Pro­fe­sor ge­o­gra­fi­je, Ro­ža­jac Šef­ko Ka­lač, na­kon što je pri­je pet­na­e­stak go­di­na ostao bez po­sla, od­lu­čio se za po­ljo­pri­vre­du. Ka­lač je osno­vao far­mu kra­va i po­stao je­dan od naj­u­zor­ni­jih far­me­ra u op­šti­ni i naj­ve­ći pro­iz­vo­djač si­ro­vog mli­je­ka. Zbog od­lu­ke ni­je za­ža­lio. Na ima­nju u mje­stu Cr­nja osno­vao je far­mu kra­va mu­za­ra „Ru­ži­no br­do” ko­ja da­nas bro­ji bli­zu 50 gr­la ra­se hol­štajn. Tre­nut­na dnev­na pro­iz­vod­nja mli­je­ka je do­sti­že go­to­vo 500 li­ta­ra. Na far­mi ima gr­la ko­ja u pu­noj lak­ta­ci­ji da­ju dnev­no im­po­zant­nih 40 li­ta­ra mli­je­ka, ne bez po­no­sa is­ti­če Ka­lač. Pre­da­ju mli­je­ko mlje­ka­ri „La­zi­ne”, iz­me­đu 250 i 300 li­ta­ra, po ci­je­ni od 36 cen­ti, dok osta­tak pla­si­ra­mo na­šim re­dov­nim kup­ci­ma na pro­sto­ru Ro­ža­ja.
- Ot­kup­na ci­je­na mli­je­ka ni­je baš naj­bo­lja. ali na­šli smo in­te­res i za­do­volj­ni smo sa­rad­njom sa mlje­ka­rom, ko­ja je ure­dan ot­ku­plji­vač a i do­bar pla­ti­ša – ka­zao je Ka­lač.
Ni­je du­go raz­mi­šljao ka­da je do­šao na ide­ju da osnu­je po­ro­dič­nu far­mu na ko­joj da­nas ra­di sa su­pru­gom i dvo­je dje­ce.
- Mo­ja po­ro­di­ca se od­u­vi­jek ba­vi­la sto­čar­stvom. Da li zbog ne­do­stat­ka ide­ja, nov­ca ili bog zna če­ga, ali lju­di se u ovim vre­me­ni­ma te­ško od­lu­ču­ju da se ba­ve po­ljo­pri­vre­dom. I, dok sam ra­dio u dr­žav­noj slu­žbi imao sam for­mu, a ka­da sam ostao bez po­sla, od­lu­čio sam da je pro­ši­rim. Usko­ro ću ostva­ri­ti cilj, 50 mu­znih kra­va. Je­di­ni cilj ko­ji još uvi­jek ni­je­sam do­sti­gao je dnev­na pro­iz­vod­nja mli­je­ka od 1.000 li­ta­ra, ali pre­ma svim ra­ču­ni­ca­ma i to će­mo On na­ja­vlju­je osni­va­nje mi­ni-mlje­ka­re za pre­ra­du svje­žeg mli­je­ka.
- Imam po­ro­dič­no ima­nje i to mi je omo­gu­ći­lo da se ba­vim ovim po­slom. Stoč­ni fond sam for­mi­rao fa­zno. Go­di­šnje do­bi­je­mo do de­set pri­plod­nih ju­ni­ca i pet­na­e­stak pri­plod­nih bi­ko­va – is­ti­če Ka­lač.
Go­di­šnje se na nje­go­voj far­mi pro­iz­ve­de se­dam do osam to­na me­sa, ko­je is­po­ru­ču­je Me­snoj in­du­stri­ji „Gra­di­na­kom­pa­ni” či­jom sa­rad­njom je ve­o­ma za­do­vo­ljan.
Is­ti­če da do sa­da ni­je ko­ri­stio ni jed­nu od kre­dit­nih li­ni­ja Mi­ni­star­stva za po­ljo­pri­vre­du iz agro­bu­dže­ta. Sve je pla­tio za­hva­lju­ju­ći ko­me­ri­ci­jal­nim kre­di­ti­ma. Tek ne­dav­no je apli­ci­rao za kre­dit­nu li­ni­ju IPARD i oče­ku­je da ću do­bi­ti po­moć. Iako su kre­dit­ne li­ni­je ko­je obez­bje­đu­je re­sor­no mi­ni­star­stvo ve­o­ma po­volj­ne, ma­lo je far­me­ra sa pro­sto­ra Ro­ža­ja ko­ji ima­ju sre­ću da do­bi­ju ta­kvu vr­stu po­dr­ške. Za­to ape­lu­je na nad­le­žne da se ta­kav trend za­u­sta­vi na­ro­či­to zbog to­ga što u ovom kra­ju po­sto­je iz­u­zet­ni po­ten­ci­ja­le za raz­voj po­ljo­pri­vre­de, a po­seb­no sto­čar­stva, ob­ja­šnja­va on i na­gla­ša­va da se od po­sla ko­jim se ba­vi mo­že do­sta do­bro ži­vje­ti.
Ka­ko bi ostva­rio ci­lje­ve, on oče­ku­je po­moć dr­ža­ve kroz mje­re za­šti­te do­ma­ćih pro­iz­vo­da. Sma­tra da bi na taj na­čin sti­mu­li­sa­la po­ljo­pri­vred­na pro­iz­vod­nja te da bi se lju­di u ve­ćem obi­mu ba­vi­li tim po­slom.V.R.