Pro­stor Pla­va i Gu­si­nja uvi­jek je obi­lo­vao ve­li­kim vod­nim re­sur­si­ma ko­ji su se is­klju­či­vo ko­ri­sti­li za na­vod­nja­va­nje po­ljo­pri­vred­nog pro­sto­ra. Me­đu­tim, zbog ra­znih okol­no­sti, pr­ven­ste­no ne­ma­ra i ne­za­in­te­re­so­va­no­sti op­štin­skih i dr­žav­nih orga­na, vo­da se u no­vi­je vri­je­me pro­si­pa­la u ne­po­vrat. Po­ljo­pri­vre­da je za­po­sta­vlje­na, ora­ni­ce za­li­va­đe­ne u bes­ko­ri­sno ra­sti­nje, a va­de i ka­na­li ne­sta­li. Ne­kad je bio po­tre­ban ve­li­ki i na­po­ran rad da bi se vod­ni to­ko­vi ka­na­li­sa­li i sta­vi­li u funk­ci­ju. Vre­me­nom, zbog po­gre­šne po­li­ti­ke pre­ma se­lu i po­ljo­pri­vre­di, za­ra­sli su za­su­ši­li, jer su na se­lu uglav­nom osta­la sta­ra do­ma­ćin­stva ne­moć­na za rad. Tek po­sled­njih go­di­na, mla­di ko­ji su bez po­sla sje­ti­li su se i la­ti­li po­ljo­pri­vre­de i oži­vlja­va­nja nji­va. Sa­da se na­vod­nja­va cri­je­vi­ma sa ve­li­kih uda­lje­no­sti jer va­da vi­še ne­ma u ovom kra­ju, a ni mo­guć­no­sti da se one ob­no­ve.
Iz Se­kre­ta­ri­ja­ta za pri­vre­du raz­voj i fi­nan­si­je Op­šti­ne Plav, kao uzrok tog ta­kvog sta­nja na­vo­de mi­gra­ci­o­no po­mje­ra­nje, po­seb­no rad­no-ak­tiv­nog sta­nov­ni­štva, usit­nje­nost po­sje­da, loš pla­sman tr­ži­šnih vi­ško­va, ne­za­do­vo­lja­va­ju­ći obra­zov­no-struč­ni ni­vo pro­iz­vo­đa­ča, ne­do­volj­nu fi­nan­sij­sku ak­tiv­nost u obla­sti po­ljo­pri­vre­de, kao i ne­do­volj­no iz­ra­đe­nu in­fra­struk­tu­ru.
Ova­kvo sta­nje Mi­ni­star­stvo po­ljo­pri­vre­de u po­sled­nje vri­je­me po­ku­ša­va da po­pra­vi mje­ra­ma re­gre­si­ra­nja i obez­bje­đi­va­nja pre­mi­ja, ali je to ne­do­volj­no za ne­što zna­čaj­ni­je, tvr­de u Se­kre­ta­ri­ja­tu.
„Ovo pod­ruč­je po­seb­no je po­god­no za pro­iz­vod­nju or­gan­skih pro­iz­vo­da, jer je upo­tre­ba sred­sta­va za za­šti­tu bi­lja i vje­štač­kih đu­bri­va sve­de­na na naj­ma­nju mje­ru, jer su ta sred­stva sku­pa, a pro­blem pred­sta­vlja i nji­ho­va pra­vo­vre­me­na na­bav­ka. S dru­ge stra­ne pro­iz­vod­nja or­gan­skih pro­iz­vo­da pod­ra­zu­mi­je­va do­bru ob­u­če­nost pro­iz­vo­đa­ča kao i po­što­va­nje pro­ce­du­ra ko­je se od­no­se na kon­tro­lu i do­bi­ja­nje rob­ne mar­ke. A, pro­iz­vo­di do­bi­je­ni ovim na­či­nom, na tr­ži­štu su mno­go sku­plji, či­me bi se obez­bje­đi­va­la do­dat­na fi­nan­sij­ska sred­stva po­ljo­pri­vred­nim ga­zdin­stvi­ma. Pred­lo­gom Pla­na sje­tve za 2016. go­di­nu, pred­vi­đe­ne su ma­nje ko­rek­ci­je, a iz­mje­ne su na­sta­le u di­je­lu sje­tve ži­ta­ri­ca. Raz­li­ka u po­vr­ši­na­ma iz­me­đu pla­ni­ra­nja i re­a­li­za­ci­je pla­na pro­is­te­kao je što je dio tih po­vr­ši­na za­sa­đen vo­ćem (aro­ni­ja, ma­li­na, ku­pi­na, šlji­va, kru­ška, ja­bu­ka), ko­je vla­sni­ci­ma obez­be­đu­ju ve­će eko­nom­ske efek­te”, na­ve­de­no je u iz­vje­šta­ju Se­kre­ta­ri­ja­ta.
Za­klju­ču­je se da za za­si­ja­ne po­vr­ši­ne svih kul­tu­ra, kao i krm­nog bi­lja i svih dru­gih za­sa­da, mi­ni­star­stvo je is­pla­ći­va­lo re­gres ali sa­mo za par­ce­le za­si­ja­ne pre­ko 50 ari pod jed­nom vr­stom kul­tu­re. Ina­če, po­ljo­pri­vred­ne me­ha­ni­za­ci­je ima do­volj­no, kao i sje­me­na svih vr­sta, a pri­mje­na vje­štač­kih đu­bri­va sve­de­na je na mi­ni­mum iz raz­lo­ga što su u po­sled­nje vri­je­me po­ljo­pri­vred­ni pro­iz­vo­đa­či po­če­li or­gan­sku pro­iz­vod­nju, i ta­kvih pro­iz­vo­đa­ča već ima re­gi­stro­va­nih. N.V.