Cr­ve­no vi­no „Di­o­nis” iz 2012. go­di­ne Vi­na­ri­je „Ma­ša­no­vić” iz Vir­pa­za­ra bal­kan­ski je šam­pi­on kva­li­te­ta, ko­ji je ovu ti­tu­lu sa ocje­nom 92,3 osvo­jio na na­dav­no za­vr­še­nom 82. Saj­mu u No­vom Sa­du. Tra­di­ci­ja im je ve­o­ma du­ga, već de­set zad­njih ge­ne­ra­ci­ja Ma­ša­no­vi­ća se ba­ve ovim po­slom. Ra­de po sta­roj re­cep­tu­ri, ko­ja je iz­bru­še­na pret­hod­nim ge­ne­ra­ci­ja­ma vi­na­ra, ali is­tra­žu­ju i pra­ve no­ve vr­ste vi­na ko­ja re­dov­no do­bi­ja­ju naj­vi­so­či­je ocje­ne eno­lo­ga. U Ora­ho­vač­kom po­lju, dva ipo ki­lo­me­tra od vi­na­ri­je u Vir­pa­za­ru ima­ju ve­li­ko ima­nje od pre­ko de­set hi­lja­da kva­dra­ta, za­sa­đe­nih lo­zom i ra­znim vo­ćem, od če­ga pro­iz­vo­de sa­mo „ba­rik vi­na” (cr­ve­na), kao i ra­ki­je od ki­vi­ja, na­ra, kru­ške, šlji­ve, lo­ze i du­nje. U po­ro­dič­noj vi­na­ri­ji ra­de 88-go­di­šnji djed Mi­lu­tin i ba­ka Bran­ka, sin Žar­ko, sna­ha Zo­ri­ca, te unu­ci Ta­ma­ra i Mi­tar, ko­je smo upo­zna­li u Vin­skom kut­ku na Bu­dvan­skog kar­ne­va­lu, gdje već tre­ću go­di­nu pred­sta­vlja­ju tu­ri­sti­ma svo­ja vr­hun­ska vi­na. Mi­tar je za­vr­šio Elek­tro­teh­nič­ki fa­kul­tet, ali se po­sve­tio po­ro­dič­nom po­slu, dok je Ta­ma­ra di­plo­mi­ra­la na Prav­nom fa­kul­te­tu, od­sjek za kri­mi­na­li­sti­ku i bez­bjed­nost, a uz to ima i li­cen­cu za tu­ri­stič­kog vo­di­ča.
- Tre­nut­no ra­di­mo na su­zbi­ja­nju ko­ro­va u vi­no­gra­du, ra­di­mo pro­tu­ra­nje la­sta­ra (plje­vlje­nje lo­ze). Uko­li­ko bu­de po­treb­no, ako bu­de ki­šo­vi­to vri­je­me, za­šti­ti­će­mo lo­zu pr­ska­njem, no tre­nut­no su li­je­pi i sun­ča­ni da­ni. Ve­li­ku po­moć pru­ža nam in­že­njer za­šti­te Mi­o­drag Bu­la­to­vić za­po­slen u „Plan­ta­ža­ma”. Nje­mu mo­že­mo da za­hva­li­mo što nam je pro­šle go­di­ne rod bio do­bar, spa­sio nam je vi­no­grad, jer smo ga za­šti­ti­li po nje­go­vim sa­vje­ti­ma - ka­že Žar­ko Ma­ša­no­vić, ko­ji ru­ko­vo­di po­slo­vi­ma u vi­no­gra­du.
Ve­li­ku po­dr­šku im pru­ža­ju fran­cu­ski teh­no­lo­zi, sa ko­ji­ma sa­ra­đu­ju. Šest čla­no­va po­ro­di­ce ra­di kom­ple­tan la­nac po­slo­va u vi­no­gra­du i vi­na­ri­ji. Ber­ba je ruč­na, jer gro­žđe mo­ra bi­ti či­sto, iz­bje­ga­va­ju an­ga­žo­va­nje rad­ni­ka sa stra­ne. Ovo je u po­čet­ku bio ho­bi, ali po­la­ko pre­ra­sta u pra­vi po­ro­dič­ni bi­znis.
- Pro­iz­vod­nja je ogra­ni­če­na za­to što smo or­jen­ti­sa­ni na kva­li­tet, mo­gli bi od gro­žđa da pro­iz­ve­de­mo ve­ću ko­li­či­nu, ali bi­smo iz­gu­bi­li na kva­li­te­tu, ta­ko da smo od­lu­či­li da to bu­de vr­hun­ski kva­li­tet. Sva vi­na ima­ju do­zvo­le za pu­šta­nje u pro­met od Mi­ni­star­stva po­ljo­pri­vre­de, vi­na Ma­ša­no­vi­ća pu­tu­ju svu­da po svi­je­tu - ka­že Ta­ma­ra.
Po­sto­je tu­ri­stič­ke tu­re sa iz­le­tom u ko­ji su uklju­če­ne i vi­na­ri­je Cr­ne Go­re i pu­no je za­in­te­re­so­va­nih po­sje­ti­la­ca ko­ji bi da pro­ba­ju do­ma­ća autoh­to­na vi­na. Jed­na od tu­ra je obi­la­zak Ska­dar­skog je­ze­ra i „Vin­ska tu­ra” u vi­na­ri­ju Ma­ša­no­vić. Ra­de sa do­sta agen­ci­ja ko­je do­vo­de svo­je po­sje­ti­o­ce da de­gu­sti­ra­ju nji­ho­va vi­na.
M.D.PO­PO­VIĆ

Krin i Bu­ća u čast pre­da­ka

- Na­ša po­ro­di­ca se do 1882. go­di­ne pre­zi­va­la Bu­ća. Ni­ko­la Bu­ća iz Ko­to­ra je bio glav­ni pro­to­ve­sti­jar (mi­ni­star fi­nan­si­ja) u vla­di ca­ra Du­ša­na Ne­ma­nji­ća. Do­la­skom u Ora­ho­vo pro­mi­je­ni­li su pre­zi­me u Ma­ša­no­vić. Krin je sa­stav­ni dio po­ro­dič­nog gr­ba Bu­ća, ko­ji je ova ple­mić­ka po­ro­di­ca 1416. go­di­ne do­bi­la od fran­cu­skog kra­lja Va­loa za uče­šće u nji­ho­vim ra­to­vi­ma. Pre­zi­me Bu­ća pro­mi­je­nio je 1882. naš pre­dak Pe­ro, pre­u­zev­ši pre­zi­me Ma­ša­no­vić, dok je nje­gov ro­đe­ni brat Ni­ko na­sta­vio tra­di­ci­ju pre­zi­me­nom Bu­ća. I da­nas se grb sa kri­nom na­la­zi na pa­la­ti Bu­ća u Sta­rom gra­du Ko­to­ru, a u oko­li­ni ljet­nji­kov­ca Bu­ća u Tiv­tu bi­li su ču­ve­ni po­ro­dič­ni vi­no­gra­di. Za­to smo i na­dje­nu­li ime­na „Bu­ća“ i „Krin“ na­šim vi­ni­ma,ob­ja­snio je Žar­ko za Dan.


Bo­bi­ca po bo­bi­ca do vi­na

- U vi­no­gra­du ima­mo za­sa­đe­no pet sor­ti - vra­nac, mar­se­lan, „pe­tit ver­de­au”, „ber­ne so­vig­no­ne” i „san gi­o­ve­se”. Od njih pro­iz­vo­di­mo raz­li­či­te vr­ste vi­na. Vi­no „Krin” je od sor­te vra­nac, „Di­o­nis” je ku­pa­ža mar­se­la­na, „pti ver­doa“ i vran­ca, a no­vo vi­no ko­je smo ove go­di­ne re­gi­stro­va­li je „Bu­ća“, ku­pa­ža (mik­so­va­nje) pet sor­ti. Pri­li­kom re­gi­stra­ci­je ko­mi­si­ja ga je oci­je­ni­la sa 91 bod, još uvi­jek ga ni­smo sla­li na tak­mi­če­nja, ali ho­će­mo, to je na­še „naj­mla­đe” vi­no. Ime je do­bi­lo po sta­rom pre­zi­me­nu po­ro­di­ce - ob­ja­šnja­va Ta­ma­ra.
Spe­ci­fič­no je i vi­no „Crm­nič­ki vra­nac”, li­mi­ti­ra­na se­ri­ja od 300 bo­ca, pro­iz­ve­de­na od oda­bra­nog gro­žđa, pro­bir­na ber­ba (bo­bi­ca po bo­bi­ca). Sva vi­na su vr­hun­ska i „ba­rik” –do­zri­je­va­la su u bu­re­tu na­pra­vlje­nom od na­go­r­je­le hra­sto­vi­ne. Ta bu­rad ko­ri­ste se sa­mo tri go­di­ne, na­kon to­ga se od nje­ga pra­vi ne­ki ko­mad na­mje­šta­ja. Pr­ve go­di­ne vi­no od­le­ža­va u ba­čvi pet mje­se­ci, slje­de­će go­di­ne od­le­ža­va šest i tre­će go­di­ne se­dam mje­se­ci, ka­ko bi do­bi­lo spe­ci­fič­nu aro­mu. Bu­rad na­ba­vlja­mo iz Fran­cu­ske – ob­ja­šnja­va ona.