Po­ljo­pri­vred­nik iz Grn­ča­ra Mi­le­ta Mi­to Iva­no­vić od dje­tinj­stva se ba­vi po­ljo­pri­vre­dom. Po­čeo je naj­pri­je sa ro­di­te­lji­ma, a se­lo ni­je za­po­sta­vio ni ka­sni­je, dok je oba­vljao niz broj­nih funk­ci­ja iz vi­še obla­sti. Ne­ka­da s vi­še uspje­ha, ne­kad ma­nje, ali is­klju­či­vo u za­vi­sno­sti od go­di­ne. I nad­le­žni bi tre­ba­lo da po­spje­šu­ju po­ljo­pri­vre­du kao raz­voj­nu gra­nu, sma­tra on.
Ove go­di­ne po­si­jao je naš do­ma­ćin oko hek­tar pa­su­lja, do­ma­ćeg sta­rog sje­me­na - „pa­su­lji­cu”, ali su­ša ga je ubi­la, pa će bi­ti sve­ga oko 200 do 300 ki­lo­gra­ma pri­no­sa. Po­si­jao je i oko hek­tar i po krom­pi­ra, oko dva hek­ta­ra ku­pu­sa, ne­što bo­ra­ni­je, pa­pri­ke oko pet, šest hi­lja­da stru­ko­va, a u pla­ste­nič­koj pro­iz­vod­nji ima pa­ra­dajz, i cr­ve­ni i ze­le­ni. Krom­pir, pa­sulj i ku­pus je za pro­da­ju, a osta­lo sa­mo za lič­nu upo­tre­bu. Uz­ga­ja i vo­će ko­je, ali ni­je ro­di­lo ni plo­da, a dr­ži i zna­ča­jan broj krup­ne sto­ke.
- Ko­ko re­koh, ova go­di­na za po­ljo­pri­vre­du ni­je do­bra. Mno­go to­ga sam po­si­jao, ali pri­nos je pod­ba­cio. Za do­ma­ću upo­tre­bu imam do­sta, a za pro­da­ju je ma­lo osta­lo. Pro­tiv pri­ro­de se ne mo­že, a i nad­le­žni ne pri­da­ju zna­čaj raz­vo­ju se­la – ka­zao je on.
Što se ti­če pro­da­je ne­ma pro­ble­ma naš do­ma­ćin jer ima kup­ce, a ono što ej osta­lo do­brog je kva­li­te­ta. Pro­da­je pa­sulj, krom­pir i ku­pus, a osta­li pri­nos je za do­ma­ćin­stvo. I ci­je­ne mu ni­su zna­čaj­ne. Osta­lo da­kle je za lič­ne po­tre­be i ci­je­ne mi ni­je­su ni va­žne. Na po­la hek­ta­ra za­sa­dio je ku­ku­ruz, žu­to do­ma­će sje­me za hljeb i ka­ča­mak, ali je i tu rod ove go­di­ne ta­nak.
- Ve­li­ki pro­blem je što ove go­di­ne, ne sa­mo kod nas već i na ši­rem pro­sto­ru, ne­ma vo­ća, ni da se pro­ba, jer pro­lje­to­šnji ka­sni mraz i sni­jeg to su, što se ka­že, još ta­da ob­ra­li ta­ko da ove go­di­ne će i ra­kij­ski ka­za­ni mi­ro­va­ti –pri­ča naš do­ma­ćin Mi­le­ta Iva­no­vić.
Dr­ži i ne­što pče­la, ali i one su po­go­đe­ne su­šom. Do­bro je, ka­že, ako pče­le us­pi­ju da pre­tek­nu zi­mu.
- Već ih hra­nim, da ih pri­pre­mim za zi­mu. Dva pu­ta sam ih tre­ti­rao va­ro­li­kom, i če­ka me još tri pu­ta, pa on­da sli­je­di pri­hra­na po­ga­či­ca­ma, i ta­ko re­dom. Ov­ce ne dr­žim, ali dr­žim krup­ni­ju sto­ku – če­ti­ri do pet kra­va, dva vo­la, če­ti­ri te­le­ta, dvi­je svi­nje, ali ću bi­ti pri­nu­đen da iz ras­pro­dam jer ni si­je­na ni­je­sam do­volj­no sa­ku­pio. Ko­li­ko mu­zi­ke to­li­ko i igre, pa ću i ja sto­ke za­zi­mi­ti ko­li­ko se bu­dem ima­lo hra­ne, jer se ne is­pla­ti ku­pi­ti si­je­no – ka­zao je on.
Gzbog su­še pri­no­si si­je­na su upo­la ma­nji ne­go pret­hod­ne go­di­ne, pa gdje sam ra­ni­je ko­sio de­set to­na ove go­di­ne do­bio sam ma­nje od po­lo­vi­ne, ka­zao je naš do­ma­ćin.
N.V.