Di­rek­tor Cen­tra za pro­mo­ci­ju zdra­vlja In­sti­tu­ta za jav­no zdra­vlje Agi­ma Lja­lje­vić ka­za­la je za „Dan” da se ne vo­di evi­den­ci­ja u bol­ni­ca­ma, zbog če­ga se po­stup­kom na­mjer­nog abor­tu­sa pre­ki­da­ju trud­no­će kod že­na. Lja­lje­vi­će­va is­ti­če da se raz­lo­zi abor­tu­sa, pre­ma oba­ve­za­ma evi­den­ti­ra­nja zdrav­stve­nih uslu­ga ne vo­de, te ne po­sto­je me­ha­ni­zmi da se oni utvr­de. Ona ni­je htje­la da od­go­vo­ri da li je do­šlo do po­ve­ća­nja bro­ja abor­tu­sa pro­te­klih go­di­na, ali na­ja­vlju­je da će bi­ti spro­ve­de­no is­tra­ži­va­nje o na­mjer­nim pre­ki­di­ma trud­no­ća. „Dan” je pri­je ne­ko­li­ko da­na ob­ja­vio da su pre­ma po­sled­njim po­da­ci­ma In­sti­tu­ta za jav­no zdra­vlje, sa­mo u 2016. go­di­ni bi­la 763 na­mjer­na pre­ki­da trud­no­će, dok se pre­ma po­da­ci­ma Mon­sta­ta u pro­sje­ku u po­sled­njih 15 go­di­na ra­đa 109 dje­ča­ka na­pre­ma 100 dje­voj­či­ca, od­no­sno za 10 od­sto ma­nje dje­voj­či­ca (76 že­na iz­vr­ši abor­tus zbog oda­bi­ra po­la).
– Usko­ro će bi­ti ra­đe­no is­tra­ži­va­nje u do­ma­ćin­stvi­ma, ko­jim ko­or­di­no­ra Mon­stat, a u okvi­ru is­tra­ži­va­nja is­pi­ti­va­će se i raz­lo­zi na­mjer­nih ar­te­fi­ci­jel­nih abor­tu­sa. U Cr­noj Go­ri je, kao i u ve­li­kom bro­ju dru­gih ze­ma­lja, abor­tus pi­ta­nje slo­bo­de od­lu­či­va­nja o pla­ni­ra­nju bro­ja i ras­po­re­da trud­no­ća. Osnov­ni prin­ci­pi pla­ni­ra­nja po­ro­di­ce su: slo­bo­da, prav­da i do­bro­bit. Ka­ko je na­ve­de­no, pra­vo na abor­tus ima sva­ka trud­na, po­slov­no spo­sob­na že­na, ko­ja pod­ne­se za­htjev sa do­ka­zi­ma da trud­no­ća ni­je pre­šla 10 sed­mi­ca od da­na za­če­ća, na osno­vu pi­sa­nog za­htje­va trud­ni­ce (Za­kon o uslo­vi­ma i po­stup­ku za pre­kid trud­no­će), a uslov je da pre­kid trud­no­će ne­će ne­po­sred­no ugro­zi­ti zdra­vlje že­ne. Pre­ma istom za­ko­nu, pre­kid trud­no­će se mo­že iz­vr­ši­ti i po­sli­je is­te­ka 10 sed­mi­ca, do 20 sed­mi­ca od da­na za­če­ća – is­ti­če Lja­lje­vi­će­va.
Ona ob­ja­šnja­va da se na osno­vu me­di­cin­skih in­di­ka­ci­ja utvr­đu­je da li će do­ći do na­mjer­nog pre­ki­da trud­no­će, uko­li­ko se na dru­gi na­čin ne mo­že spa­si­ti ži­vot ili ot­klo­ni­ti te­ško na­ru­ša­va­nje zdra­vlja že­ne za vri­je­me trud­no­će, po­ro­đa­ja, ili po­sli­je po­ro­đa­ja, „uko­li­ko se na osno­vu me­di­cin­skih in­di­ka­ci­ja mo­že oče­ki­va­ti da će se di­je­te ro­di­ti sa te­škim tje­le­snim ili du­šev­nim ne­do­sta­ci­ma, ka­da je do za­če­ća do­šlo u ve­zi sa iz­vr­še­njem kri­vič­nog dje­la, ako po­sto­ji mo­guć­nost da bi že­na u to­ku trud­no­će ili po­sli­je po­ro­đa­ja mo­gla do­ći u te­ške lič­ne ili po­ro­dič­ne pri­li­ke. Pre­kid trud­no­će iz sta­va 1 ovog čla­na odo­bra­va ko­mi­si­ja za pre­kid trud­no­će” – ob­ja­šnja­va Agi­ma Lja­lje­vić.
D.B.


Ri­jet­ke kom­pli­ka­ci­je

Agi­ma Lja­lje­vić is­ti­če da se abor­tu­si vr­še u stro­go kon­tro­li­sa­nim uslo­vi­ma i da su ve­o­ma ri­jet­ke kom­pli­ka­ci­je u ra­noj trud­no­ći, ali te­o­rij­ski je mo­gu­će da do­đe do kom­pli­ka­ci­ja.
– Na uče­sta­lost kom­pli­ka­ci­ja uti­ču mno­gi fak­to­ri, a po­seb­no sta­rost trud­no­će, sta­rost že­ne, nje­no zdrav­stve­no sta­nje, uslo­vi u ko­ji­ma se vr­ši abor­tus, struč­nost gi­ne­ko­lo­ga ko­ji vr­ši abor­tus. Is­ku­stva po­ka­zu­ju da, ge­ne­ral­no ve­za­no za sve abor­tu­se, sve kom­pli­ka­ci­je, sem in­fek­ci­je re­la­tiv­no su ri­jet­ke. Kom­pli­ka­ci­je abor­tu­sa u od­no­su na vri­je­me po­ja­ve mo­gu bi­ti po­di­je­lje­ne na ra­ne i ka­sne – na­vo­di Lja­lje­vi­će­va.