BE­RA­NE – Iz­grad­nja pu­ta Be­ra­ne -Lub­ni­ce -Ko­la­šin u zna­čaj­noj mje­ri će da­ti do­pri­nos va­lo­ri­za­ci­ji pri­rod­nih po­ten­ci­ja­la či­ta­vog sje­ve­ra Cr­ne Go­re, oci­je­nio je ju­če pred­sjed­nik Op­šti­ne Be­ra­ne Dra­go­slav Šće­kić. On je is­ta­kao da ga po­seb­no ra­du­je što je Vla­da da­la ga­ran­ci­je da će u na­red­nom pe­ri­o­du do­ći do pot­pu­ne re­a­li­za­ci­je ove vi­še­mi­li­on­ske in­ve­sti­ci­je, na­vo­de­ći da put Be­ra­ne- Lub­ni­ce -Ko­la­šin za­u­zi­ma zna­čaj­no mje­sto u stra­te­škim raz­voj­nim do­ku­men­ti­ma lo­kal­ne upra­ve na či­jem je če­lu. Šće­kić na­vo­da da je uvje­ren da će do kra­ja ma­ja bi­ti za­vr­še­ni za­po­če­ti ra­do­vi na iz­grad­nji pr­ve fa­ze pu­ta od Be­ra­na do Lub­ni­ca i da će se na­kon to­ga pri­stu­pi­ti iz­grad­nji sa­o­bra­ćaj­ni­ce pre­ma Ko­la­ši­nu. Pod­sje­tio je da je ta­kva obe­ća­nja dao i mi­ni­star sa­o­bra­ća­ja Ivan Bra­jo­vić pri­li­kom ne­dav­ne po­sje­te Be­ra­na­ma.
-Ra­di se o jed­nom iz­u­zet­no ko­ri­snom pro­jek­tu ko­ji je od ve­li­kog zna­ča­ja ne sa­mo za be­ran­sku op­šti­nu, ne­go i za sve gra­do­ve u okru­že­nju. Na­dam se da će ova zna­čaj­na in­ve­sti­ci­ja bi­ti re­a­li­zo­va­na u pred­vi­đe­nom ro­ku, či­me bi či­tav re­gon Bje­la­si­ce i Ko­mo­va po­stao pri­vlač­ni­ji i do­stup­ni­ji i za lo­kal­no sta­nov­ni­štvo i za broj­ne go­ste i po­klo­ni­ke tu­ri­zma. Ta­ko­đe, iz­grad­njom ovog pu­ta pu­to­va­nja od Be­ra­na do Ko­la­ši­na sma­nji­la bi se za če­tr­de­se­tak ki­lo­me­ta­ra. Iz Vla­de Cr­ne Go­re, ko­ja fi­nan­si­ra ra­do­ve, da­li su čvr­sta uvje­ra­va­nja da će iz­grad­nja ove sa­o­bra­ćaj­ni­ce bi­ti za­vr­še­na u skla­du sa utvr­đe­nom di­na­mi­kom, što sa­mo po se­bi go­vo­ri da Be­ra­ne, kao ne­kad po­zna­ti in­du­strij­ski grad, po­la­ko po­sta­je cen­tar pre­ko ko­jeg se ukr­šta­ju svi va­žni­ji pu­te­vi u re­gi­o­nu – na­gla­sio je Šće­kić.
Pod­sje­ća­mo da su pri­je go­di­nu i po za­po­če­li ra­do­vi na iz­grad­nji pu­ta Be­ra­ne -Ko­la­šin pre­ko Lub­ni­ca, či­ja du­ži­na iz­no­si oko 40 ki­lo­me­ta­ra. Ra­do­vi su po­di­je­lje­ni u dvi­je fa­ze, s tim što pr­va fa­za pod­ra­zu­mi­je­va re­kon­struk­ci­ju pu­ta od Be­ra­na do Lub­ni­ca, dok je dru­gom fa­zom ob­u­hva­će­na iz­grad­nja osta­ta­ka sa­o­bra­ćaj­ni­ce ko­ja od Lub­ni­ca vo­di do Ko­la­ši­na. Po pla­nu, sa­o­bra­ćaj­ni­ca bi tre­ba­lo da do­bi­je ka­rak­ter re­gi­o­nal­nog pu­ta, s tim što je neo­p­hod­no iz­vr­ši­ti pro­boj tu­ne­la na Vra­nja­ku u du­ži­ni od ne­ko­li­ko ki­lo­me­ta­ra, jer se taj pla­nin­ski pre­voj na­la­zi na oko 1.900 me­ta­ra nad­mor­ske vi­si­ne.
Šće­kić na­vo­di da se iskre­no na­da da za či­ta­vu Gor­njo­sel­sku žu­pu do­la­ze bo­lji da­ni, jer će se pre­ko nje­ne te­ri­to­ri­je us­po­sta­vi­ti kva­li­tet­na sa­o­bra­ćaj­na ko­mu­ni­ka­ci­ja iz­me­đu sje­ve­ro­i­stoč­nih gra­do­va Cr­ne Go­re i nje­nog cen­tral­nog i ju­žnog di­je­la.
Pod­sje­tio je i da će sa­o­bra­ćaj­ni­ca pro­la­zi­ti pre­ko ži­vo­pi­snih pred­je­la pla­ni­na Je­lo­vi­ce i Bje­la­si­ce ko­je su od­u­vi­jek va­ži­le za pri­vlač­ne tu­ri­stič­ke de­sti­na­ci­je.
- Lub­ni­ce su de­ce­ni­ja­ma ne­pra­ved­no za­po­sta­vlja­ne, ta­ko da na tom pro­sto­ru ima­mo iz­ra­že­nu mi­gra­ci­ju sta­nov­ni­štva. Na­rod se po­sled­njih de­ce­ni­ja ma­sov­no ise­lja­vao iako
Gor­nja se­la sa svo­jom oko­li­nom pred­sta­vlja­ju pro­stor ko­ji ima iz­van­red­ne pred­u­slo­ve za raz­voj tu­ri­zma. To se de­ša­va­lo i po­red sa­zna­nja da su ovi kra­je­vi, sa iz­u­zet­nim vod­nim po­ten­ci­ja­lom, bo­gom da­ni za ba­vlje­nje sto­čar­stvom i po­ljo­pri­vre­dom. Iskre­no se na­dam da i za Be­ra­ne i za Lub­ni­ce do­la­ze bo­lji da­ni, jer će put, po­red bo­ljeg po­ve­zi­va­nja sa su­sjed­nim gra­do­vi­ma i ski cen­tri­ma u okru­že­nju, da­ti pod­sti­caj raz­vo­ju po­ljo­pri­vre­de i pro­iz­vod­nji zdra­ve hra­ne. A pla­ni­ne Je­lo­vi­ca i Bje­la­si­ca su pri­rod­ni bi­se­ri ka­kvi se sa­mo po­že­lje­ti mo­gu – is­ta­kao je Šće­kić.
Sa nje­go­vim kon­sta­ta­ci­ja­ma sa­gla­sni su i mje­šta­ni Lub­ni­ca na­da­ju­ći se da će se na­kon iz­grad­nje pu­ta od Be­ra­na do Ko­la­ši­na na­rod sve vi­še vra­ća­ti Gor­njim se­li­ma i da će ovi kra­je­vi za­u­ze­ti po­seb­no mje­sto na tu­ri­stič­koj ma­pi.
-Do­sta su ovi kra­je­vi bi­li pa­siv­ni. Iz­gle­da da je do­šlo vri­je­me da i na­ma sva­ne, jer ovaj put je raz­voj­na ži­la ku­ca­vi­ca ci­je­log pro­sto­ra is­pod Bje­la­si­ce. Ho­će­mo da vje­ru­je­mo da će Lub­ni­ce, kao ne­ka­da, po­no­vo bi­ti pu­ne dje­ce, da će se ori­ti mo­mač­ka i dje­vo­jač­ka pje­sma i da će lju­di iz ci­je­log svi­je­ta do­la­zi­ti da se di­ve i uži­va­ju u pri­rod­nim lje­po­ta­ma sa ko­ji­ma ras­po­la­že­mo. Do­sta su ovi pro­sto­ri bi­li pa­siv­ni. Iz­gle­da da je do­šlo vri­je­me da i na­ma sva­ne. Na­da­mo se da se iz­grad­njom pu­ta otva­ra no­va isto­rij­ska stra­ni­ca ži­vo­ta Gor­njih se­la i či­ta­vog kra­ja- sa­gla­sni su mje­šta­ni Lub­ni­ca.
D.J.

Mi­gra­ci­ja
Kao i ve­ći­nu mje­sta u be­ran­skoj op­šti­ni ni Gor­njo­sel­sku žu­pu, smje­šte­nu na is­to­me­nim pa­di­na­ma Bje­la­si­ce, ko­ju či­ne se­la Lub­ni­ce, Pra­će­vac, Ba­sta­he, Gla­va­ce, Ku­ri­ku­će i Vu­ča, po­sled­njih go­di­na ni­je za­o­bi­šao na­gli od­liv sta­nov­ni­štva. Ta­ko je na ovom pro­sto­ru 1948. go­di­ne ži­vje­lo 1800 sta­nov­ni­ka, da bi taj broj 2003. go­di­ne bio sve­den na ne­što vi­še od 600. Da­nas je ta ci­fra znat­no ma­nja, uz kon­sta­ta­ci­ju da je de­po­pu­la­ci­ja sta­nov­ni­štva u sred­njem sli­vu ri­je­ke Bi­stri­ca pro­u­zro­ko­va­la sma­nje­nje po­ljo­pri­vred­ne pro­iz­vod­nje i de­set­ko­va­nje stoč­nog fon­da, s tim što je broj onih ko­ji se ba­ve tra­di­ci­o­nal­nim dje­lat­no­sti­ma sve­den na mi­ni­mum. Da je si­tu­a­ci­ja po­pri­mi­la za­bi­nja­va­ju­ći ka­rak­ter go­vo­ri i po­da­tak da je osnov­na ško­la u Lub­ni­ca­ma pro­šle go­di­ne upi­sa­la sve­ga 43 uče­ni­ka, iako je ne­kad bro­ja­la i do 400 đa­ka.