu­mi­ni­ju­ma AD Pod­go­ri­ca, Že­lje­za­ra AD Nik­šić, NIP Po­bje­da AD Pod­go­ri­ca, Rud­ni­ci bok­si­ta AD Nik­šić, Mel­go­ni­ja Pri­mor­ka Bar, Mi-Rai DOO Nik­šić, Fa­bri­ka elek­tro­da AD Plu­ži­ne i Len­ka AD Bi­je­lo Po­lje) u pe­ri­o­du 2011–2014. go­di­na – na­veo je Bo­ja­nić.
Ka­ko je do­dao, tre­ba da pro­da­mo de­vet pla­ža i opet ne mo­že­mo na­mi­ri­ti na­sta­lu šte­tu za ko­ju ni­ko ni­je od­go­va­rao.
Od­go­va­ra­ju­ći na nje­go­vo pi­ta­nje, pred­sjed­nik Vla­de je is­ta­kao da pri­mje­na in­sti­tu­ta dr­žav­nih ga­ran­ci­ja no­si ri­zi­ke.
– Ga­ran­ci­je je iz­da­la Vla­da po za­ko­nu ko­ji je usvo­jen u Skup­šti­ni. Ga­ran­ci­je su iz­da­te u skla­du sa za­kon­skom pro­ce­du­rom. Ni­je re­al­no oče­ki­va­nje in­di­vi­du­a­li­za­ci­je od­go­vor­no­sti – po­ru­čio je on.V.R.


Ni­šta od no­vog gra­nič­nog pre­la­za sa Sr­bi­jom

Iz Bo­šnjač­ke stran­ke od pre­mi­je­ra Mi­la Đu­ka­no­vi­ća su tra­ži­li od­go­vor ka­da Vla­da pla­ni­ra da iz­gra­di tre­ći gra­nič­ni pre­laz sa Sr­bi­jom na Pe­šter­skoj vi­so­rav­ni.
– Iz­grad­njom ovog gra­nič­nog pre­la­za bio bi znat­no una­pri­je­đen po­lo­žaj gra­đa­na ko­ji ži­ve u ovom po­gra­nič­nom pod­ruč­ju, a po­seb­no onih ko­ji po­sje­du­ju ima­nja na dru­goj stra­ni gra­ni­ce. Po­sto­je­ći gra­nič­ni pre­la­zi na sje­ve­ru dr­ža­ve pre­ma Sr­bi­ji – Do­bra­ko­vo i Dra­če­no­vac isu­vi­še su uda­lje­ni za sva­ko­dnev­ne pre­la­ze gra­đa­na sa pod­ruč­ja Pet­nji­ce i Do­njeg Bi­ho­ra. Gra­nič­ni pre­laz na Pe­šter­skoj vi­so­rav­ni jed­no je od pred­re­fe­ren­dum­skih obe­ća­nja sta­nov­ni­štvu po­me­nu­tih pod­ruč­ja – is­ta­kao je po­sla­nik Bo­šnjač­ke stran­ke Re­šad Si­ja­rić.
Đu­ka­no­vić je re­kao da iz­me­đu Cr­ne Go­re i Sr­bi­je funk­ci­o­ni­še šest gra­nič­nih pre­la­za i do­dao da su eks­pert­ske ko­mi­si­je kon­sta­to­va­le da ne­ma oprav­da­nja za otva­ra­nje no­vih gra­nič­nih pre­la­za.


Luk­šić ne­će da ka­že ko ugro­ža­va put u NA­TO

Po­sla­nik DF-a Mi­lan Kne­že­vić tra­žio je od še­fa di­plo­ma­ti­je Igo­ra Luk­ši­ća da ime­nom i pre­zi­me­nom ka­že na ko­ga je mi­slio ka­da je u raz­go­vo­ri­ma sa me­đu­na­rod­nim part­ne­ri­ma go­vo­rio o su­bjek­ti­ma ko­ji ugro­ža­va­ju put Cr­ne Go­re u NA­TO.
– Ima­ju­ći u vi­du po­tvr­đe­nu auten­tič­nost de­pe­ša, na ko­ga ste kon­kret­no mi­sli­li da ugro­ža­va put Cr­ne Go­re u NA­TO. Oče­ku­jem da mi na­ve­de­te ime­nom i pre­zi­me­nom. Bi­lo bi lo­gič­no da se iz­vi­ni­te gra­đa­ni­ma, Mi­ni­star­stvu ino­stra­nih po­slo­va Ru­si­je, Mi­tro­po­li­ji cr­no­gor­sko-pri­mor­skoj, a na­ma iz opo­zi­ci­je ne mo­ra­te jer smo to oče­ki­va­li. Da li svi ko­ji dru­ga­či­je mi­sle o re­žim­skim pri­o­ri­te­ti­ma bi­va­ju u raz­go­vo­ri­ma sa me­đu­na­r­od­nim part­ne­ri­ma pro­gla­še­ni za dr­žav­ne ne­pri­ja­te­lje – ka­zao je on.
Luk­šić je od­go­vo­rio da su u pi­ta­nju sta­vo­vi o spolj­no­po­li­tič­kim pri­o­ri­te­ti­ma i da ne mo­gu bi­ti iz­ne­na­đe­nje.
– Go­vo­rio sam, na in­te­re­so­va­nje sa­go­vor­ni­ka, o to­me da u Cr­noj Go­ri po­sto­je par­ti­je, NVO, vjer­ske za­jed­ni­ce dio me­di­ja i jav­no­sti ko­ji se pro­ti­ve ula­sku u NA­TO. Ne­ma po­tre­be ni­ti smi­sla da se di­ja­log ba­na­li­zu­je i svo­di na ime­na i pre­zi­me­na lju­di ko­ji su za ili pro­tiv NA­TO-a – po­ja­snio je on.
Od­go­va­ra­ju­ći na pi­ta­nje Stra­hi­nje Bu­la­ji­ća o pla­ća­nju no­vi­nar­skih re­por­ta­ža o NA­TO-u, Luk­šić je ka­zao da ni­je­dan cent ni­je dat za no­vi­nar­ske tek­sto­ve i re­por­ta­že na tu te­mu.