Sin­di­kat dok­to­ra me­di­ci­ne upu­tio je ini­ci­ja­ti­vu Skup­šti­ni i Mi­ni­star­stvu fi­nan­si­ja sa pe­ti­ci­jom ko­ju je pot­pi­sa­lo 747 lje­ka­ra, da im se po­ve­ća­ju ko­e­fi­ci­jen­ti slo­že­no­sti po­sla u pred­lo­gu Za­ko­na o za­ra­da­ma u jav­nom sek­to­ru. Oni su se Skup­šti­ni obra­ti­li po­vo­dom ra­pra­ve o Za­ko­nu o za­ra­da­ma u jav­nom sek­to­ru, ko­ja je za­ka­za­na za 17. fe­bru­ar i upo­zo­ri­li da se nji­ho­va stru­ka ne tre­ti­ra i ne vred­nu­je od stra­ne dr­ža­ve na pra­vi na­čin. Iz sin­di­ka­ta su na­ve­li da ne­u­sva­ja­nje ova­kvog za­kon­skog rje­še­nja sma­tra­ju od iz­u­zet­ne va­žno­sti za oču­va­nje iona­ko u ve­li­koj mje­ri de­gra­di­ra­nog zdrav­stve­nog si­ste­ma. Is­ti­ču da je uko­li­ko Skup­šti­na usvo­ji pred­lo­že­ni za­kon, ko­jim su re­gu­li­sa­ni ko­e­fi­ci­jent lje­ka­ra od 6,5 do 10, po­sla­će im po­ru­ku da ih ne in­ter­u­su­ju.
– Ape­lu­je­mo na Mi­ni­star­stvo fi­nan­si­ja da do­pu­ni pred­log Za­ko­na o za­ra­da­ma za­po­sle­nih u jav­nom sek­to­ru, da se na­ša pro­fe­si­ja pre­po­zna kao za­seb­na ka­te­go­ri­ja, kao i da se za istu do­ne­su sle­de­ći ko­e­fi­ci­jen­ti: za dok­to­re me­di­ci­ne 16, lje­ka­re spe­ci­ja­li­ste 20, lje­ka­re sub­spe­ci­ja­li­ste 24. Uve­će­nje za­ra­da od 7,3 pro­cen­ta na­ja­vlje­no od stra­ne ge­ne­ral­ne di­rek­to­ri­ce Di­rek­to­ra­ta za eko­no­mi­ku Mi­ni­star­stva zdra­vlja (za ko­je rad­no mje­sto je pred­vi­đen ko­e­fi­ci­jent 18) sma­tra­mo ne­pri­hva­tlji­vim i uvre­dlji­vim. O sta­tu­su lje­ka­ra u Cr­noj Go­ri do­volj­no go­vo­ri či­nje­ni­ca da pro­sječ­na za­ra­da lje­ka­ra spe­ci­ja­li­ste iz­no­si 1,3 pro­sječ­ne za­ra­de u dr­ža­vi, u Sr­bi­ji i Ma­ke­do­ni­ji 2, u Hr­vat­skoj 2,8, dok je u Slo­ve­ni­ji za­ra­da lje­ka­ra spe­ci­ja­li­ste čak 3 pu­ta ve­ća od pro­sječ­ne za­ra­de u dr­ža­vi, is­ti­ču iz Sin­di­ka­ta dok­to­ra.
Iz Sin­di­ka­ta na­gla­ša­va­ju da su istu pe­ti­ci­ju pri­je dva mje­se­ca do­sta­vi­li Mi­ni­star­stvu fi­nan­si­ja i Mi­ni­star­stvu zdra­vlja, ali da Vla­da ig­no­ri­še nji­ho­ve za­htje­ve.
– Za­ko­nom o re­pre­zen­ta­tiv­no­sti sin­di­ka­ta one­mo­gu­će­no nam je da kao je­di­ni stru­kov­ni sin­di­kat u zdrav­stve­nom si­ste­mu po­sta­ne­mo re­pre­zen­ta­tiv­ni. Uzmi­te za či­nje­ni­cu da je broj lje­ka­ra u na­šoj dr­ža­vi oko 1.400, da je u zdrav­stve­noj dje­lat­no­sti za­po­sle­no oko 9.500 rad­ni­ka, da je Za­ko­nom o re­pre­zen­ta­tiv­no­sti sin­di­ka­ta od­re­đe­no da je za re­pre­zen­ta­tiv­nost na ni­vou gra­ne po­treb­no 15 od­sto od ukup­nog bro­ja za­po­sle­nih ili u na­šem slu­ča­ju pre­ko 1.400 lju­di. Ka­da bi sva­ki dok­tor u Cr­noj Go­ri po­stao član na­še sin­di­kal­ne or­ga­ni­za­ci­je, mi ne bi­smo za­do­vo­lji­li ovaj kri­te­ri­jum. Sa­mim tim mi kao pro­fe­si­ja ni­kad ne mo­že­mo do­ći u si­tu­a­ci­ju da uče­stvu­je­mo u kre­i­ra­nju gran­skog ko­lek­tiv­nog ugo­vo­ra za zdrav­stvo, ka­žu iz sin­di­ka­ta.
Oni po­ru­ču­ju da pred­lo­že­nim za­ko­nom nji­hov eg­zi­sten­ci­jal­ni sta­tus ne­će bi­ti ri­je­šen.
– Na­ma dr­ža­va su­ge­ri­še da ni­je­smo ni od ka­kvog zna­ča­ja za nju, sta­vlja se te­ški la­nac, bo­ji­mo se još te­žeg ka­tan­ca na vra­ta na­šeg zdrav­stve­nog si­ste­ma. Za­o­sta­lost ili ga­še­nje jed­nog zdrav­stve­nog si­ste­ma zna­či za­o­sta­lost dru­štva i dr­ža­ve uop­šte. Svje­do­ci smo da je naš zdrav­stve­ni si­stem pre­ma evrop­skom zdrav­stve­nom po­tro­šač­kom in­dek­su naj­za­o­sta­li­ji od 35 evrop­skih ze­ma­lja, za­klju­ču­ju iz sin­di­ka­ta.D.B.


Za­bra­nje­no im da štraj­ku­ju

Iz Si­ndi­ka­ta dok­to­ra me­di­ci­ne ka­žu da im je one­mo­gu­će­no ele­men­tar­no de­mo­krat­sko pra­vo da svo­je ne­za­do­volj­stvo is­ka­žu pu­tem štraj­ka, jer je Za­kon o štraj­ku iz mar­ta 2015. go­di­ne za­bra­nio štrajk ne­re­pre­zen­ta­tiv­nim sin­di­kal­nim or­ga­ni­za­ci­ja­ma.
– Na­ma kao sin­di­kal­noj or­ga­ni­za­ci­ji ko­ja bro­ji vi­še od po­lo­vi­ne svih lje­ka­ra u Cr­noj Go­ri, za­bra­nje­no je da is­ka­že­mo svo­je ne­za­do­volj­stvo, ka­za­li su iz Sin­di­ka­ta dok­to­ra.