AN­DRI­JE­VI­CA – Gru­pa mje­šta­na se­la Kra­lje u pot­pu­no­sti je po­dr­ža­la ini­ci­ja­ti­vu Udru­že­nje Va­so­je­vi­ća „Va­so”, ko­je je u otvo­re­nom pi­smu po­zva­lo udru­že­nja, ne­vla­di­ne or­ga­ni­za­ci­je, in­te­lek­tu­al­ce, umjet­ni­ke, spor­ti­ste, slo­bod­ne gra­đa­ne, kul­tur­ne i jav­ne rad­ni­ke da da­ju pu­ni do­pri­nos eko­nom­skoj i du­hov­noj ob­no­vi An­dri­je­vi­ce. Oni su sa­gla­sni da se u An­dri­je­vi­ci, na­kon oba­vlje­nih pri­pre­ma, odr­ži ve­li­ki na­rod­ni skup na ko­me će se do­ni­je­ti stra­te­ške od­lu­ke za du­ho­vu re­ne­san­su Va­so­je­vi­ća. Ka­za­li su da je An­dri­je­vi­ca na ru­bu sve­u­kup­ne pro­pa­sti i da je zbog to­ga kuc­nuo po­sled­nji čas za spas tra­di­ci­o­nal­nih vri­jed­no­sti po ko­ji­ma se na­rod ovo­ga kra­ja pre­po­zna­vao u kul­tur­nom i ci­vi­li­zo­va­nom svi­je­tu. Na­gla­si­li su da zbog svo­je pro­šlo­sti, isto­rij­skih i kul­tur­nih vri­jed­no­sti Kra­lja­ni ima­ju oba­ve­zu vi­še da pru­že svoj mak­si­mum ka­ko bi se An­dri­je­vi­ci po­vra­tio ne­ka­da­šnji ugled.
– Kra­lje ko­je se, sa se­li­ma i za­se­o­ci­ma Sje­no­že­ta, Mi­rav­če­vi­ne, Gnji­li Po­tok, Tre­šnje­vik, Ču­ka i Oblo Br­do, pro­sti­re sa obje stra­ne ri­je­ke Kralj­šti­ca či­ni jed­nu od naj­ve­ćih i naj­u­spje­šni­jih mje­snih za­jed­ni­ca u op­šti­ni An­dri­je­vi­ca. Broj­ne kul­tur­no-isto­rij­ske zna­me­ni­to­sti Kra­lja smje­šte­ne su u mje­snom cen­tru zva­nom Se­li­na, po­svje­do­ča­va­ju­ći da se na ovom pro­sto­ru od­u­vi­jek po­seb­na pa­žnja po­sve­ći­va­la nje­go­va­nju tra­di­ci­je i ču­va­nju du­hov­nih vri­jed­no­sti. U Kra­lja­ma je još 1857. go­di­ne osno­va­na ško­la ko­ja je bi­la dru­ga u Cr­noj Go­ri, a pr­va u Va­so­je­vi­ći­ma ta­kve vr­ste. Pri­je 107 go­di­na na Se­li­ni je po­dig­nu­ta cr­kva Sve­tog Vaz­ne­se­nja Go­spod­njeg oko ko­je se i da­nas oku­plja ve­li­ki broj vjer­ni­ka. Kra­lja­ni su ne­da­le­ko od cr­kve po­di­gli i spo­me­nik vo­ždu Ka­ra­đor­đu, či­ji su pre­ci upra­vo iz ovog se­la. Ni­je­su ovi vri­jed­ni lju­di za­bo­ra­vi­li ni svo­ja če­ti­ri pi­lo­ta rat­nog va­zdu­ho­plov­stva, pa su im od­mah po­red vo­ždo­ve pi­ste po­di­gli je­din­stve­no spo­men-obi­ljež­je na ko­me je mon­ti­ran avi­on „Ja­streb” iz Dru­gog svjet­skog ra­ta. Ima­ju Kra­lja­ni i spo­men-dom ko­ji iza­zi­va po­seb­nu pa­žnju bro­jih po­sje­ti­la­ca. U Kra­lja­ma po­sto­ji Iz­vi­đač­ki od­red „Mi­lan Pe­ro­vić”, ko­ji je to­kom vi­še­de­ce­nij­skog tra­ja­nja osta­vio ne­iz­bri­si­vi trag na pro­sto­ri­ma eks Ju­go­sla­vi­je. Na­ža­lost, u po­sled­nje vri­je­me i nad Kra­lji­ma i nad či­ta­vim Va­so­je­vi­ći­ma nad­vi­la se du­hov­na i eko­nom­ska ta­ma, ko­ja pri­je­ti da uni­šti sve ono što su broj­ne ge­ne­ra­ci­je vje­ko­vi­ma stva­ra­le. Za­to će­mo se i mi, slo­bo­do­um­ni Kra­lja­ni, iskre­no za­lo­ži­ti da da­mo pu­ni do­pri­nos sve­u­kup­noj ob­no­vi Va­so­je­vi­ća, jer ako do­pu­sti­mo da ak­tu­el­na vlast na­sta­vi da ra­di ono što je na­u­mi­la ovaj pro­stor bi­će pre­tvo­ren u svo­je­vr­sni re­zer­vat gdje će vla­da­ti za­ko­nu Di­vljeg Za­pa­da – na­gla­sio je pred­sjed­nik mje­sne za­jed­ni­ce Kra­lje Mi­lu­tin Ha­ri Đur­ko­vić.
On je pod­sje­tio na po­da­tak da je An­dri­je­vi­ca pri­je Pr­vog svjet­skog ra­ta, po­sli­je Ce­ti­nja, bi­la naj­ra­zvi­je­ni­ji kul­tur­ni i ad­mi­ni­stra­tiv­ni cen­tar u Cr­noj Go­ri. Na­gla­ša­va ka­ko je po­ra­zno da se ova op­šti­na da­nas na­la­zi na naj­ni­žoj mo­gu­ćoj raz­voj­noj lje­stvi­ci.
– Pro­stor Va­so­je­vi­ća je iz­nje­drio im­po­znan­tan broj mi­sle­ćih lju­di ko­ji su oba­vlja­li od­go­vor­ne funk­ci­je, ne smo u Cr­noj Go­ri, ne­go i u on­da­šnjoj Ju­go­sla­vi­je. No, i po­red ta­kvog sa­zna­nja, An­dri­je­vi­ca je da­nas jed­na od naj­si­ro­ma­šni­jih i eko­nom­ski naj­ne­ra­zvi­je­ni­jih op­šti­na u Cr­noj Go­ri, sa sve pri­sut­ni­jom mi­gra­ci­jom sta­nov­ni­štva. Slič­nu sud­bi­nu do­ži­vlja­va i na­še se­lo, jer dr­ža­va i nje­ne in­sti­tu­ci­je ni­kad ovom kra­ju ni­je­su iskre­no pru­ži­le ru­ku po­mo­ći i po­dr­ža­le na­po­re mje­šta­na da stvo­re što bo­lje uslo­ve za ži­vot i oču­va­ju svo­je tra­di­ci­o­nal­ne vri­jed­no­sti. To zna­či da bi dr­ža­va mo­ra­la ozbilj­ni­je da tre­ti­ra sve ono či­me ovi kra­je­vi ras­po­la­žu. Jer, sa­mo na­še zna­me­ni­to­sti na Se­li­ni tre­ba da bu­du po­nos, ne sa­mo Kra­lja, već či­ta­vog sje­ve­ra Cr­ne Go­re. To bi oni ko­ji vo­de dr­ža­vu i op­šti­nu An­dri­je­vi­ca tre­ba­lo da zna­ju, a to će­mo im i sta­vi­ti do zna­nja na sku­pu u An­dri­je­vi­ci ko­ji bi tre­ba­lo da pri­vi­če sve vi­đe­ni­je Va­so­je­vi­će i nji­ho­ve pri­ja­te­lje – na­vo­di Đur­ko­vić.
Sa njim je sa­gla­san i Dra­gi­ša Đu­ri­šić ko­ji ka­že da Va­so­vi po­tom­ci vi­še ne smi­ju do­zvo­li­ti da se oma­lo­va­ža­va­ju dje­la slav­nih Ne­ma­nji­ća i Ka­ra­đo­đe­vi­ća.
– U ro­do­slo­vu Ka­ra­đor­đe­vi­ća pi­še da je Ka­ra­đor­đev djed Jo­van Đu­ri­šić ro­đen u Va­so­je­vi­ći­ma, sa još dva bra­ta pre­se­lio u Sr­bi­ju 1740. go­di­ne, dok su mu dva bra­ta osta­la u za­vi­ča­ju. Knez Pe­tar Pr­vi je u Kra­lja­ma svo­jim ro­đa­ci­ma 1883. go­di­ne  sa­gra­dio ku­ću ko­ja i da­nas po­sto­ji i zo­ve se Ku­la Đur­ko­vi­ća, ko­ji su po­tom­ci Đu­ri­ši­ća. Spo­men-plo­ča na ovoj ku­li pod­sje­ća na bo­ra­vak Pe­tra Pr­vog Ka­ra­đor­đe­vi­ća u za­vi­ča­ju svo­jih pre­da­ka. A u znak po­no­sa i za­hval­no­sti pre­ma vo­ždu Ka­ra­đor­đu, Va­so­je­vi­ći sa svo­jom bra­ćom iz Šu­ma­di­je, po­di­go­še mu spo­me­nik u Kra­lji­ma, ko­ji je na Vi­dov­dan 1996. go­di­ne sve­ča­no ot­krio dr Mi­li­ja Ze­če­vić, po­ča­sni pred­sjed­nik Udru­že­nja Va­so­je­vi­ća. Sa­mo ova či­nje­ni­ca nam go­vo­ri da Kra­lja­ni i svi Va­so­je­vi­ći ne­ma­ju vi­še mo­ral­no pra­vo da ću­te pred oni­ma ko­ji na­sto­je da na­še tra­di­ci­o­nal­ne, kul­tur­ne i isto­rij­ske vri­jed­no­sti po­ti­snu u stra­nu i na vid­no mje­sto is­tak­nu ne­što što ne­ma do­dir­nih ta­ča­ka sa uro­đe­nom du­hov­nom sna­gom na­šeg na­ro­da. Ni mr­tvi Ne­ma­nji­ći i Ka­ra­đor­đe­vi­ći ne­će nam opro­sti­ti ako ne dig­ne­mo glas pro­tiv onih ko­ji­ma ni­šta ni­je sve­to – is­ti­če Đu­ri­šić, pod­sje­ća­ju­ći da je knez Pe­tar Ka­ra­đor­đe­vić vi­še pu­ta sa Ce­ti­nja od­la­zio u Va­so­je­vi­će i da je, pre­ma ka­zi­va­nju sta­ri­jih, če­sto u raz­go­vo­ru is­ti­cao ka­ko je po­no­san što po po­ri­je­klu pri­pa­da ve­li­kom Va­so­vom ple­me­nu.
Kra­lja­ni su po­ru­či­li da je sve­ta du­žnost sa­da­šnjih i do­la­ze­ćih ge­ne­ra­ci­ja da ak­tiv­no uzmu uče­šće u ak­ci­ji ka­ko bi An­dri­je­vi­cu i Va­so­je­vi­će otr­gli od svu­kup­nog pro­pa­da­nja.
D.J.


Stop po­ni­že­nji­ma

Mje­šta­nin i ve­li­ki ak­ti­vi­sta Mi­kan Pe­ro­vić pod­sje­ća da je na pro­sto­ru Kra­lja ro­đen ve­li­ki broj zna­me­ni­tih lič­no­sti. Ti lju­di su, ka­ko na­vo­di, iza se­be osta­vi­li traj­na sve­do­čan­stva ko­ja su u mi­nu­lim vre­me­ni­ma pli­je­ni­la pa­žnju na­uč­ne i kul­tur­ne jav­no­sti. Pe­ro­vić je na­gla­sio da se ne smi­je do­zvo­li­ti da se nji­ho­va dje­la oma­lo­va­ža­va­ju na je­dan vi­še ne­go pri­ze­man na­čin.
– Pje­sni­ci i pu­to­pi­sci su za Kra­lje ka­za­li da je ovo mje­sto „sve­ti­li­šte, zo­ra i slo­bo­da pod kom­skim zvi­je­zda­ma”. Te ri­je­či tre­ba da sta­ve do zna­nja svi­ma ko­ji sje­de na od­go­vor­nim mje­sti­ma i ko­ji su za­du­že­ni za ču­va­nje i va­lo­ri­zo­va­nje na­ših kul­tur­nih, pri­rod­nih i dru­štve­nih po­ten­ci­ja­la da na­rod ovo­ga kra­ja ni­je za­slu­žio po­ni­že­nja. Na­rod ovo­ga kra­ja za­slu­žu­je dru­ga­či­ji tret­man za­to oče­ku­je­mo da i na­ši lju­di ko­ji su u ve­li­kom bro­ju ra­su­ti po či­ta­vom svi­je­tu dig­nu glas ka­ko bi se za­jed­nič­ki iz­bo­ri­li za bo­lju bu­duć­nost – na­gla­sio je Pe­ro­vić.


Da se u ško­la­ma sla­vi Sve­ti Sa­va

Đur­ko­vić is­ti­če ka­ko će se za­lo­ži­ti da se od idu­će go­di­ne u svim ško­la­ma na pro­sto­ru Va­so­je­vi­ća, pra­znik Sve­tog Sa­ve 27. ja­nu­ar sla­vi kao škol­ska sla­va.
– Mi ima­mo mno­ge svet­ko­vi­ne, a me­đu nji­ma je Sve­ti Sa­va, naš pr­vi ar­hi­e­pi­skop srp­ski, ve­li­ki sve­ti­telj i du­hov­ni vo­đa ko­ji nas je obra­zo­vao, pro­sve­ći­vao, uje­di­nja­vao i du­hov­no uz­di­zao. Tu isti­nu zna či­tav svi­jet, ali toj isti­ni u oči ne že­le da po­gle­da­ju ak­tu­el­ni cr­no­gor­ski vla­sto­drš­ci ko­ji za­bra­nju­ju da se u na­šim ško­la­ma sla­vi ime Sve­tog Sa­ve. Za­to će­mo sa sku­pa u An­dri­je­vi­ci za­tra­ži­ti da se u svim ško­la­ma u Va­so­je­vi­ći­ma, sve­ča­no pro­sla­vlja škol­ska sla­va Sve­ti Sa­va. Tim pri­je, jer je ve­ćin­sko sta­nov­ni­štvo na ovim pro­sto­ri­ma či­ne Sr­bi – po­ru­čio je Đur­ko­vić.