U Cr­noj Go­ri se go­di­šnje kod 1.400 že­na oba­vi abor­tus, od če­ga 70 od­sto njih na­mjer­no pre­ki­ne trud­no­ću, po­da­ci su iz Stra­te­gi­je za oču­va­nje i una­pre­đe­nje re­pro­duk­tiv­nog zdra­vlja za pe­ri­od od 2013. do 2020. go­di­ne In­sti­tu­ta za jav­no zdra­vlje. Di­rek­to­ri­ca Cen­tra za pro­mo­ci­ju zdra­vlja u In­sti­tu­tu Agi­ma Lja­lje­vić ka­za­la je da po­vo­dom Svjet­skog da­na sek­su­al­ne i re­pro­duk­tiv­ne svi­je­sti u 2014. go­di­ni za­bi­lje­že­no 957 po­ba­ča­ja, ali da to ni­je re­al­na sli­ka, jer je re­gi­stro­va­nje ne­u­red­no. Ona je is­ta­kla da je u 2014. go­di­ni re­gi­stro­va­no 55 oso­ba sa pol­no pre­no­si­vim bo­le­sti­ma (SPI) i da po­da­ci ne da­ju pra­vu sli­ku zbog sla­be re­gi­stra­ci­je u jav­nim i pri­vat­nim usta­no­va­ma.
– Ta­mo gdje su efek­tiv­ne kon­tra­cep­tiv­ne me­to­de do­stup­ne i ši­ro­ko ko­ri­šće­ne, uku­pan broj na­mjer­nih pre­ki­da trud­no­će se sma­njio, ali je i da­lje na­mjer­ni pre­kid trud­no­će evi­den­tan u znat­nom po­stot­ku, kao me­to­da pla­ni­ra­nja po­ro­di­ce sa svim po­sle­di­ca­ma i ri­zi­ci­ma za re­pro­duk­tiv­no zdra­vlje že­ne, re­kla je Lja­lje­vi­će­va.
Ona je na­gla­si­la da su pro­šle go­di­ne utvr­di­li HIV vi­rus kod 15 oso­ba, a 2014. go­di­ne 20 no­vo­o­bo­lje­lih.
– U 2014. go­di­ni osam oso­ba je bo­lo­va­lo od si­fi­li­sa, tro­je od hla­mi­di­je, se­dam od go­no­re­je, kod 19 je po­tvr­đen hu­ma­ni pa­pi­lo­ma vi­rus, i kod 18 he­pa­ti­tis B. Pre­ma ne­zva­nič­nim in­for­ma­ci­ja­ma, broj oso­ba sa pol­no pre­no­si­vim bo­le­sti­ma da­le­ko je ve­ći i ima ras­tu­ći trend, is­ta­kla je Lja­lje­vi­će­va.
Na­ve­la je da se po­sle­di­ce i pro­blem pol­no pre­no­sivih bo­le­sti mo­že uma­nji­ti pre­ven­tiv­nim mje­ra­ma i na taj na­čin sma­nji­ti broj obo­lje­lih.
– Bo­lja in­for­mi­sa­nost sta­nov­ni­štva tre­ba da re­zul­ti­ra sma­nji­va­njem uče­sta­lo­sti ri­zič­nih ob­lika po­na­ša­nja, ra­nim pre­po­znav­njem bo­le­ti. Skra­ći­va­njem vre­me­na od na­stan­ka pr­vih kli­nič­kih simp­to­ma do po­sta­vlja­nja di­jag­no­ze, bo­ljim pri­hvat­njem te­ra­pi­je i ve­ćom uče­sta­lo­šću kon­trol­nih pre­gle­da po za­vr­šet­ku li­je­če­nja una­pri­je­di­la bi se za­šti­ta, re­kla je Lja­lje­vi­će­va.
Gi­ne­ko­log u Kli­nič­kom cen­tru Aida Šah­ma­no­vić ka­za­la je da je naj­va­žni­je iz­bje­ga­va­ti abor­tus u pe­ri­o­du ado­le­cen­ci­je, jer on mo­že ne­ga­tiv­no da uti­če na re­pro­duk­tiv­no zdra­vlje.
– Pre­ven­tiv­ni pre­gle­di su oba­ve­zni, ka­ko bi se spri­je­či­le ne­že­lje­ne po­sle­di­ce kod mla­dih. Za abor­tus dje­voj­či­ca do 16 go­di­na po­treb­na je pi­sa­na sa­gla­snost ro­di­te­lja. Sva­ki po­gre­šan ko­rak i neo­d­la­zak kod lje­ka­ra ka­da se osje­ti pro­mje­na na pol­nim or­ga­ni­ma, mo­že ka­sni­je da do­ve­de do hro­nič­ne bolesti i te­žeg za­čet­ka be­be, re­kla je Šah­ma­no­vi­će­va.
Psi­ho­log u Do­mu zdra­vlja Pod­go­ri­ca Mar­ko Đur­đić re­kao je da su ado­le­se­cen­ti i mla­di naj­ra­nji­vi­ja po­pu­la­ci­ja ka­da su sek­su­al­no zdra­vlje i re­pro­duk­tiv­na svi­jest u pi­ta­nju. Đur­đić upo­zo­ra­va da sa­vre­me­ne teh­no­lo­gi­je i me­di­ji mno­go uti­ču na stav i zna­nja o zna­ča­ju zdra­vog sek­su­al­nog ži­vo­ta.
– Mla­di tre­ba da zna­ju da seks ni­je sa­mo od­nos, već i skup psi­hič­kih, emo­tiv­nih, fi­zič­kih i mo­ral­nih kom­po­nen­ti. Ve­o­ma je bit­no sa kim ima­ju od­nos, jer to mo­že da uti­če ka­sni­je na psi­hič­ko zdra­vlje i da pro­iz­ve­de traj­ne po­sle­di­ce, re­kao Đur­đić.
D.B.