BI­JE­LO PO­LjE- Če­tr­de­set­pe­to­go­di­šnji Sa­lun Ha­sko­vić iz se­la Šo­lje iz­nad Bi­stri­ce, pre­ma gra­ni­ci sa Sr­bi­jom, s po­ro­di­com se tra­di­ci­o­nal­no ba­vi po­ljo­pri­vre­dom i sto­čar­stvom. Nje­gov otac Ha­ki­ja bio je je­dan od naj­bo­ljih sto­ča­ra ovog kra­ja, dr­žao je pre­ko 300 ova­ca, 50 go­ve­da, ko­nje itd. Na­kon Ha­ki­ji­ne smr­ti, nje­gov sin je na­sta­vio oče­vim sto­pa­ma, pa Sa­lun tre­nut­no ima 70 gr­la krup­ne sto­ke, od­no­sno kra­va, ju­na­di i te­la­di, 80 ova­ca i če­ti­ri ko­nja. Od pri­ho­da ste­če­nih ba­vlje­njem po­ljo­pri­vre­dom i sto­čar­stvom ži­vi nje­go­va sed­mo­čla­na po­ro­di­ca. Vo­lje za rad ima­ju, ali im bi­ro­kra­ti­ja, od­no­sno us­po­sta­vlja­nje gra­ni­ce iz­me­đu Sr­bi­je i Cr­ne Go­re pri­či­nja­va ne­pre­mo­sti­ve po­te­ško­će.
-Ra­di­mo na ima­nju od ju­tra do mra­ka. Pro­da­je­mo mli­je­ko mlje­ka­ri ,,Mil­ka’’ u Bi­je­lom Po­lju, gdje is­po­ru­či­mo oko 150 li­ta­ra dnev­no. Me­so pro­da­je­mo ‘’Fran­ci’’, a mlječ­ne pro­iz­vo­de uglav­nom stal­nim mu­šte­ri­ja­ma. Že­li­mo da ži­vi­mo od svog ra­da, ali nas u to­me spre­ča­va bi­ro­kra­ti­ja- ka­že Ha­sko­vić.
Nje­go­va sto­ka je pro­šla sve ve­te­ri­nar­ske pre­gle­de, vla­snik po­sje­du­je re­gi­stro­va­nu me­ha­ni­za­ci­ju i, po svim pa­ra­me­tri­ma, Ha­sko­vić je mo­žda i naj­ve­ći sto­čar na pod­ruč­ju bje­lo­polj­ske op­šti­ne.
-Pro­blem pred­sta­vlja ko­ri­šće­nje ka­tu­na na pod­ruč­ju Sr­bi­je, u Bo­lja­ri­ma, ko­ji pri­pa­da­ju sje­nič­koj op­šti­ni. To je naš ka­tun, za šta imam i po­sje­dov­ni list za šest hek­ta­ra ze­mlje pre­ve­de­ne na mo­je ime. Gra­ni­ca iz­me­đu Sr­bi­je i Cr­ne Go­re di­je­li mo­je ima­nje na dva di­je­la. Dio ima­nja je u Cr­noj Go­ri, a u Sr­bi­ji na ka­tu­nu imam ku­ću, tri šta­le, i tu iz­di­že­mo sa sto­kom od kra­ja apri­la do kra­ja de­cem­bra, du­že od po­la vi­je­ka. Po­red mo­je ze­mlje, u Sr­bi­ji ko­ri­stim če­ti­ri ima­nja od pre­ko 30 hek­ta­ra, ko­je do­bi­jam od vla­sni­ka za mi­ni­mal­nu za­kup­ni­nu ili na po­klon. Za pro­šlu go­di­nu sam do­bio do­zvo­lu i od Cr­ne Go­re i od Sr­bi­je, pi­sa­lo je da mi se odo­bra­va pre­laz van gra­nič­nog pre­la­za, put­nim prav­cem Šo­lja (Cr­na Go­ra) – Bo­lja­re (Sr­bi­ja), na pre­la­zu De­belj. I pi­sa­lo je da mo­gu da pre­la­zim po po­tre­bi i to po­ljo­pri­vred­nom ma­ši­nom – trak­to­rom, put­nič­kim autom, uz pret­hod­no oba­vje­šte­nje te­le­fon­skim pu­tem de­žur­ne slu­žbe Odje­lje­nja gra­nič­ne po­li­ci­je Bi­je­lo Po­lje. U do­zvo­li je bi­lo na­ve­de­no da je raz­log za da­va­nje odo­bre­nja bo­ra­vak na ka­tu­nu, ob­ra­da ima­nja, iz­gon sto­ke, tran­sport lje­ti­ne – si­je­na i mljječ­nih pro­iz­vo­da, do mje­sta sta­no­va­nja. Ovo odo­bre­nje je i za ovu go­di­nu pot­pi­sa­lo ovla­šće­no li­ce Dar­ko Mar­ko­vić i va­ži do kra­ja ove go­di­ne.
Obra­tio sam se gra­nič­noj po­li­ci­ji Bi­je­lo Po­lje i pre­dao im kom­plet­ne pa­pi­re o imo­vi­ni, svo­joj po­ro­di­ci, sto­ki i me­ha­ni­za­ci­ji, od­no­sno o po­tre­bi ko­ri­šće­nja ka­tu­na, a sve to su oni pro­sli­je­di­li Gra­nič­noj po­li­ci­ji Sr­bi­je-ob­ja­šnja­va Ha­sko­vić.
Pre­ma nje­go­vim ri­je­či­ma, gra­nič­na po­li­ci­ja Cr­ne Go­re ga je oba­vi­je­sti­la da mu pre­laz pre­ko gra­ni­ce ni­je odo­bri­la Sr­bi­ja, i da ne­ma ni­jed­nog va­lja­nog raz­lo­ga za to, iz­u­zev što ne­ma spo­ra­zu­ma iz­me­đu dvi­je dr­ža­ve. Još ne­ko­li­ko nje­go­vih kom­ši­ja ima sli­čan pro­blem.
-Već je tre­ba­lo da bu­dem na ka­tu­nu, jer sam ov­dje po­tro­šio sve za­li­he hra­ne za sto­ku, a na ka­tu­nu u Sr­bi­ji imam obez­bi­je­đe­nu stoč­nu hra­nu do kra­ja go­di­ne. Ako što pri­je ne do­bi­jem odo­bre­nje da iz­dizg­nem na ka­tun, sto­ka će ugi­nu­ti od gla­di. Pri­ho­di­ma do­bi­je­nim ba­vlje­njem sto­čar­stvom iz­dr­ža­vam fa­mi­li­ju i ško­lu­jem če­tvo­ro dje­ce- ob­ja­šnja­va on.
Ha­sko­vić is­ti­če da je pre­kju­če bo­ra­vio u Pri­je­po­lju i da mu je na­čel­nik po­li­ci­je u tom gra­du ka­zao da dvi­je dr­ža­ve ni­je­su po­sti­gle spo­ra­zum.
-Bio sam i kod nad­le­žnih u bje­lo­polj­skoj op­šti­ni, od­no­sno u slu­žbi za po­ljo­pri­vre­du, ko­ja pri­pa­da Se­kre­ta­ri­ja­tu za odr­ži­vi raz­voj, gdje je po­ku­šao da mi po­mog­ne se­kre­tar Dža­fer Gu­si­njac. Tra­žim da mi, ako je mo­gu­će, po­mog­ne mi­ni­star po­ljo­pri­vre­de Pe­tar Iva­no­vić, s ob­zi­rom na to da imam naj­vi­še sto­ke u ovom kra­ju. Me­ni je sva­ki dan dra­go­cjen i za­to iš­če­ku­jem hit­nu re­ak­ci­ju mi­ni­stra– is­ta­kao je Ha­sko­vić.
M.N.


Sto­ka će ugi­nu­ti od gla­di

-Ako pu­stim da sto­ka ugi­ne, što će se si­gur­no de­si­i­ti ako osta­nr u Šo­lja­ma, mo­ja po­ro­di­ca bi osta­la bez ika­kvog iz­vo­ra eg­zi­sten­ci­je. Na to ne smi­jem ni da po­mi­slim – po­ru­čio je Ha­sko­vić.1