DA­NI­LOV­GRAD – Sa sva­kim obil­ni­jim pa­da­vi­na­ma kod ži­te­lja Da­ni­lov­gra­da i oko­li­ne ra­ste bo­ja­zan od po­pla­va. Ta­ko je i ovih da­na ka­da ki­ša ne pre­sta­je da pa­da, a me­te­o­ro­lo­zi naj­a­va­lju­ju no­ve pa­da­vi­ne. Još su svje­ža sje­ća­nja na po­pla­ve od pri­je če­ti­ri go­di­ne ka­da su pod vo­dom bi­li glav­ni grad­ski most i broj­ne ku­će u cen­tru Da­ni­lov­gra­da, a o do­mo­vi­ma u se­li­ma pre­ma Sla­pu i Gla­vi Ze­te da i ne go­vo­ri­mo. Pri­je mje­sec da­na lo­kal­na upra­va je usvo­ji­la op­štin­ski plan za­šti­te od po­pla­va u kom je po­tan­ko ob­ja­šnje­no ko je naj­u­gro­že­ni­ji od vo­de­ne sti­hi­je i šta tre­ba pred­u­ze­ti. Me­đu­tim, glav­ni ne­do­sta­tak tog pla­na je ono što i u nje­mu pi­še, od­no­sno ov­da­šnja Slu­žba za­šti­te ni­je do­volj­no opre­mlje­na za za­šti­tu sta­nov­ni­štva od po­pla­va, jer im, iz­me­đu osta­log, fa­le čak i či­zme!
Ka­da Ze­ta na­bu­ja i pro­bu­de se usnu­li pod­zem­ni iz­vo­ri u ovom kra­ju, on­da vo­da no­si sve, po­seb­no ono što su ži­te­lji s ve­li­kim zno­jem to­kom go­di­ne ob­ra­đi­va­li. Ka­ko ka­žu auto­ri stu­di­je o raz­vo­ju Bje­lo­pa­vli­ća (dr Ni­ko­la Adžić, dr Mom­či­lo Ra­du­lo­vić, dr Mi­o­mir Jo­va­no­vić i mr Mir­ko Kne­že­vić), ko­ja je ob­ja­vlje­na pri­je vi­še go­di­na, za­sad u ovoj op­šti­ni ni­je uči­nje­no šta tre­ba da bi se ze­mlji­šte za­šti­ti­lo od po­pla­va. Oni sma­tra­ju da je od po­pla­va, po­seb­no ugro­žen re­gi­on od Gla­ve Ze­te do Sla­pa i na tom po­te­zu je sko­ro sva­ke go­di­ne po­pla­vlje­no oko 450 hek­ta­ra ze­mlji­šta.
– Iz­grad­njom na­si­pa i obal­skih utvr­đe­nja u du­ži­ni od 10 ki­lo­me­ta­ra od Do­brog po­lja do Sla­pa po­pla­ve bi se mo­gle spri­je­či­ti, a na­knad­nim od­vod­nja­va­njem na ovom pro­sto­ru stvo­ri­lo bi se još 160 hek­ta­ra ko­ji bi se mo­gli ko­ri­sti­ti za ob­ra­đi­va­nje – tvr­di gru­pa is­tra­ži­va­ča i do­da­je da je za­sad ula­ga­nje u pro­iz­vod­nju hra­ne na tom pod­ruč­ju ri­zič­no, jer ni­ko ne zna ho­će li Ze­ta sve od­ni­je­ti kad na­bu­ja.
Uko­li­ko bi se pri­stu­pi­lo ozbilj­nim pla­no­vi­ma od­vod­nja­va­nja, ali i na­vod­nja­va­nja, ze­mlji­šte ko­je je za­sad u tzv. pe­toj kla­si, mo­glo bi pre­ći u tre­ću ili dru­gu kla­su, što bi do­ve­lo do bo­ljih pri­no­sa.
– Taj pro­ces mo­gao bi da bu­de uspje­šan u Ko­so­vom lu­gu, Ko­si­ći­ma, La­zi­na­ma, Ću­ri­o­cu, na de­snoj oba­li Ze­te, ali ne bi tre­ba­lo za­bo­ra­vi­ti ni ze­mlji­šte oko Spu­ža – na­vo­di se u stu­di­ji.
Da bi se to ostva­ri­lo struč­nja­ci pred­la­žu da se od­vod­nja­va­nje sa bje­lo­pa­vlić­kih po­lja iz­vr­ši iz­grad­njom gu­ste mre­že od­vod­nih i sa­bir­nih ka­na­la, a pri­je ne­go što se to ura­di neo­p­hod­no je ura­di­ti is­pi­ti­va­nje ze­mlji­šta.
– Ova­kvim na­či­nom od­vod­nja­va­nja su­vi­šne vo­de mo­gle bi se uklo­ni­ti sa li­va­da oko Za­gor­ka i Or­je Lu­ke, Ve­ljeg Po­lja, Kli­ko­va­ča, Pot­kra­ja, Ma­ti­ce i Cr­kov­ni­ce. Na osta­lim po­vr­ši­na­ma od­vod­nja­va­nje bi se mo­glo uspje­šno ri­je­ši­ti mre­žom plit­kih od­vod­nih ka­na­la oko par­ce­la – pi­še u stu­di­ji, a pred­la­že se da i od­vod­ni ka­na­li ko­ji su iz­gra­đe­ni pri­je tri­de­se­tak go­di­na, a či­ji osta­ci se i da­nas vi­de, bu­du ob­no­vlje­ni. Na­ža­lost, sva­ko ko pro­đe sta­rim pu­tem od Spu­ža do Da­ni­lov­gra­da mo­že vi­dje­ti po­ru­še­ne ka­na­le ko­je već de­ce­ni­ja­ma ni­ko ne ko­ri­sti, ni­ti odr­ža­va.
Ni­šta ma­nji pro­blem od od­vod­nja­va­nja u Bje­lo­pa­vli­ći­ma je na­vod­nja­va­nje. Iako po svim is­tra­ži­va­nji­ma u ovom kra­ju vo­de ima na­pre­tek, pri­no­si su zbog su­ša če­sto de­set­ko­va­ni. Zbog to­ga se na­me­će oba­ve­za iz­grad­nje ka­na­la za na­vod­nja­va­nje.
– Vo­da bi se uzi­ma­la iz Ze­te, a ko­ri­šće­njem po­sto­je­ćih i iz­grad­njom no­vih otvo­re­nih ka­na­la za na­vod­nja­va­nje bi­lo bi mo­gu­će na­vod­nja­va­ti od 50 do 250 hek­ta­ra. Po­red to­ga, ne­vo­lje sa su­šom mo­gle bi se spri­je­či­ti i bu­na­ri­ma – na­vo­di se u stu­di­ji.
I.M.


U vo­di do gu­še

Ra­do­njić tvr­di da je i pri­je dva­de­se­tak da­na, ka­da je pa­la ve­li­ka ko­li­či­na ki­še, ve­ći­na ima­nja u ovom kra­ju bi­la pod vo­dom. Ra­do­njić ka­že da je bra­na bi­la po­dig­nu­ta, pa Ze­ta ni­je ima­la ku­da ne­go da ide u ši­ri­nu i ugro­ža­va pr­ve ku­će u ovom di­je­lu Bje­lo­pa­vli­ća.
– Da si­tu­a­ci­ja bu­de još ap­surd­ni­ja, ka­da su ve­li­ke ki­še i ka­da Ze­ta na­bu­ja, hi­dro­cen­tra­la i ne ra­di zbog za­star­je­log si­ste­ma i tur­bi­na ko­je su smje­šte­ne u pod­nož­ju bra­ne. Pri­li­kom vi­so­kog vo­do­sta­ja tur­bi­ne su po­pla­vlje­ne i ne mo­gu da se ko­ri­ste i hi­dro­cen­tra­la je van po­go­na. Da ima ne­ko da bra­na­ma kon­tro­li­še do­tok, ali i od­vo­đe­nje vo­de ka­da su ve­li­ke ki­še, cen­tra­la bi ra­di­la, a i ne bi bi­lo po­pla­va ili ne ba­rem u ovom obi­mu. Me­đu­tim, to ni­ko ne kon­tro­li­še, pa smo mi zbog to­ga u vo­di do gu­še i to ne sa­mo ima­nja, ne­go i ve­li­ki broj ku­ća – ka­že Ra­do­njić.


Bra­na „da­vi” ima­nja

Mje­šta­ni se­la iz­nad Sla­pa na­do­mak Da­ni­lov­gra­da sma­tra­ju da je glav­ni uzrok po­pla­va u ovom kra­ju bra­na hi­dro­cen­tra­le u Sla­pu i tra­že da nad­le­žni hit­no ne­što pre­du­zmu ka­ko bi se ona mo­der­ni­zo­va­la što bi bi­la naj­bo­lja za­šti­ta od na­do­šle Ze­te. Rat­ko Ra­do­njić na­gla­ša­va da se vi­še pu­ta zbog bra­ne u Sla­pu obra­ćao cr­no­gor­skom pre­mi­je­ru Mi­lu Đu­ka­no­vi­ću, ali i čel­ni­ci­ma lo­kal­ne upra­ve u Da­ni­lov­gra­du. Iako je od ta­da pro­šlo i de­set go­di­na, ni­šta ni­je ura­đe­no, a po­pla­ve su sve če­šće i sve vi­še ugro­ža­va­ju ima­nja na oba­li Ze­te iz­nad Sla­pa.
– Bra­na u Sla­pu po­dig­nu­ta je još 1951. go­di­ne i od ta­da ni­je mo­der­ni­zo­va­na, ni­ti su u nju ula­ga­na zna­čaj­ni­ja sred­stva. Još uvi­jek se ve­li­ke plo­če od bra­ne po­di­žu i spu­šta­ju ruč­no, umje­sto da se uve­de mo­de­ran di­gi­tal­ni si­stem ko­ji bi to ra­dio auto­mat­ski. Zbog to­ga što ne­ma mo­der­ni­za­ci­je stra­da­ju na­ša ima­nja iz­nad Sla­pa, a po­seb­no je ugro­že­no vi­še hi­lja­da ra­la u Ku­ja­vi, Vi­škom i Do­brom Po­lju, Za­go­r­ku, Tu­nje­vu i osta­lim se­li­ma – na­gla­ša­va Ra­do­njić.