BI­JE­LO PO­LjE – Kad su pa­da­vi­ne obil­ni­je i kad ri­je­ka Bi­stri­ca na­bu­ja, mje­šta­ni za­se­la­ka Pre­seč­nik i Dra­že­vi­na ne mo­gu bez­bjed­no da pre­đu ri­je­ku i do­đu do svo­jih do­mo­va. Na jed­noj od po­sled­njih sjed­ni­ca lo­kal­nog par­la­men­ta, ali i na jav­noj ras­pra­vi o pro­gra­mu ure­đe­nja pro­sto­ra po­sta­vlje­no je pi­ta­nje po­tre­be iz­grad­nje ade­kvat­nog mo­sta pre­ko ri­je­ke Bi­stri­ce ko­ji bi mje­šta­ni­ma ovog kra­ja olak­šao ži­vot i do­pri­nio nji­ho­voj bez­bjed­no­sti. Na­ja­vlje­no je da će ovaj pred­log ući u pro­ce­du­ru.
Sta­ri dr­ve­ni mo­sto­vi tre­nut­no pred­sta­vlja­ju je­di­ni pri­laz do do­mo­va i ima­nja mje­šta­na Pre­seč­ni­ka, od­no­sno Dra­že­vi­ne. Ću­pri­je su do­tra­ja­le, pa pre­la­zak pre­ko njih pred­sta­vlja ve­li­ki ri­zik, na­ro­či­to po dje­cu.
– Kad na­do­đe Bi­stri­ca, osta­je­mo pot­pu­no od­sje­če­ni od svi­je­ta. Pro­blem je naj­e­vi­dent­ni­ji kad tre­ba uka­za­ti me­di­cin­sku po­moć obo­lje­li­ma, jer vo­zi­la Hit­ne po­mo­ći ne mo­gu da do­đu do na­ših do­mo­va. Kad ne­ko­ga tre­ba do od­ve­de­mo u bol­ni­cu no­si­mo ga pre­ko mo­sta, gdje če­ka­ju ko­la Hit­ne po­mo­ći. Sto­ga ape­lu­je­mo na nad­le­žne slu­žbe da što pri­je ri­je­še naš pro­blem, a ne da, kao do­sad, sve osta­ne na obe­ća­nji­ma – ka­že mje­šta­nin Do­bro Ne­do­vić.
Lo­ša put­na in­fra­struk­tu­ra i ne­a­de­kvat­na sa­o­bra­ćaj­na po­ve­za­nost glav­ni su koč­ni­ča­ri raz­vo­ja ovog se­la.
– Ovaj sta­ri most je­di­ni je pri­laz do se­dam ku­ća u ovom za­se­o­ku. S ve­li­kim opre­zom i mi sta­ri­ji i is­ku­su­ni­ji pro­la­zi­mo, sto­pu po sto­pu, pre­ko je­di­nog tre­nut­no upo­tre­blji­vog dr­ve­nog mo­sta. Stal­no stra­hu­je­mo da se ne de­si tra­ge­di­ja, a naj­vi­še stre­pi­mo za dje­cu. Sre­ćom, sad je ras­pust pa đa­ci ne pre­la­ze pre­ko mo­sta ko­ji je oko­van le­dom – ob­ja­šnja­va Ne­do­vić.
On ob­ja­šnja­va da su pri­nu­đe­ni da i na­mir­ni­ce na le­đi­ma pre­no­se pre­ko do­tra­ja­log mo­sta.
– Sta­vi­mo džak na le­đa, a on­da ko­rak po ko­rak ide­mo pre­ma ku­ći i mo­li­mo se bo­gu da ne pad­ne­mo u na­bu­ja­lu ri­je­ku. Ma­la neo­pre­znost mo­že ne­ko­ga da ko­šta ži­vo­ta... Ne tra­ži­mo pu­no... Sa­mo da nam most na­pra­ve da mo­že auto da pro­đe, da ži­vi­mo kao osta­li ci­vi­li­zo­va­ni svi­jet – ka­zao je Ne­do­vić.
To­kom jav­ne ras­pra­ve o pro­gra­mu ure­đe­nja pro­sto­ra za ovu go­di­nu, u or­ga­ni­za­ci­ji Se­kre­ta­ri­ja­ta za ure­đe­nje pro­sto­ra i odr­ži­vi raz­voj op­šti­ne Bi­je­lo Po­lje, ču­lo se do­sta pred­lo­ga kad je u pi­ta­nju po­bolj­ša­nje uslo­va ži­vo­ta lju­di na ru­ral­nom pod­ruč­ju. Na cen­tral­noj jav­noj ras­pra­vi, odr­ža­noj u skup­štin­skoj sa­li Uglje­ša Pre­bi­ra­če­vić, ko­ji je ro­dom iz se­la Pe­ćar­ska ko­je gra­vi­ti­ra ovom pod­ruč­ju, na­gla­sio je po­tre­bu iz­grad­nje ade­kvat­nog pre­la­za pre­ko ri­je­ke Bi­stri­ce. Tom pri­li­kom je uka­zao da već go­di­na­ma po­sto­ji po­tre­ba za re­a­li­za­ci­jom ta­kvog pro­jek­ta, ali da se do­sad ni­ko ni­je upu­stio u rje­ša­va­nje pro­ble­ma.
– Ne­ko se ko­nač­no mo­ra ozbilj­ni­je po­za­ba­vi­ti ovim pro­ble­mom, jer mo­že do­ći do ne­sre­će. Pro­ble­ma­ti­čan je pro­la­zak pre­ko do­tra­ja­lih mo­sto­va, na­ro­či­to kad su u pi­ta­nju ma­li­ša­ni i sta­ri­je oso­be. Zbog to­ga iz­grad­nja mo­sta na ovom pod­ruč­ju tre­ba da bu­de pri­o­ri­tet, ka­ko bi mje­šta­ni ima­li si­gur­nu ko­mu­ni­ka­ci­ju s pu­tem ko­ji vo­di pre­ma cen­tru Bi­stri­ce, ali i ka ma­gi­stral­nom pu­tu Bi­je­lo Po­lje – Pri­je­po­lje, kao i pre­ma cen­tru gra­da – is­ta­kao je Pre­bi­ra­če­vić, do­da­ju­ći da bi se iz­grad­njom ade­kvat­ne in­fra­struk­tu­re za­u­sta­vi­la sve iz­ra­že­ni­ja mi­gra­ci­ja sta­nov­ni­ka ovog kra­ja. On je upo­zo­rio da su se­la sko­ro osta­la pu­sta, s uglav­nom sta­rač­kim do­ma­ćin­stvi­ma i ško­la­ma go­to­vo bez ijed­nog đa­ka.
Iz lo­kal­ne upra­ve po­ru­ču­ju da su sprem­ni da po­mog­nu mje­šta­ni­ma, ali da sve ak­tiv­no­sti ko­je tre­ba da bu­du ob­u­hva­će­ne pro­gra­mom ure­đe­nja pro­sto­ra i odr­ži­vog raz­vo­ja tre­ba kao pri­o­ri­te­te kan­di­do­va­ti pre­ko mje­snih za­jed­ni­ca.M.N.


Na­mir­ni­ce na le­đi­ma pre­no­se pre­ko ću­pri­je

– Gra­di­li su ve­li­ki broj mo­sto­va i Bi­je­lo Po­lje je po to­me po­sta­lo po­zna­to, ali ni­ka­ko da do­đe red i na ovo pod­ruč­je. Ov­dje ži­vi se­dam do­ma­ćin­sta­va. Ne tra­ži­mo ne­što po­seb­no, ni­ka­kav luk­suz, već sa­mo most ko­jim nor­mal­no i bez­bjed­no mo­že­mo da pre­đe­mo ri­je­ku. Že­li­mo da omo­gu­ći­mo obo­lje­li­ma da na vri­je­me stig­nu do lje­ka­ra i dje­ci da osi­gu­ra­mo bez­bjed­nost. Valj­da i mi za­slu­žu­je­mo da mo­že­mo da nor­mal­no da do­ve­ze­mo na­mir­ni­ce do svo­jih ku­ća, a ne da i da­lje no­si­mo na ru­ka­ma i na le­đi­ma dža­ko­ve bra­šna i dru­ge po­trep­šti­ne. Po­sled­njih go­di­na su sve če­šće po­pla­ve ko­je nam do­no­se do­dat­ne ne­vo­lje. Na­da­mo se da će lo­kal­na vlast uvi­dje­ti naš pro­blem i pru­ži­ti ru­ku po­mo­ći – ka­zao je mje­šta­nin Vu­ko­ji­ca Ne­do­vić.