Uče­ni­ci OŠ „Ra­do­ji­ca Pe­ro­vić” u ras­ko­šnim ha­lji­na­ma i sve­ča­nim odi­je­li­ma u no­vom svje­tlu pr­vi put su se po­ka­za­li jed­ni dru­gi­ma, ali i svo­jim na­stav­ni­ci­ma do­tje­ra­ni i sre­đe­ni po uzo­ru na ho­li­vud­ske su­per star. Po­se­ban sjaj no­si­la su nji­ho­va li­ca oza­re­na mla­do­šću i lje­po­tom. Bi­lo je pre­li­je­po gle­da­ti grud­sku mla­dost ka­ko se sku­plja is­pred re­sto­ra­na Mo­ra­ča. Još je ljep­še bi­lo gle­da­ti po­no­sne ro­di­te­lje ko­ji su ih is­pra­ća­li da uđu u sve­ča­nu sa­lu. Blje­skak bli­ce­va fo­to­a­pa­ra­ta, ki­kot, ozbilj­nost ro­di­te­lja, ali i po ko­ja su­za i kne­dla u gr­lu pre­gu­ra­la se prek­si­noć... A u sla­vlje­nič­koj no­ći svi su bi­li jed­no, me­đu nji­ma ni­su po­sto­ja­le raz­li­ke, jer ih je mla­dost i lje­po­ta sve či­ni­la li­je­pi­ma. Još jed­na ge­ne­ra­ci­ja na­pu­šta škol­ske klu­pe, i od­la­zi da­lje... A da im po­lu­ma­tur­ska za­ba­va bu­de ne­za­bo­rav­na noć po­bri­nu­li su se mu­zi­ča­ri u sa­sta­vu Je­le­na Mu­dro­nja i Anes De­lić ko­ji su do ka­sno u noć za­ba­vlja­li uče­ni­ke i nji­ho­ve pro­fe­so­re.
Di­rek­tor ško­le Mir­ja­na Bo­ško­vić po­že­lje­la je sa­da već biv­šim uče­ni­ci­ma svu sre­ću uz po­ru­ku „Ne sa­njaj­te svoj ži­vot, već ži­vi­te svo­je sno­ve”.
- Kraj de­ve­to­go­di­šnjeg ško­lo­va­nja je sa­svim bli­zu, a osje­ća­nja ra­do­sti i tu­ge se smje­nju­ju. Sje­ća­mo se pr­vih slo­va, pr­vih bro­je­va, stra­ho­va, ne­iz­vje­sno­sti, iš­če­ki­va­nja pr­vih pe­ti­ca. Ra­do­va­li ste se do­la­sku u ško­lu, sti­ca­nji­ma pr­vih pri­ja­te­lja ko­ji naj­če­šće bu­du oni pra­vi za či­tav ži­vot. Po­la­ko ste ko­ra­ča­li iz dje­tinj­stva u pra­vu mla­dost, za­lju­blji­va­nja i pr­vo dr­ža­nje za ru­ke. Na tom pu­to­va­nju uz ša­pat ne­vi­nih i bez­bri­žnih taj­ni ni­je­ste ni pri­mje­ti­li ko­li­ko ste od­ra­sli, uozbi­lji­li se i sa­zre­li. Kad mno­ge go­di­ne mi­nu i do­đu ne­ka dru­ga vre­me­na vje­ru­jem da će­te se ta­da sa sje­tom pri­sje­ti­ti tre­nu­ta­ka iz đač­kog ži­vo­ta. Ne za­bo­ra­vi­te na nas, va­še uči­te­lji­ce, raz­red­ne star­je­ši­ne i dra­ge na­stav­ni­ke – re­kla je Bo­ško­vić.
Uče­ni­ci Ev­ge­ni­ji Mi­ćo­vić ko­ja je zra­či­la mla­da­lač­kom lje­po­tom osnov­na ško­la će osta­ti u li­je­pom sje­ća­nju. 
- Ovo je bio naj­ljep­ši dio na­šeg ži­vo­ta, de­vet go­di­na osnov­ne ško­le. Uvi­jek će­mo se sje­ća­ti svih da­na i do­brih i lo­ših, svih na­ših dru­go­va, na­stav­ni­ka i odje­lje­nja IX-4– re­kla je Mi­ćo­vić.
Šar­mant­ni Igor Alek­sić ka­zao je da se go­di­ne ko­je su pro­šle ne­će vra­ti­ti, ali da su ipak sreć­ni što su pro­ži­vje­li sve te tre­nut­ke u ško­li sa dru­go­vi­ma Ka­ko ka­že, na­sta­vlja­ju da­lje, ali ni­ka­da ne­će za­bo­ra­vi­ti pr­vu ško­lu, dru­go­ve i pro­fe­so­re. 
I bu­du­ći sred­njo­ško­lac Va­si­li­je Ra­du­si­no­vić ško­lu će pam­ti­ti sa­mo po li­je­pom.
VI.R.