-Šet­njom u pa­ro­vi­ma kroz Sta­ri grad i fo­to­gra­fi­sa­njem na be­de­mi­ma, uče­ni­ci de­ve­tog raz­re­da iz tri odje­lje­nja OŠ „Sa­vo Ilić“, njih 76, po­če­li su po­lu­ma­tur­sko sla­vlje, ko­je je odr­ža­no u dis­ko­te­ci „Mak­si­mus“. U krat­kom pro­gra­mu ko­ji su sa­mi osmi­sli­li i iz­ve­li, uz mu­zi­ku, tor­te i krem­pi­te, uče­ni­ci su ima­li pri­li­ku da se obra­te svo­jim raz­red­nim star­je­ši­na­ma i svim pri­sut­nim pro­fe­so­ri­ma i da im za­hva­le za sve za­jed­nič­ke da­ne pro­ve­de­ne u uči­o­ni­ca­ma. Đa­ci su iz­ve­li upra­vo na­pi­sa­nu pje­smu ko­jom su po­zdra­vi­li škol­ski ko­lek­tiv.
- Go­di­na de­vet kao tren pro­đe, osnov­na ško­la da`l bje­še tek san, što sa­mo jed­nom zo­rom ti do­đe, il` mo­žda ži­vjeh ljet­nji dan. Pro­hu­ja­še go­di­ne kao sa vje­tro­vi­ma, dru­gar­stvo osta za ži­vot ci­je­li, či­ni nas to i tu­žni­ma i sret­ni­ma, ci­je­pa se du­ša, na par­čad di­je­li. Na­stav­ni­ci dra­gi uvi­jek ste bi­li, vi­di­mo to po­seb­no sa­da, sve što ste zna­li to ste nam da­li, bu­duć­nost ni­je tek pu­sta na­da. Sred­nja nas usko­ro če­ka ško­la, za njom ide i fa­kul­tet, ali u sr­cu, kri­stal­no bi­je­la, pro­ziv­ka pr­va­ka sto­ji kao za­vjet, po­ru­či­li su uče­ni­ci pro­fe­so­ri­ma. Ne­ma­nja je pri­znao da je pra­vio ne­sta­šlu­ke i za­hva­lio pro­fe­so­ri­ma na ra­zu­mi­je­va­nju, a Mi­li­ca, Ti­ja­na i An­drea su im is­pred svo­jih raz­re­da za­hva­li­le za sav trud i ri­je­či ohra­bre­nja, za pre­no­še­nje is­ku­stva iz po­uč­nih pri­ča iz mla­do­sti, uz že­lju da ne po­na­vlja­ju nji­ho­ve gre­ške, za be­sa­ne no­ći na eks­kur­zi­ji i ško­li u pri­ro­di, što im je ško­la bi­la dru­ga ku­ća, pri­ja­telj, pro­fe­sor i po­ro­di­ca.
- Sre­ćan sam što vas ov­dje vi­dim na­smi­ja­ne, ve­se­le, li­je­pe, a po­ma­lo tu­žan što se ra­sta­je­mo po­sli­je če­ti­ri go­di­ne. Me­đu­tim, to je nor­mal­no, vi ra­ste­te, od­ra­ste­te i od­la­zi­te. Me­ni osta­je da vam za­že­lim pri­je sve­ga pu­no zdra­vlja, sre­će i da ostva­ri­te sve ono što ste za­cr­ta­li u svo­jim gla­va­ma, po­ru­čio im je pro­fe­sor Mi­o­drag Jan­ko­vi­ć, do­dao da su „pre­sko­či­li pr­vu ste­pe­ni­cu, sad je na re­du slje­de­ća“. On je svi­ra­ju­ći gi­ta­ru pra­tio svo­je uče­ni­ke dok su pje­va­li po­zdrav­nu pje­smu. Pro­fe­sor Da­mir Dra­ško­vić kao raz­red­ni star­je­ši­na is­pra­tio je pr­vu ge­ne­ra­ci­ju, za ko­ju ka­že da je is­pu­ni­la sva oče­ki­va­nja, jer se uče­ni­ci is­ti­ču do­brim po­na­ša­njem i kva­li­te­ti­ma, te se na­da da će bi­ti uspje­šni i u da­ljem ško­lo­va­nju.
- Že­lim vam sve naj­bo­lje u ži­vo­tu i da od­lu­ke ko­je bu­de­te do­ni­je­li, do­ne­se­te vr­lo ra­zum­no i da se ni­ka­da zbog njih ne po­ka­je­te, hva­la vam za sve ove če­ti­ri go­di­ne, po­ru­či­la im je prof. An­đe­li­ja Da­ko­vić, ko­ja je od svo­jih đa­ka do­bi­la za­ni­mljiv po­klon – va­u­čer za pu­to­va­nje u Ve­ro­nu, Mi­la­no i Pa­do­vu.
M.D.Po­po­vić