Sva­ko od nas u okru­že­nju ima oso­bu ko­ja o se­bi ima iz­u­zet­no vi­so­ko mi­šlje­nje. Ne po­sto­ji te­ma u ko­joj ne bri­lji­ra, iako sva­kom iole pa­žlji­vi­jem slu­ša­o­cu ne­će pro­ma­ći nje­go­va po­vr­šnost i „ru­pe“ u zna­nju, za se­be tvr­di da je u sva­kom seg­men­tu sa­vr­šen upr­kos to­me što ta­kva tvrd­nja ne od­go­va­ra re­al­no­sti, a uz sve to nar­cis je sklon da oma­lo­va­ža­va dru­ge, kri­ti­ku­je ih i pot­cje­nju­je nji­hov in­te­lekt, fi­zič­ki iz­gled, spo­sob­no­sti, od­lu­ke...
Ka­ko iza­ći na kraj sa nar­ci­so­id­nim ti­pom lič­no­sti i ka­ko se što bez­bol­ni­je „iz­vu­ći“ iz ta­kvog od­no­sa, za „Dan“ go­vo­ri psi­ho­log Zo­ra­na Vu­ko­vić.
-Nar­ci­zam spa­da u po­re­me­ća­je lič­no­sti i kao i kod sva­kog dru­gog po­re­me­ća­ja va­žno je pre­po­zna­ti ga na vri­je­me – ka­že psi­ho­log Vu­ko­vić. - Oso­ba ko­ja pa­ti od ovog po­re­me­ća­ja ima iz­ra­že­nu po­tre­bu da joj se svi dru­gi di­ve, a ujed­no je li­še­na em­pa­ti­je, i to ne pri­kri­va. Simp­to­mi nar­ci­zma su gran­di­o­zni do­ži­vlja­ji vla­sti­te ve­li­či­ne i va­žno­sti ko­ji ni­su u skla­du sa re­al­nim do­stig­nu­ći­ma, kao i oku­pi­ra­nost fan­ta­zi­ja­ma o fan­ta­stič­nim mo­ći­ma i uspje­hu. Nar­ci­so­id­ni tip lič­no­sti la­ko je pre­po­zna­ti po re­če­ni­ca­ma „ja sam naj­bo­lji od svih“, „me­ni ni­ko ne mo­že ni ci­pe­le da či­sti“, „ne­maš poj­ma, pi­taj me­ne, ja sve znam“, „me­ni ni­je mje­sto me­đu va­ma, ja sam za vi­so­ko dru­štvo“... Nar­ci­si pre­cje­nju­ju svo­je spo­sob­no­sti, ima­ju osje­ćaj da im pri­pa­da­ju po­seb­na pra­va, sklo­ni su da za­vi­de dru­gi­ma, a u ko­mu­ni­ka­ci­ji su sar­ka­stič­ni i aro­gant­ni, a po­ne­kad i oho­li. Vo­le in­ten­zi­van osje­ćaj i pa­žnju, i uko­li­ko osje­te da su na tom po­lju us­kra­će­ni, pri­bje­ga­va­ju ma­ni­pu­la­tiv­nim rad­nja­ma ka­ko bi na­hra­ni­li svo­ju su­je­tu i na­sta­vi­li da ži­ve u uvje­re­nju da su su­per­i­or­ni u od­no­su na „osta­tak svi­je­ta“.
Ko­je ma­ni­pu­la­tiv­ne teh­ni­ke nar­ci­so­id­ni ti­po­vi lič­no­sti naj­če­šće ko­ri­ste?
- Vr­lo če­sto igra­ju „vru­će – hlad­no“: ili po­ka­zu­ju iz­ra­zi­tu pri­vr­že­nost i sa­o­sje­ćaj­nost da bi pri­do­bi­li na­klo­nost dru­gih ili, uko­li­ko oko­li­na pro­zre nji­ho­ve na­mje­re, po­sta­ju gru­bi i dr­ski. Ma ko­li­ko da su vje­šti glum­ci, nar­ci­so­id­ne ti­po­ve lič­no­sti la­ko je pre­po­zna­ti kao „vu­ko­ve u jag­nje­ćoj ko­ži“; u toj fa­zi ko­mu­ni­ka­ci­je oni se po­na­ša­ju snis­ho­dlji­vo, iz­go­va­ra­ju re­če­ni­ce za ko­je su si­gur­ni da že­li­te da ču­je­te, po­dr­ža­va­ju vas u sva­koj va­šoj na­mje­ri..., sve dok vas ne pri­do­bi­ju. Uko­li­ko u to­me ne us­pi­ju, za ti­li čas zna­ju da se pre­o­bra­te u su­štu su­prot­nost – po­sta­ju ver­bal­no agre­siv­ni, vri­je­đa­ju, oma­lo­va­ža­va­ju i na kra­ju se dis­tan­ci­ra­ju, jer „ne že­le da se mi­je­ša­ju“ sa „obič­nim svi­je­tom“. Nar­ci­so­id­ne ti­po­ve lič­no­sti ne od­li­ku­je str­plje­nje, pa je za­to la­ko pre­po­zna­ti nji­ho­ve pra­ve na­mje­re već u pr­vim ne­dje­lja­ma ko­mu­ni­ka­ci­je.
Da li se čo­vjek ra­đa kao nar­cis ili to po­sta­je to­kom ži­vo­ta?
- Iako se raz­vi­ja­mo to­kom či­ta­vog ži­vo­ta, pe­ri­od dje­tinj­stva je naj­o­sje­tlji­vi­ji pe­ri­od ka­da se mo­gu raz­vi­ti nar­ci­so­id­ne cr­te lič­no­sti. Ta­da sti­če­mo pr­va is­ku­stva na osno­vu ko­jih for­mi­ra­mo uvje­re­nja o vla­sti­tom „ja“, o dru­gim lju­di­ma i o ži­vo­tu uop­šte. U pe­ri­o­du dje­tinj­stva ima­mo po­tre­bu da pr­ve za­ključ­ke o va­žnim ži­vot­nim pi­ta­nji­ma po­tvr­di­mo kao is­prav­ne i tač­ne kroz lič­no is­ku­stvo, ali ti za­ključ­ci ne mo­ra­ju uvi­jek da bu­du re­al­ni. Ro­di­telj ko­ji po­dr­ža­va di­je­te u sva­kom za­ključ­ku i sva­kom po­stup­ku či­ni mu „me­dvje­đu uslu­gu“, jer kod dje­te­ta stva­ra at­mos­fe­ru uvje­re­nja da je bez­gre­šno, naj­spo­sob­ni­je i naj­pa­met­ni­je. S dru­ge stra­ne, di­je­te ko­je od­ra­sta u po­ro­di­ci bez po­dr­ške i lju­ba­vi tra­ži pro­stor za is­ka­zi­va­njem svog „ja“, ali to či­ni na po­gre­šan na­čin po­ku­ša­va­ju­ći da se na­met­ne kao su­per­i­or­no i nad­moć­no. Da­kle, po­hva­le u vas­pi­ta­nju dje­te­ta su od ve­li­ke va­žno­sti za nje­go­vo zdra­vo od­ra­sta­nje, ali da bi te po­hva­le bi­le pe­da­go­ški ko­rekt­ne, tre­ba­lo bi pri­je sve­ga da bu­du re­al­ne, baš kao i kri­ti­ke.
Gdje se bri­še gra­ni­ca iz­me­đu zdra­vog sa­mo­po­u­zda­nja i nar­ci­zma, i ka­da nar­ci­zam pre­ra­sta u pa­to­lo­gi­ju?
- Osno­va sva­ke oso­be ko­ja ima zdra­vo sa­mo­po­u­zda­nje je vje­ro­va­nje u vla­sti­te spo­sob­no­sti i svje­sna spo­zna­ja da ne­ka zna­nja i vje­šti­ne ni­je sa­vla­da­la, da po­sto­je dru­gi ko­ji su bo­lji od nje u ne­koj obla­sti – ima­ju vi­še zna­nja, fi­zič­ki su pri­vlač­ni­ji i slič­no. Sa­mo­po­u­zda­nje ni­je isto što i su­per­i­or­nost u sva­kom seg­men­tu ži­vo­ta. Sli­ka su­per­i­or­nog „ja“, od­no­sno pa­to­lo­škog nar­ci­zma ra­đa se ka­da oso­ba gra­di i vo­li fik­tiv­nu sli­ku o se­bi, pred­sta­vlja­ju­ći je oko­li­ni kao je­di­nu is­prav­nu i ne pri­hva­ta­ju­ći re­al­nost. Va­žno je zna­ti da nar­ci­si mo­gu da iz­gra­de za­vid­ne ka­ri­je­re, ali ne i zdra­ve i is­kre­ne pri­ja­telj­ske i emo­tiv­ne ve­ze.
Mo­že li se nar­ci­zam iz­li­je­či­ti?
- Psi­ho­te­ra­pij­ski pri­stup ima smi­sla sa­mo on­da ka­da kli­jent osvi­je­sti da su­per­i­or­no „ja“ upra­vlja nje­go­vim ži­vo­tom i ka­da že­li da ga se oslo­bo­di, da spo­zna se­be u pra­vom svje­tlu i da, što je naj­va­žni­je, pri­hva­ti se­be kao ne­sa­vr­še­nog i „pro­sječ­nog“. Taj put ni­je ni la­gan ni kra­tak, zah­ti­je­va vri­je­me, trud i po­sve­će­nost, ali mo­že da da do­bre re­zul­ta­te.
Sne­ža­na Mol­do­van


Emo­tiv­ne ve­ze

- Oso­be ko­je se­be do­ži­vlja­va­ju su­per­i­or­nim u od­no­su na dru­ge u emo­tiv­nim ve­za­ma pro­la­ze kroz tri fa­ze: fa­zu obo­ža­va­nja „dru­ge po­lo­vi­ne“, fa­zu kon­tro­li­sa­nja „dru­ge po­lo­vi­ne“ i fa­zu od­ba­ci­va­nja, uz vri­je­đa­nje, oma­lo­va­ža­va­nje i pot­cje­nji­va­nje vla­sti­tog emo­tiv­nog iz­bo­ra – is­ti­če psi­ho­log Vu­ko­vić. – Nar­ci­si la­ko pre­ki­da­ju emo­tiv­ne ve­ze i ni­su u sta­nju da pa­te, jer je za njih pat­nja „gu­blje­nje vre­me­na“; oni će da­nas pre­ki­nu­ti ve­zu du­gu go­di­nu ili dvi­je, a već za ne­dje­lju da­na će ima­ti no­vog part­ne­ra ili part­ner­ku.