Na­čel­nik Odje­lje­nja za epi­de­mi­o­lo­gi­ju u In­sti­tu­tu za jav­no zdra­vlje Dra­gan La­u­še­vić ka­zao je da se u Cr­noj Go­ri go­di­šnje do­go­di iz­me­đu 10 i 20 ne­že­lje­nih re­ak­ci­ja na vak­ci­ne. On tvr­di da bi bi­lo 100 pu­ta vi­še obo­lje­lih da se vak­ci­ne ne da­ju kao za­šti­ta dje­ci.
Na se­mi­na­ru ko­ji je In­sti­tut za jav­no zdra­vlje ju­če or­ga­ni­zo­vao za me­di­je, La­u­še­vić je is­ta­kao da su vak­ci­ne bez­bjed­ne i da se go­di­na­ma usa­vr­ša­va­ju ka­ko bi ima­le naj­bo­lji efe­kat i za­šti­ti­le dje­cu od za­ra­znih bo­le­sti.
– Vak­ci­ne iza­zi­va­ju ne­že­lje­ne re­ak­ci­je u vi­du ja­vlja­nja tem­pe­ra­tu­re, krat­ko­traj­nog bo­la i sla­bo­sti, a i u iz­u­zet­no ri­jet­kim slu­ča­je­vi­ma pa­ra­li­zu. Za­hva­lju­ju­ći vak­ci­na­ma, uspje­li smo da is­ko­ri­je­ni­mo i su­zbi­je­mo mno­ge za­ra­zne bo­le­sti. Sve vak­ci­ne na­pra­vlje­ne su da bu­du bez­bjed­ne, kva­li­tet­ne i eko­nom­ski is­pla­ti­ve. Kao ni bi­lo šta dru­go na svi­je­tu, ni one ni­je­su 100 od­sto bez­bjed­ne, ali pri­ča­mo o od­no­su ko­ri­sti i šte­te ko­je nam omo­gu­ća­va­ju. Vak­ci­ne spa­sa­va­ju ži­vo­te, spre­ča­va­ju in­va­lid­no­sti i tro­ško­ve li­je­če­nja ši­rom svi­je­ta. Ne­že­lje­na dej­stva su ci­je­na ko­ju mo­ra­mo da pla­ti­mo da bi­smo za­šti­ti­li zdra­vlje i ži­vot na­še dje­ce – na­gla­sio je La­u­še­vić.
On je is­ta­kao da je va­žno da ro­di­te­lji­ma i jav­no­sti pru­že pra­ve in­for­ma­ci­je o vak­ci­na­ma.
– Za kre­di­bil­ne in­for­ma­ci­je o vak­ci­na­ma, o nji­ho­vom kva­li­te­tu i ne­že­lje­nim dej­stvi­ma, jav­nost mo­ra da bu­de str­plji­va. Ne­ka is­tra­ži­va­nja su po­ka­za­la da upo­tre­ba or­gan­ske hra­ne mo­že do­ve­sti do po­ja­ve auti­zma kod dje­ce, dok jed­na od 30.000 vak­ci­ni­sa­nih oso­ba mo­že od obo­li od imu­no­trom­bo­ci­ta­pe­nič­nog po­re­me­ća­ja. Ima­mo po­dat­ke da od 100.000 vak­ci­ni­sa­nih oso­ba jed­na oso­ba umre od ne­že­lje­nih re­ak­ci­ja. Mi smo jed­na od dr­ža­va ko­ja naj­ma­nje ko­ri­sti vak­ci­ne jer od­re­đe­na za­ra­zna obo­lje­nja kon­tr­o­li­še­mo do­brom hi­gi­je­nom i pre­ven­ti­vom. Mi lje­ka­ri se vak­ci­ni­še­mo istim vak­ci­na­ma kao i gra­đa­ni i svo­ju dje­cu nji­ma šti­ti­mo, ta­ko da to do­volj­no go­vo­ri o nji­ho­voj bez­bjed­no­sti – ka­zao je La­u­še­vić.
Epi­de­mi­o­log In­sti­tu­ta za jav­no zdra­vlje Se­nad Be­gić po­ja­snio je pri­sut­ni­ma he­mij­ski sa­stav vak­ci­na. On je is­ta­kao da pro­tiv­ni­ci tog li­je­ka iz ne­zna­nja na­vo­de he­mij­ske ele­men­te ko­je pred­sta­vlja­ju kao opa­sne.
– Sa­sta­vi vak­ci­ne su do­stup­ni na mo­gim saj­to­vi­ma uni­ver­zi­te­ta i na­uč­nih in­sti­tu­ci­ja. Je­dan od ele­me­na­ta ko­ji se na­vo­di kao opa­san je ti­o­mer­sal, ko­ji je kao mo­gu­ći iza­zi­vač auti­zma po­vu­čen iz MMR vak­ci­na 2010. go­di­ne. I po­red to­ga, od 2010. go­di­ne ra­ste broj oso­ba sa auti­stič­nim po­re­me­ća­ji­ma, što po­tvr­đu­je da vak­ci­ne ne­ma­ju ve­ze sa tim obo­lje­njem. Na­vo­di se i da je oap­sno pri­su­stvo alu­mi­ni­ju­mo­ve so­li u MMR vak­ci­na­ma u sklo­pu sa­sta­va „adju­van­si” ko­ji po­spje­šu­ju efek­tiv­nost li­je­ka. To je ele­ment ko­ji se kon­tro­li­še ko­li­či­nom i spre­ča­va da glji­vi­ce i bak­te­ri­je za­hva­te vak­ci­nu. Ve­o­ma ri­jet­ko se de­ša­va da go­ve­đi že­la­tin iza­zi­va al­re­gij­ske re­ak­ci­je, ali i to se de­ša­va u prak­si – ob­ja­snio je Be­gić.
D.B.