DA­NI­LOV­GRAD - Mo­sto­vi ču­va­ju lju­de i po­ve­zu­ju ih sa svi­je­tom, ali po­ne­kad i lju­di ču­va­ju mo­sto­ve i spa­ša­va­ju ih od za­bo­ra­va i pri­rod­nih si­la. Da je mo­gu­će da ne­ja­ka ljud­ska ru­ka od vje­kov­nog pro­pa­da­nja od­bra­ni most do­ka­zu­je i Rat­ko Ra­do­njić iz Sla­pa ko­ji već de­ce­ni­ja­ma odr­ža­va i bri­ne se o Adži­ji­nom mo­stu. Dav­no bi ova gra­đe­vi­na bi­la pod ko­ro­vom i sa­kri­ve­na od oči­ju pro­la­zni­ka da ne­ma Ra­do­nji­ća i nje­go­vog ko­si­je­ra. Za­hva­lju­ju­ći nji­ma Adži­jin most na Sla­pu već go­di­na­ma sja­ji u svo­joj lje­po­ti, ma­mi po­gle­de i di­vlje­nje slu­čaj­nih pro­la­zni­ka i put­ni­ka na­mjer­ni­ka ko­ji na tre­nu­tak po­red nje­ga za­sta­nu, fo­to­gra­fi­šu se i kre­nu da­lje ka Gla­vi Ze­te, Nik­ši­ću, Her­ce­go­vi­ni...
-Pre­ma ono­me što sam ja uspio o nje­mu da sa­znam Adži­jin most je star oko 400 go­di­na. Že­lju da ov­dje sa­gra­di most imao je u to vri­je­me je­dan po­tur­če­njak, pa je upre­gao ra­ju ka­ko bi mu se že­lja is­pu­ni­la. Ka­men za most uzi­man je sa sje­ver­ne stra­ne br­da gdje Sun­ce ni­ka­da ne gri­je. Ta­mo je ka­men te­san i ra­ja ga je na ru­ka­ma pre­no­si­la i ugra­đi­va­la u lu­ko­ve i stu­bo­ve gra­đe­vi­ne. Či­ni mi se da je po ve­li­či­ni ovaj most sli­čan onom u Mo­sta­ru, ali vre­me­nom do­bar dio stu­bo­va je za­tr­pan, pa da­nas iz­gle­da mno­go ma­nji ne­što što je u stva­ri bio - pri­ča Ra­do­njić, i na­gla­ša­va da je oko Adži­ji­nog mo­sta bi­lo još mo­sto­va, ali da je sa­mo on op­stao i to za­hva­lju­ju­ći so­lid­noj grad­nji, jer ma­le­na ri­je­ka Su­ši­ca, iz­nad ko­je se iz­di­žu nje­go­vi lu­ko­vi, po­ne­kad zna da po­di­vlja i da se sa br­da kao ve­li­ka bu­ji­ca str­mo­gla­vi u rav­ni­cu i od­ne­se sve pred so­bom. Ipak, Adži­jin most vje­ko­vi­ma vo­da ni­je uspje­la da sa­vla­da. Po­ne­gdje ga je ošte­ti­la, ali ne to­li­ko da on ne bi po­ka­zao svo­ju sna­gu i ot­por­nost.
-Pri­je ne­ko­li­ko go­di­na ana­ga­žo­vao sam struč­nja­ke i da­ni­lov­grad­ske ku­sto­se da obi­đu Adži­jin most i pre­du­zmu ne­što ka­ko bi ga za­šti­ti­ti­li. Do­la­zio je ov­dje Pe­ro Ra­do­njić, ku­stos iz Da­ni­lov­gra­da, i za­htjev za bri­gom o ovoj gra­đe­vi­ni upu­tio je na op­štin­ske i re­pu­blič­ke nad­le­žne adre­se. Iako su od ta­da pro­šle go­di­ne ni­ko na taj za­htjev ni­je ni od­go­vo­rio, a ka­mo­li da je ne­što pred­u­zeo da se Adži­jin most sa­ču­va od pro­pa­da­nja – ka­že Ra­do­njić.
On po­ja­šnja­va da je most sa sje­ver­ne stra­ne ozbilj­no ošte­ćen i to na pro­sto­ru od vi­še kva­dra­ta i da je na tom mje­stu neo­p­hod­na hit­na in­ter­ven­ci­ja. Su­ši­ca je upor­na i sva­ke go­di­ne ši­ri mje­sto gdje je most po­pu­stio, pa uko­li­ko se ta­ko na­sta­vi je­dan od stu­bo­va mo­sta bi­će ozbilj­no ugro­žen.
-Pret­hod­nih go­di­na ra­dio sam što sam mo­gao i či­stio oko mo­sta. Ove go­di­ne sam se tom po­slu jed­no vri­je­me po­sve­tio od ju­tra do mra­ka, oči­stio sam do­sta, ali sam ne mo­gu sve da ura­dim. Oče­ki­vao sam da će se ne­ko iz ko­mu­nal­nog pred­u­ze­ća iz Da­ni­lov­gra­da sje­ti­ti da ova­mo po­ša­lje me­ha­ni­za­ci­ju ka­ko bi se po­rav­nao pla­to po­red mo­sta. Mi­slio sam da tu po­sta­vim jed­nu klu­pu, ka­ko bi slu­čaj­ni na­mjer­nik na ča­sak mo­gao po­red mo­sta da za­sta­ne i da se di­vi ovoj gra­đe­vi­ni, ali i pri­ro­di ko­ja je u ovom kra­ju bi­la da­re­žlji­va - po­ja­šnja­va Ra­do­njić, i is­ti­če da mu je oko odr­ža­va­nja mo­sta po­mo­glo ne­ko­li­ko kom­ši­ja.
Me­đu­tim, od po­mo­ći lo­kal­ne upra­ve ili dr­ža­ve ni­je bi­lo ni­šta, ali Ra­do­njić ka­že da ako ne­će oni on ho­će i ne­ka­ko će se sna­ći ka­ko bi po­red mo­sta ure­dio pro­stor gdje bi po­sta­vio klu­pu.
-Pu­no sam svi­je­ta pro­pu­to­vao i svu­da sam na­i­la­zio na lju­de ko­ji su vo­di­li ra­ču­na o pro­šlo­sti, a po­seb­no o svo­jim mo­sto­vi­ma. U Pra­gu se pu­no ula­že ka­ko bi se odr­ža­vao Kar­lov most, ko­ji sva­ke go­di­ne po­sje­ću­ju tu­ri­sti iz ci­je­lo­ga svi­je­ta. I ta­ko je u sva­koj ozbilj­noj ze­mlji. Na­ža­lost, to kod nas ne va­ži. Sta­ri­ne nam pro­pa­da­ju, a jed­na od ta­kvih je i Adži­jin most ko­ji tre­ba sa­ču­va­ti za bu­du­ća po­ko­lje­nja - su­ge­ri­še Ra­do­njić, i do­da­je da je bi­lo tu­ri­sta i slu­čaj­nih na­mjer­ni­ka ko­je su čud­ni pu­te­vi do­ve­li do Adži­ji­nog mo­sta i ko­ji su odu­še­vlje­ni nje­go­vim iz­gle­dom po­red nje­ga pro­ve­li ne­ko vri­je­me. Bi­li su to Fran­cu­zi, Njem­ci, Po­lja­ci...
-Ovo­ga lje­ta do­la­zi­la je jed­na gru­pa od pet tu­ri­sta iz Fran­cu­ske. Bi­li su i mo­ji go­sti. Po­što mo­ja kćer­ka do­bro go­vo­ri en­gle­ski uspio sam da im sa­op­štim osnov­ne po­dat­ke o mo­stu, ali i kra­ju u ko­ji su do­šli. Po­seb­no su bi­li odu­še­vlje­ni so­kom od šip­ka pa sam im i po­ka­zao ka­ko se on pra­vi. Bi­li su odu­še­vlje­ni. Ta­kvi pri­mje­ri tje­ra­ju me da raz­mi­šljam i o to­me ka­ko bi se uz po­moć Adži­ji­nog mo­sta i nje­go­ve lje­po­te mo­gao po­kre­nu­ti za­mr­li ži­vot u ovom kra­ju, a ži­te­lji bi mo­gli da ne­što i za­ra­de pro­da­jom zdra­ve hra­ne - sma­tra Ra­do­njić. I.M.

U Bje­lo­pa­vli­ći­ma pre­ko 30 mo­sto­va

Pred­stav­ni­ci­ma lo­kal­ne upra­ve po­zna­to je da su Bje­lo­pa­vli­ći pro­ša­ra­ni mo­sto­vi­ma i pre­ma po­da­ci­ma Di­rek­ci­je za sa­o­bra­ćaj ima ih oko 30 i o nji­ma bri­ne lo­kal­na upra­va. Isti­na, mo­sto­va ima i vi­še, po­seb­no iz sred­njeg vi­je­ka i oni su ve­ći­nom pre­pu­šte­ni na (ne)mi­lost vre­me­na. Je­dan broj mo­sto­va na­la­zi se na tra­si sta­rog pu­ta od Her­ce­go­vi­ne pre­ma Pod­go­ri­ci, a je­dan od njih ko­ji iza­zi­va zna­ti­že­lju pro­la­zni­ka je i Adži­jin most. U Di­rek­ci­ji za sa­o­bra­ćaj tvr­de da svi mo­sto­vi o ko­ji­ma bri­ne lo­kal­na upra­va tra­že zna­čaj­na sred­stva za odr­ža­va­nje.
-Uva­ža­va­ju­ći sa­da­šnje sta­nje mo­sto­va, ali i pro­gra­me pred­sto­je­ćeg odr­ži­vog raz­vo­ja, lo­kal­na upra­va mo­ra da stvo­ri uslo­ve i omo­gu­ći nji­ho­vu oprav­ku - ka­žu u Di­rek­ci­ji za sa­o­bra­ćaj.