Cr­na Go­ra ni­je bit­na na me­đu­na­rod­nom pla­nu i ne tre­ba žu­ri­ti sa pri­je­mom u NA­TO dr­ža­ve u ko­joj vla­da ko­rup­ci­ja, is­ta­kao je Dag Ban­dou, sa­vjet­nik biv­šeg pred­sjed­ni­ka SAD Ro­nal­da Re­ga­na. Ban­dou u ko­lum­ni za uti­caj­ni ma­ga­zin „Forbs” na­vo­di da tran­sa­tlant­sko sa­ve­zni­štvo Cr­noj Go­ri ne­će do­ni­je­ti bez­bjed­nost, jer njoj ni­ko ne pri­je­ti.
– Član­stvo će po­nu­di­ti zva­nič­ni sta­tus i da­lje otva­ra­nje fi­nan­sij­skih pro­gra­ma po­mo­ći, jer se od Va­šing­to­na oče­ku­je da ve­li­ko­du­šno po­mog­ne no­vim čla­ni­ca­ma. Bi­će po­treb­no pu­no po­sla da se osi­gu­ra da taj no­vac ne bu­de po­kra­den u dr­ža­vi ko­ju ne­ki ka­rak­te­ri­šu kao ma­fi­ja­šku. Za­pra­vo pret­hod­ni pre­mi­jer Mi­lo Đu­ka­no­vić je po­znat kao „go­spo­din de­set od­sto” – is­ta­kao je ne­ka­da­šnji Re­ga­nov sa­vjet­nik.
On pod­sje­ća da je od­la­ze­ći ame­rič­ki pred­sjed­nik Ba­rak Oba­ma po­zvao da se ra­ti­fi­ka­ci­jom pro­to­ko­la o pri­stu­pa­nju dru­gih dr­ža­va de­mon­stri­ra otvo­re­nost vra­ta Ali­jan­se.
– Pri­jem Cr­ne Go­re ne una­pre­đu­je re­gi­o­nal­nu ili bez­bjed­nost Ali­jan­se, a ra­ni­je spro­ve­de­ne re­for­me u ovoj gang­ster­stkoj dr­ža­vi iz­gle­da­ju, u naj­bo­ljem slu­ča­ju, kao ko­zme­ti­ka – na­vo­di Ben­dou.
Na­gla­ša­va­ju­ći da, isto­rij­ski gle­da­no, dr­ža­ve pra­ve sa­ve­ze ka­ko bi po­pra­vi­le svo­je od­bram­be­ne si­ste­me ili una­pri­je­di­le ne­ka dru­ga bez­bjed­no­sna pi­ta­nja, uka­zu­je da ov­dje to ni­je slu­čaj. Ban­dou na­po­mi­nje da SAD ko­ri­ste NA­TO kao in­stru­ment za me­đu­na­rod­nu po­moć za eko­nom­ski sla­be dr­ža­ve sa ma­lim voj­nim ka­pa­ci­te­ti­ma. Biv­ši pred­sjed­nič­ki sa­vjet­nik uka­zu­je da je Cr­na Go­ra ze­mlja sa bro­jem sta­nov­ni­ka ko­li­ko u SAD ima je­dan kon­gre­sni di­strikt, a da je smje­šte­na na ne­sta­bil­nom, bru­tal­nom, na­ci­o­na­li­stič­kom Bal­ka­nu, sa ve­o­ma te­škom isto­ri­jom.
Po­sta­vlja­ju­ći pi­ta­nje šta mo­že Cr­na Go­ra po­mo­ći u po­gle­du mo­gu­ćih glo­bal­nih su­ko­ba, on ka­že da je to mi­kro­dr­ža­va ko­ja ima voj­sku od ma­nje od 2.000 pri­pad­ni­ka.
– Oru­ža­ne sna­ge su or­ga­ni­zo­va­ne uglav­nom na plat­for­mi unu­tra­šnje bez­bjed­no­sti. Zvu­či kao sa­ve­znik ko­ga Ame­ri­ka očaj­nič­ki tra­ži. Ne­ki za­go­vor­ni­ci član­stva Cr­ne Go­re is­ti­ču da ze­mlja ima pri­stup Ja­dran­skom mo­ru. A Pod­go­ri­ca ni­je po­ka­za­la na­mje­ru da ta­mo po­zo­ve „isto­rij­skog sa­ve­zni­ka” Ru­si­ju, ko­ju je vla­da smje­lo pre­va­ri­la. Ni­je ja­sno ni šta bi Mo­skva ura­di­la sa tom ba­zom, čak i ako bi joj bi­la da­ta, s ob­zi­rom na po­mo­r­sku su­per­i­or­nost NA­TO-a – kon­sta­to­vao je Ban­dou u član­ku ko­ji je ob­ja­vljen u ma­ga­zi­nu „Forbs”.
Mo­žda od sve­ga naj­vi­še uz­ne­mi­ra­va, ka­ko na­vo­di, to što će uvla­če­nje Cr­ne Go­re da­ti uti­caj ko­rum­pi­ra­nom voj­nom ke­pe­cu na po­li­ti­ke u Bri­se­lu. Ban­dou ka­že da je ge­ne­ral­ni se­kre­tar NA­TO-a Jens Stol­ten­berg re­kao sa odo­bra­va­njem da će „član­stvo da­ti Cr­noj Go­ri mo­guć­nost da po­mog­ne u ob­li­ko­va­nju po­li­ti­ke NA­TO-a”.
– Za­što je to do­bro? Cr­na Go­ra je upra­vo ona vr­sta dr­ža­ve ko­ja ne bi tre­ba­lo da ima ni­ka­kav uti­caj na ak­ci­je naj­moć­ni­jeg sa­ve­za u isto­ri­ji – sma­tra Ba­no­du.
Po nje­go­vom su­du, Bal­kan je oči­gled­no od ve­ćeg zna­ča­ja za Ru­si­ju i Evro­pu ne­go za Ame­ri­ku. On je na­veo da je uvo­đe­nje Pod­go­ri­ce u NA­TO ne­što što svi­jet či­ni opa­sni­jim za SAD sa­mo da bi se uda­rio sim­bo­li­čan ša­mar Mo­skvi.
– Spolj­no­po­li­tič­ke eli­te u Va­šing­to­nu mo­gu uži­va­ti u spek­ta­klu, ali dru­gi Ame­ri­kan­ci će pla­ti­ti ci­je­nu po­ve­ća­nih ten­zi­ja i bi­lo ka­kvog su­ko­ba ko­ji bi re­zul­ti­rao – ka­že Ban­dou.
Ame­rič­ki po­li­tič­ki ana­li­ti­čar uka­zu­je da se­na­tor Ben­dža­min Kar­din, član Od­bo­ra za spolj­ne po­slo­ve ame­rič­kog Se­na­ta, po­ku­ša­va da pro­gu­ra ra­ti­fi­ka­ci­ju cr­no­gor­skog pro­to­ko­la što je pri­je mo­gu­će.
– Is­pa­da da ako ru­ko­vod­stvo re­pu­bli­ka­na­ca ne bu­de pra­ti­lo Kar­di­nov plan, „on­da ide­mo pra­vo u ru­ke Pu­ti­na”, što je i tvr­dio. Ne­ma sum­nje, u ovom tre­nut­ku ru­ski pred­sjed­nik Vla­di­mir Pu­tin sje­di u stra­hu u svom pod­zem­nom bun­ke­ru kod Kre­mlja, upla­šen da će ogrom­na i moć­na ar­ma­da iz Pod­go­ri­ce usko­ro da kre­ne pro­tiv Ru­si­je. Pre­da­ja Mo­skve je ta­ko sa­mo pi­ta­nje vre­me­na – još se če­ka da to po­tvr­de re­pu­bli­ka­ci – iro­nič­no je za­klju­čio Ban­dou.M.V.


Za od­lu­ku po­treb­na dvo­tre­ćin­ska ve­ći­na

Spolj­no­po­li­tič­ki od­bor ame­rič­kog Se­na­ta po­dr­žao je ju­če na rad­noj sjed­ni­ci Pro­to­kol o pri­stu­pa­nju Cr­ne Go­re NA­TO-u. Ka­ko pre­no­se me­di­ji, pred­sjed­nik od­bo­ra Bob Kor­ker ka­zao je da je Cr­na Go­ra spro­ve­la te­ške re­fo­r­me ka­ko bi do­bi­la po­ziv­ni­cu za član­stvo u NA­TO, ali da će zva­nič­na Pod­go­ri­ca mo­ra­ti još da na­pre­du­je.
Na­kon pri­stan­ka od­bo­ra pro­to­kol bi tre­bao da bu­de pro­sli­je­đen pu­nom sa­sta­vu Se­na­ta na gla­sa­nje, gdje je po­treb­na dvo­tre­ćin­ska ve­ći­na za nje­go­vo ra­ti­fi­ko­va­nje. Na­kon to­ga, pro­to­kol se vra­ća pred­sjed­ni­ku SAD, ko­ji do­no­si fi­nal­nu od­lu­ku.