Pro­rek­tor Uni­ver­zi­te­ta Cr­ne Go­re Pre­drag Sta­ni­šić ka­zao je u raz­go­vo­ru za „Dan” da je lo­ša od­lu­ka Mi­ni­star­stva pro­svje­te da iz­je­da­na­ča­va spe­ci­ja­li­stič­ke i ma­ster di­plo­me, či­me po­kla­nja­ju 60 ECTS kre­di­ta vi­so­ko­škol­ci­ma ko­ji ni­je­su ste­kli taj aka­dem­ski ste­pen. On upo­zo­ra­va da je zna­tan broj rje­še­nja u na­cr­tu za­ko­na o vi­so­kom obra­zo­va­nju, ko­ji će usko­ro bi­ti do­sta­vljen Vla­di Cr­ne Go­re, ne­kva­li­te­tan, po­čev od to­ga da je ma­tu­r­ski is­pit za­mje­na za pri­jem­ni za upis na osnov­ne stu­di­je, da ni­je pred­vi­đe­no ran­gi­ra­nje pri­vat­nih uni­ver­zi­te­ta i da rje­še­nje da svi stu­dij­ski pro­gra­mi bu­du bes­plat­ni ni­je fi­nan­sij­ski odr­ži­vo. Pre­ma nje­go­vom mi­šlje­nju, zbog bes­plat­nih osnov­nih stu­di­ja, na UCG će naj­vje­ro­vat­ni­je bi­ti sma­nje­na upi­sna kvo­ta. On uka­zu­je i da dr­žav­ni uni­ver­zi­tet ni­je za­šti­ćen od ne­kon­tro­li­sa­nog li­cen­ci­ra­nja pri­vat­nih fa­kul­te­ta.
Na pitanje ka­ko ocje­nju­je iz­jed­na­ča­va­nje ma­ster i spe­ci­ja­li­stič­kih di­plo­ma po no­vim rje­še­nji­ma, on je poručio da spe­ci­ja­li­stič­ka di­plo­ma vri­je­di 240 ECTS kre­di­ta i ne tre­ba je ni sa čim „iz­jed­na­ča­va­ti”.
- Ma­ster di­plo­ma vri­je­di 300 ECTS kre­di­ta i pred­lo­že­no rje­še­nje su­štin­ski zna­či po­kla­nja­nje 60 kre­di­ta ko­ji ni­je­su ste­če­ni. Mo­glo se go­vo­ri­ti o ekvi­va­len­ci­ji di­plo­ma iz­me­đu bo­lonj­skog i sta­rog si­ste­ma, gdje pred­me­ti i stu­dij­ske go­di­ne ni­su bi­li vred­no­va­ni kre­di­ti­ma, ali se sa­da ra­di o pro­mje­na­ma unu­tar sa­mog bo­lonj­skog si­ste­ma, gdje je sve ja­sno vred­no­va­no, i to vi­še ni­je ista si­tu­a­ci­ja. Na stra­nu što je po­kla­nja­nje ne­ste­če­nog aka­dem­skog ste­pe­na po se­bi etič­ki pro­ble­ma­tič­no i ne­pra­ved­no, ova­kvo rje­še­nje omo­gu­ći­lo bi „če­tvo­ro­go­di­šnjim spe­ci­ja­li­sti­ma”, pa i be­če­lo­ri­ma, da upi­su­ju dok­tor­ske stu­di­je, što je ni­gdje ni­je mo­gu­će. Ova­kvim rje­še­nji­ma, uz pri­lič­nu do­zu po­pu­li­zi­ma, evi­dent­no se po­ku­ša­va ma­te­ri­ja iz Za­ko­na o ra­du i dru­gih po­ve­za­nih aka­ta tre­ti­ra­ti Za­ko­nom o vi­so­kom obra­zo­va­nju, gdje joj ni­je mje­sto. Stvar je po­slo­dav­ca ka­kvu rad­nu sna­gu tra­ži. Ja­sno je da će se na­ro­či­to u jav­nom sek­to­ru du­go go­di­na za ve­ći­nu po­zi­ci­ja tra­ži­ti i 240 i 300 kre­di­ta, a in­di­vi­du­al­na stvar je sva­kog po­je­din­ca da li će se do­ško­lo­va­ti ili ne, kazao je Stanišić.
Povodom rješenja da se uve­de pri­jem­ni is­pit za upis na ma­ster prorektor je podsjetio da je pri­jem­ni is­pit sred­stvo ko­je omo­gu­ću­je da kva­li­tet­ni­ji kan­di­da­ti ima­ju pred­nost pri­li­kom upi­sa, i to va­ži za sve ni­voe stu­di­ja, pa i za osnov­ne.
- Ko­li­ko ra­zu­mi­jem, u mi­ni­star­stvu po­sto­je sta­vo­vi da ma­tu­ra pred­sta­vlja sup­sti­tut pri­jem­nog, sa či­me se ne mo­gu pot­pu­no slo­ži­ti. Me­ha­ni­zmom pri­jem­nog is­pi­ta mo­že se do­ne­kle za­šti­ti­ti Uni­ver­zi­tet Cr­ne Go­re od lo­ših kan­di­da­ta, ali se ni­ka­ko ne mo­že tvr­di­ti da je on po se­bi do­vo­ljan in­stru­ment za spre­ča­va­nje pro­li­fe­ra­ci­je lo­ših di­plo­ma i nji­ho­vog pra­nja, ka­ko se ču­je iz mi­ni­star­stva. Upra­vo su­prot­no, i još va­žni­je – sam pri­jem­ni is­pit ne rje­ša­va ni si­tu­a­ci­ju na cr­no­gor­skom tr­ži­štu ra­da, od­no­sno ne­sme­ta­nu ap­sorp­ci­ju hi­lja­da i hi­lja­da lo­ših di­plo­ma. On ima smi­sla je­di­no ako se uve­de za­jed­no sa ran­gi­ra­njem do­ma­ćih i ino­stra­nih usta­no­va i dru­gim ko­rek­tiv­nim me­ha­ni­zmi­ma, rekao je Stanišić.
Na pitanje da li je neo­p­hod­no da svi stu­den­ti osnov­nih stu­di­ja stu­di­ra­ju o tro­šku dr­ža­ve, on je istakao da na UCG sma­tra­ju da sva tri ni­voa stu­di­ja na jav­nim usta­no­va­ma mo­ra­ju bi­ti do­stup­na i do­mi­nant­no bes­plat­na, či­me se u pu­nom obi­mu ostva­ru­je jav­na funk­ci­ja vi­so­kog obra­zo­va­nja.
- Pri­tom, ni­je sa­svim jed­no­zna­čan od­go­vor na pi­ta­nje da li stu­di­je tre­ba da bu­du bes­plat­ne za sve stu­den­te i za baš sve stu­dij­ske pro­gra­me. Po­treb­no je pa­žlji­vo i du­go­roč­no sa­gle­da­ti sve fi­nan­sij­ske aspek­te tog rje­še­nja po UCG, jer to oči­gled­no zna­či znat­no ve­ća iz­dva­ja­nja dr­ža­ve. Ni­sam si­gu­ran da se to mo­že ga­ran­to­va­ti na du­ži rok, a po­zna­ta su ne­ga­tiv­na is­ku­sta­va iz­ne­nad­nog krup­nog sma­nje­nja bu­dže­ta ko­je ni­je bi­lo pra­će­no dru­gim, cje­lo­vi­tim mje­ra­ma. Ova­kva rje­še­nja ne tre­ba za­ko­nom po­sta­vlja­ti kru­to i tre­ba ih uvo­di­ti po­ste­pe­no. Mo­žda bi bo­lje rje­še­nje bio upis na aka­dem­ske stu­dij­ske pro­gra­me u od­no­su 80 pre­ma 20 od­sto u ko­rist bu­džet­skih stu­den­ata, uz bit­no dru­ga­či­ji od­nos za pri­mi­je­nje­ne stu­di­je. Što se bro­ja bru­co­ša ti­če, na­rav­no da će za­kon­ska rje­še­nja uti­ca­ti na to, ali je pri­lič­no te­ško pro­ci­je­ni­ti kre­ta­nja dok se ne utvr­di ko­na­čan za­kon­ski okvir i de­fi­ni­šu svi pa­ra­me­trima, tvrdi Stanišić.
Po njegovim rječima na­crt za­ko­na sa­dr­ži bit­ne po­zi­tiv­ne ele­men­te, ali ima mje­sta i za krup­na po­bolj­ša­nja.
- Naj­va­žni­je po­zi­tiv­ne stva­ri su uki­da­nje evrop­skoj prak­si ne­po­znat­nog spe­ci­ja­li­stič­kog ste­pe­na i pri­hva­ta­nje iz­vo­r­nog bo­lonj­skog mo­de­la 3+2+3, kao i ra­zu­mi­je­va­nje po­tre­be ši­ro­ke do­stup­no­sti i bu­džet­skog fi­nan­si­ra­nja stu­de­na­ta na svim ste­pe­ni­ma stu­di­ja. Sa dru­ge stra­ne, vje­ru­jem da je nu­žno da Cr­na Go­ra od­luč­no za­u­sta­vi pro­li­fe­ra­ci­ju ne­kva­li­tet­nih di­plo­ma i ne­kon­tro­li­sa­no osni­va­nje i li­cen­ci­ra­nje usta­no­va i stu­dij­skih pro­gra­ma sla­bog kva­li­te­ta i bez ba­zič­nih stan­dar­da. Na­ža­lost, na­crt za­ko­na ima ogra­ni­če­ne do­me­te u tom ključ­nom di­je­lu i po­treb­no ga je ozbilj­no do­ra­di­ti, istakao je Stanišić.
D.BO­GO­JE­VIĆ


Ni­je­smo zre­li ni za pri­vat­ne vr­ti­će

Sta­ni­šić is­ti­če da kao dru­štvo ni­je­smo zre­li ni za pri­vat­no pred­škol­sko obra­zo­va­nje, a ka­mo­li za vi­so­ko obra­zo­va­nje, ko­je cvje­ta u dr­ža­vi.
– Ma­lo lju­di zna da po­sto­je čla­ni­ce EU, i to vr­lo na­pred­ne u pro­svje­ti, ko­je zva­nič­no ne­ma­ju pri­vat­ne uni­ver­zi­te­te ili su oni čak usta­vom za­bra­nje­ni. Ovu oblast je i kod nas tre­ba­lo raz­vi­ja­ti plan­ski i opre­zno, du­gi niz go­di­na. Sad ne osta­je ni­šta dru­go osim da se po­ku­ša ka­kva-ta­kva sa­na­ci­ja. Što se ti­če li­cen­ci­ra­nja usta­no­va, tre­ba pre­ci­zno de­fi­ni­sa­ti mi­ni­mal­ne kri­te­ri­ju­me, i to pr­ven­stve­no u po­gle­du na­stav­nog ka­dra na usta­no­vi u pu­nom rad­nom od­no­su. Pred­la­ga­li smo tri na­stav­ni­ka u pu­nom rad­nom od­no­su za osnov­ni i dva za ma­ster stu­dij­ski pro­gram. Za­jed­no da do­sled­nim ran­gi­ra­njem usta­no­va po ne­koj ko­rekt­noj me­to­do­lo­gi­ji, kao što smo pred­lo­ži­li, stva­ri bi se u efi­ka­sno do­ve­le u red – is­ta­kao je Sta­ni­šić.


Di­plo­me pro­da­ju na sva­kom ko­ra­ku

Hi­per­pro­duk­ci­ja sum­nji­vih di­plo­ma ši­rom biv­še Ju­go­sla­vi­je do­bro je po­znat dru­štve­ni pro­blem i po­ja­vi­la se pr­ven­stve­no zbog ne­kon­tro­li­sa­ne ko­mer­ci­ja­li­za­ci­je. Pri­vat­no obra­zo­va­nje mo­že bi­ti vr­hun­sko, kao npr. u SAD, ali is­klju­či­vo ako je pra­će­no ri­go­ro­znim stan­dar­di­ma kva­li­te­ta, ogrom­nim vi­še­de­ce­nij­skim ula­ga­nji­ma u opre­mu, in­fra­struk­tu­ru i, što je si­gur­no naj­va­žni­je, ka­dar. Sve dru­go je im­pro­vi­za­ci­ja i pro­da­va­nje di­plo­ma, i to da­nas vi­di­mo na sva­kom ko­ra­ku i u Cr­noj Go­ri i van nje, rekao je Stanišić.


Rek­tor­ski ko­le­gi­jum tra­žio is­prav­ku

- Po­seb­no je bit­no pa­žlji­vo osmi­sli­ti i iz­ba­lan­si­ra­ti pre­la­zni re­žim iz sta­rog u no­vi mo­del stu­di­ja, a pa­žnju tre­ba po­sve­ti­ti i re­a­fir­ma­ci­ji in­te­gral­nog is­pi­ta u ci­lju za­o­kru­že­no­sti zna­nja, za­jed­no sa omo­gu­ća­va­njem vi­še is­pit­nih ro­ko­va. Rek­tor­ski ko­le­gi­jum je mi­ni­star­stvu upu­tio su­ge­sti­je i pred­lo­ge ko­ji, po na­ma, cje­lo­vi­to sa­gle­da­va­ju pro­ble­me i nu­de kva­li­ta­tiv­ne ko­rek­ci­je u svim va­žnim prav­ci­ma. Sa­da tre­ba sa­če­ka­ti da vi­di­mo ko­na­čan pred­log mi­ni­star­stva. Na­crt za­ko­na ima do­brih stra­na, ali, ako se stva­ri­ma ne pri­stu­pi si­stem­ski i sa svih aspe­ka­ta, do­me­ti iz­mje­na mo­gu bi­ti ogra­ni­če­ni, a pro­ble­mi će se sa­mo od­lo­ži­ti i na­go­mi­la­va­ti. Bi­la bi ve­li­ka šte­ta da Cr­na Go­ra pro­pu­sti pri­li­ku da na­pra­vi klju­čan kva­li­ta­tiv­ni is­ko­rak u ovoj va­žnoj obla­sti, kazao je Predrag Stanišić.