Ru­ko­vo­di­lac Odje­lje­nja za pri­ja­vlji­vlja­nje ne­že­lje­nih dej­sta­va lje­ko­va u Agen­ci­ji za lje­ko­ve i me­di­cin­ska sred­stva Cr­ne Go­re (CA­LIMS) Ma­ja Stan­ko­vić ka­za­la je da je pro­šle go­di­ne po­tvr­đe­no 213 slu­ča­je­va sum­nji­vih me­di­ka­me­na­ta i da zdrav­stve­ni rad­ni­ci i far­ma­ce­u­ti ne vo­de do­volj­no ra­ču­na o re­ak­ci­ja­ma pa­ci­je­na­ta na od­re­đe­ne lje­ko­ve. Stan­ko­vi­će­va je na ra­di­o­ni­ci TA­I­EH o ja­ča­nju far­ma­ko­vi­gi­lan­ce (ne­že­lje­nih dej­sta­va lje­ko­va kod pa­ci­je­na­ta) u ho­te­lu Pre­mi­jer u Pod­go­ri­ci is­ta­kla da pro­iz­vo­đa­či i ve­le­dro­ge­ri­je naj­re­đe pri­ja­vlju­ju sum­nji­ve lje­ko­ve, zbog če­ga će bi­ti kon­tro­li­sa­ni. Ona je is­ta­kla da po­sto­je pred­ra­su­de zbog ko­jih me­di­ci­na­ri ne pri­ja­vlju­ju CA­LIMS-u ne­že­lje­na dej­stva lje­ko­va, iako su po za­ko­nu du­žni da to ura­de i za­šti­te zdra­vlje gra­đa­na.
– U to­ku 2015. go­di­ne CA­LIMS-u su pro­sli­je­đe­ne ukup­no 132 ini­ci­jal­ne i 62 fa­lov up (kon­tol­ne pri­ja­ve) sum­nje na ne­že­lje­no dej­stvo li­je­ka, pa smo u tom pe­ri­o­du za­bi­lje­ži­li po­rast bro­ja pri­ja­va ne­že­lje­nih re­ak­ci­ja na li­jek. Pre­ma pre­po­ru­ka­ma Svjet­ske zdrav­stve­ne or­ga­ni­za­ci­je, neo­phod­no je da na 1.000.000 sta­nov­ni­ka ima­mo pri­ja­vlje­no pre­ko 200 ne­že­lje­nih dej­sta­va da bi pro­gram far­ma­ko­vi­gi­lan­ce bio uspje­šan. Naj­če­šće se pri­ja­vlju­ju ne­že­lje­na dej­stva lje­ko­va ka­da se in­ter­vent­no uvo­ze i is­po­ru­ču­ju zdrav­stve­nim usta­no­va­ma, za ko­je ne po­sto­ji od­go­vor­na oso­ba na tr­ži­štu Cr­ne Go­re. Ra­di se o lje­ko­vi­ma ko­ji ni­je­su re­gi­stro­va­ni i ne pra­ti se nji­hov kva­lit i bez­bjed­nost pri­je pri­mje­ne. Zdrav­stve­ni rad­ni­ci su du­žni da pri­ja­ve sva­ku sum­nju na dej­stvo li­je­ka. če­sti su slu­ča­je­vi da me­di­cin­ski rad­ni­ci ob­ja­vlju­ju ra­do­ve u ko­ji­ma na­vo­de slu­ča­je­ve ne­žlje­nih dej­sta­va lje­ko­va, a ni­je­su ih pri­ja­vi­li CA­MILS-u, is­ti­če Stan­ko­vi­će­va.
Ona ob­ja­šnja­va da me­di­ci­na­ri iz­no­se raz­li­či­te za­bri­nja­va­ju­će raz­lo­ge zbog ko­jih ne pri­ja­vlju­ju ne­že­lje­na dej­stva lje­ko­va kod pa­ci­je­na­ta.
– Me­di­ci­na­ri sma­ta­ra­ju da ni­je­su fi­nan­sij­ski mo­ti­vi­sa­ni da pri­ja­vlju­ju ne­že­lje­na dej­stva lje­ko­va. Kao je­dan od raz­lo­ga na­vo­de i ne­do­sta­tak vre­me­na, iako se pri­ja­va mo­že br­zo is­pu­ni­ti i u elek­tron­skoj ver­zi­ji po­sla­ti CA­LIMS-u. Čest iz­go­vor me­di­cin­skih rad­ni­ka je­ste da jed­na ili dvi­je pri­ja­ve ne­će uti­ca­ti na ko­ri­sni­ke li­je­ka jer ne mo­gu bi­ti re­le­vant­ni. Svje­do­ci smo, što se po­tvr­di­lo u re­gi­o­nu, da jed­na pri­ja­va mo­že bi­ti zna­čaj­na u bez­bjed­nom ko­ri­šće­nju li­je­ka. Ne pri­ja­vlju­ju se ni po­no­vlje­ne ne­že­lje­ne re­ak­ci­je na od­re­đe­ni li­jek iako to mo­že do­sta da po­mog­ne u utvr­đi­va­nju raz­lo­ga za ta­kve re­ak­ci­je. Mno­gi na­vo­de da i ako sum­nja­ju da je li­jek ne­is­pra­van, zdrav­stve­ni rad­ni­ci to ne mo­gu u pot­pu­no­sti utvr­di­ti. To tre­ba na­ma da pri­ja­ve ka­ko bi­smo pro­vje­ri­li, po­ru­ču­je Stan­ko­vi­će­va. Pre­ma nje­nim ri­je­či­ma, po­ku­ša­va­ju da ostva­re bo­lju ko­mu­ni­ka­ci­ju sa me­di­cin­skim i far­ma­ce­ut­skim rad­ni­ci­ma, ka­ko bi se un­pri­je­di­la oblast far­ma­ko­vi­gi­lan­ce.
D.B.