-Pi­še: Ivo­na BZIK, mod­ni sti­li­sta
e-mail: bzikivona@gmail.com

Nje­no ve­li­čan­stvo že­na. Po­sma­tra­mo je u ulo­zi kćer­ke, su­pru­ge i maj­ke... Po­slov­ni svi­jet, ra­ni­je po­znat kao is­klju­či­vo mu­ški joj je otvo­rio vra­ta, pa je da­nas mo­že­mo vi­dje­ti na mje­stu me­na­džer­ke, di­rek­tor­ke, vi­so­kog funk­ci­o­ne­ra u vla­di... One sa­vr­še­ne da­me ko­je us­pije­va­ju bi­ti i su­per ma­me i su­per po­slov­ne že­ne ima­ju mno­štvo oba­ve­za i po­ne­kad im je dan su­vi­še kra­tak za sve do­ma­će i slu­žbe­ne za­dat­ke. Mi ko­ji ih gle­da­mo sa stra­ne sma­tra­mo da sve zna­ju, sve ra­zu­mi­ju i sve mo­gu. Ali po­ne­kad je i nji­ma po­treb­na ri­ječ ili dvi­je po­dr­ške, sa­vjet ili po­moć.
Pri­je par da­na sre­la sam se sa jed­nom ta­kvom „su­per” da­mom. Ona uspi­je­va da ba­lan­si­ra iz­me­đu do­ma­ćih za­da­ta­ka iz ma­te­ma­ti­ke, oba­ve­za ko­je no­si njen po­sao me­na­dže­ra u jed­noj fir­mi, kuć­nih oba­ve­za, pri­ja­te­lja i sa­me se­be.
Si­gur­nim ko­ra­kom gra­di stil jed­ne ozbilj­ne po­slov­ne že­ne. I uspi­je­va da u nje­ga do­da nit le­pr­ša­vo­sti, šar­mant­no­sti i žen­stve­no­sti ka­ko bi na sit­ne dje­lo­ve raz­bi­la kla­sič­nost i jed­no­stav­nost po­slov­nog ko­dek­sa obla­če­nja.
– Se­be sma­tram iz­u­zet­no or­ga­ni­zo­va­nom oso­bom, re­kla mi je ka­da smo se sre­le. Ra­dim kao me­na­džer, imam do­sta oba­ve­za na po­slu, a i ku­ći. A sli­je­di mi usko­ro i jed­no po­slov­no pu­to­va­nje, o ko­me ne mo­gu da pre­sta­nem da raz­mi­šljam. I to ne zbog oba­ve­za ko­je ono no­si sa so­bom, po­što sam za to pri­pre­mlje­na, već za­to što ne znam šta da ob­u­čem i spa­ku­jem da po­ne­sem sa so­bom. Moj pro­šli slu­žbe­ni put je što se ti­če or­ga­ni­za­ci­je mo­je gar­de­ro­be i mog iz­gle­da bio pri­lič­no ka­ta­stro­fa­lan. Ja je­sam bi­la ob­u­če­na pri­stoj­no i po pro­pi­su za jed­no ta­kvo pu­to­va­nje, ali sam se osje­ća­la pri­lič­no ne­la­god­no, ni ma­lo udob­no ni li­je­po a da ne go­vo­rim o to­me ka­ko sam svo vri­je­me bi­la, pa bla­go je re­ći iz­gu­žva­na. Znam da ne mo­gu odje­nu­ti tre­ner­ku ali sa­mo bih že­lje­la ne­što u če­mu ću se osje­ća­ti ko­mot­no, a opet bi­ti po­slov­no i li­je­po odje­ve­na – ot­kri­la je.
I pot­pu­no sam je ra­zu­mje­la. Ja­ko je te­ško na­pra­vi­ti kom­bi­na­ci­ju do­volj­no ke­žu­al za pu­to­va­nje, ko­ja će u isto vri­je­me mo­ći da bu­de i po­slov­na, a da se u njoj osje­ća­te kao li­je­pa i pri­vlač­na že­na. Tre­ba da iz­gle­da ured­no, pri­stoj­no i ob­u­če­no po po­slov­nom dres ko­du a da joj to opet bu­de do­volj­no kom­for­no za pu­to­va­nje.
Br­zo smo se ra­zu­mje­le oko nje­nog sti­la odi­je­va­nja.
Iza­bra­le smo par ko­ma­da odje­će iz nje­nog gar­de­ro­be­ra ko­ji su se mo­gli is­ko­ri­sti­ti, ku­pi­le ono što je bi­lo po­treb­no i kre­nu­le da pra­vi­mo kom­bi­na­ci­ju i pa­ku­je­mo ko­fer.
Na put ide ko­li­ma. Či­tav dan na toč­ko­vi­ma, uz sta­ja­nja na po­slov­ne sa­stan­ke i ruč­ko­ve sa po­slov­nim part­ne­ri­ma. Iza­bra­le smo pan­ta­lo­ne. Na­rav­no od ne­gu­žva­ju­ćeg ma­te­ri­ja­la, cr­ne bo­je uz si­vo bi­je­le us­prav­ne pru­gi­ce. Či­ni­le su nje­nu fi­gu­ru vit­kom, a no­ge du­že. Uklo­pi­le smo to uz kla­sič­nu bi­je­lu ma­ji­cu ko­ja je na ru­ka­vi­ma ima­la do­da­te kar­ne­ri­će. Oni su raz­bi­li kla­sič­nost i jed­no­stav­nost oštre po­slov­ne odje­će i do­da­li čar či­ta­voj kom­bi­na­ci­ji. Sa­ko do stru­ka cr­ne bo­je, A na no­ge bi­je­le kla­sič­ne pa­ti­ke ko­je mo­že­mo uklo­pi­ti čak i uz po­slov­ni sa­ko. Kao šlag na tor­ti tu je bio cr­ve­ni man­til ko­ji je još vi­še upot­pu­nio či­ta­vu pri­ču i do­dao još ve­ću pre­fi­nje­nost ovoj da­mi. Is­pu­ni­la je za­htjev za pri­stoj­no­šću, odje­ća joj je udob­na, kao i obu­ća a po­vrh sve­ga to­ga ona se u to­me osje­ća pri­jat­no i li­je­po...
U ko­fer je spa­ko­va­la sve one neo­p­hod­ne sit­ni­ce i jed­nu cr­nu ha­lji­nu. Vje­či­ti od­go­vor na sve. Za od­la­zak na ve­če­ru sa ko­le­ga­ma, cr­na ha­lji­na do ko­lje­na uz vi­so­ke pot­pe­ti­ce i onaj cr­ve­ni man­til ko­ji je no­si­la to­kom da­na, či­ni­će je i te ka­ko pri­vlač­nom, žen­stve­nom, a opet pri­stoj­nom.
Sa re­la­tiv­no la­kim ko­fe­rom, jer je na kra­ju spa­ko­va­la sa­mo ono što joj je za­i­sta bi­lo po­treb­no, ova da­ma je bi­la sprem­na za po­la­zak.
Uz dra­gu Vi­o­le­tu shva­ti­la sam ko­li­ko nam je po­ne­kad po­treb­na po­dr­ška u do­no­še­nju ne­kih od­lu­ka. Ona kap sa­mo­po­u­zda­nja ko­ja nam da vje­tar u le­đa i ka­že „da to mo­žeš to ti je su­per”. A to je bi­lo po­treb­no ovoj mo­joj dra­goj da­mi. Sa­vjet i mi­šlje­nje pro­fe­si­o­nal­ca da bi do­bi­la si­gur­nost u sa­mu se­be i u ono što no­si, ka­ko bi se na svom pu­tu mo­gla po­sve­ti­ti baš ono­me če­mu tre­ba, po­slu.
Ako pla­ni­ra­te pu­to­va­nje bi­lo da je slu­žbe­no ili ne, bi­raj­te ko­ma­de odje­će ko­ji su vam udob­ni, ko­ji se ne gu­žva­ju i u ko­ji­ma ne­će­te pu­no raz­mi­šlja­ti o ne­la­god­no­sti­ma, ko­je ta­kve stva­ri no­se sa so­bom, kao što je re­ci­mo krat­ka suk­nja ili vi­so­ke pot­pe­ti­ce. Oba­ve­zno sa so­bom po­ne­si­te do­bro ras­po­lo­že­nje. Sta­vi­te osmi­jeh na li­ce i uži­vaj­te, ko­li­ko god je to mo­gu­će...