Po­lu­ma­tu­ran­ti Osnov­ne ško­le „Mak­sim Gor­ki”, na­smi­ja­ni i sreć­ni u le­pr­ša­vim ha­lji­na­ma i odi­je­li­ma bli­sta­li su u svom naj­ljep­šem iz­da­nju. Su­ze ra­do­sni­ce, čvr­sti za­gr­lja­ji i još mno­go po­zi­tiv­nih emo­ci­ja mo­glo se vi­dje­ti te ve­če­ri. Ra­sta­je se još jed­na ge­ne­ra­ci­ja. Ono što su ne­ka­da ne­str­plji­vo oče­ki­va­li i mi­sli­li da ni­ka­da ne­će do­ći, već je pred nji­ma. Sa­da, ka­da je kraj sa­svim bli­zu, neo­če­ki­va­no su po­sta­li tu­žni jer se opra­šta­ju sa mno­go lju­di i stva­ri ko­je su im od­jed­nom po­sta­le ta­ko va­žne. Opra­šta­ju se od škol­ske zgra­de u ko­joj su se ra­đa­le pr­ve sim­pa­ti­je, sva­đe i po­mi­re­nja. Pred nji­ma je sa­da ve­li­ka ži­vot­na ras­kr­sni­ca sa pu­te­vi­ma pu­nih oba­ve­za i no­vih za­da­ta­ka. Sa strep­njom kre­ću u ne­ke, nji­ma još ne­po­zna­te pro­sto­re. Za­ku­ca­će na vra­ta sred­nje ško­le na­da­ju­ći se no­vim us­pje­si­ma. Po­moć­nik di­rek­to­ra Sa­nja Jo­vo­vić ka­za­la je da je i ova ge­ne­ra­ci­ja osta­vi­la po­seb­no mje­sto u ško­li.
-Ovo je jed­na div­na ge­ne­ra­ci­ja...mla­di, li­je­pi, pa­met­ni... Pam­ti­će­mo ih sa­mo po us­pje­si­ma i što se ti­če na­u­ke i spor­ta. Po­sti­gli su sjaj­ne re­zul­ta­te na dr­žav­nom tak­mi­če­nju, Li­gi osnov­nih ško­la, Olim­pi­ja­da zna­nja. Že­li­mo im da na­sta­ve sa ova­kvim us­pje­si­ma u sred­njoj ško­li, i u bu­du­ćem ži­vo­tu – re­kla je Jo­vo­vić.
U mi­sli­ma po­lu­ma­u­ra­na­ta ni­za­le su se sli­ke pr­vih škol­skih da­na i li­ca dru­go­va i dru­ga­ri­ca. I dok raz­mi­šlja­ju o pro­šlim da­ni­ma, shva­ta­ju ko­li­ko je sve bi­lo li­je­po. To je po­tvr­di­la šar­mant­na Ma­ri­ja Bo­žo­vić.
-Još mi je u sje­ća­nju vri­je­me pri­pre­ma za pr­vi raz­red. Go­di­ne su pro­la­zi­le, a iz ne­po­vjer­lji­vih po­gle­da ra­đa­lo se ve­li­ko dru­gar­stvo. Ni­šta mi ne mo­že iz­bri­sa­ti sje­ća­nja na dru­go­ve, pr­ve sim­pa­ti­je i ovo ve­če. Ti da­ni su ne­za­bo­rav­ni i mo­ram pri­zna­ti da nam je svi­ma bi­lo li­je­po - re­kla je Bo­žo­vić.
Ma­ri­jin part­ner Bo­ri­slav Ra­du­lo­vić za­u­vi­jek će pam­ti­ti pr­vi su­sret sa uči­te­lji­com, škol­skom klu­pom, ve­li­kim dvo­ri­štem.
-Opra­štam se i od uči­te­lji­ce i na­stav­ni­ka ko­ji su že­lje­li da na­u­či­mo što vi­še i bu­de­mo sprem­ni za ono što nas če­ka. Ali, pri­je sve­ga, opra­štam se od svo­je ge­ne­ra­ci­je. Is­pra­ća­mo po­sled­nje da­ne jed­nog div­nog vre­me­na ko­je osta­je za na­ma. Vo­lio bih da sa ve­ći­nom dru­go­va osta­nem u kon­tak­tu i ka­sni­je – ka­že Ra­du­lo­vić.
Po­lu­ma­tu­ran­ti su do ka­sno u noć sla­vi­li u re­sto­ra­nu „Mo­ra­ča”.VI.R.