KO­TOR - Osmo­čla­na po­ro­di­ca Bra­ti­sla­va Vu­kaj­lo­vi­ća i Ža­kli­ne Pe­ro­vić, ko­ja već pet go­di­na ži­vi u za­pu­šte­noj ba­ra­ci u kom­plek­su biv­še Liv­ni­ce, uz­ne­mi­re­na je na­kon po­ku­ša­ja Ga­zmen­da Sa­dri­ja­ja, nje­go­ve su­pru­ge Ve­re i još ne­ko­li­ko mla­di­ća da na­sil­no uđu u nji­hov stam­be­ni pro­stor. Ka­ko tvr­de, Sa­dri­ja­ji su u u dva na­vra­ta, u uto­rak oko 18 sa­ti i u sri­je­du oko 12 sa­ti, obi­li ula­zna vra­ta ko­ja se na­la­ze sa su­prot­ne stra­ne ula­za u stan Vu­kaj­lo­vi­ća, s na­mje­rom da se tu use­le, pri­tom na­ru­ša­va­ju­ći po­ro­dič­ni in­te­gri­tet Bra­ti­sla­va i Ža­kli­ne i nji­ho­vih še­sto­ro ma­lo­ljet­ne dje­ce. Po­li­cij­ska pa­tro­la MUP-a Ko­tor i Ko­mu­nal­na po­li­ci­ja upo­zo­ri­li su Sa­dri­ja­ja da se uz­dr­ži od obi­ja­nja, ali se on oglu­šio o za­bra­nu i obio vra­ta. Po­vu­kao se na­kon što je upao u lič­ne pro­sto­ri­je u ko­ji­ma sta­nu­je po­ro­di­ca Vu­ka­jo­vić –Pe­ro­vić, ali je i da­lje ostao na­po­lje pri­je­te­ći da će se use­li­ti.
-Ne do­zvo­lja­va­mo Ga­zmen­du i Ve­ri da nam na si­lu še­ta­ju kroz ku­ću, upla­ši­li su nam dje­cu, ni­su mo­gla da se smi­re. Upr­kos upo­zo­re­nji­ma po­li­ci­je, oni i da­lje na­sr­ću na nas, bez ika­kve do­zvo­le, lo­me nam pla­ka­re i uni­šta­va­ju po­kuć­stvo, ka­že Ža­kli­na, a njen su­prug do­da­je da su po­li­ci­ja i Ko­mu­nal­na po­li­ci­ja do­šle na nji­hov po­ziv i pri­je ne­go što je Sa­dri­jaj obio ula­zna vra­ta.
-Po­li­caj­ci su upo­zo­ri­li Ga­zmen­da da to ne ra­di, a on je pred nji­ma re­kao da će na­sta­vi­ti s obi­ja­njem čim oni odu. Kad su oti­šli, raz­va­lio je vra­ta i ušao u so­bu i ja sam to fo­to­gra­fi­sao. Po­sto­ji dru­gi na­čin da se to ri­je­ši, ali ne ova­ko, da ula­ze na si­lu u stan gdje su mi dje­ca. Zva­li smo po­no­vo po­li­ci­ju i je­dva je oko de­vet sa­ti po­no­vo do­šla po­li­cij­ska pa­tro­la i Ko­mu­nal­na po­li­ci­ja. Na­kon raz­go­vo­ra s nji­ma, Ga­zmend i nje­go­vi po­ma­ga­či su se po­vu­kli, ali su re­kli da će se vra­ti­ti. Po­li­caj­ci su re­kli da će či­tav slu­čaj pre­da­ti jav­nom tu­ži­o­cu, ob­ja­šnja­va Vu­kaj­lo­vić.
Vu­kaj­lo­vi­ći­ma su u po­moć pri­te­kle kom­ši­je ko­je ži­ve u bli­zi­ni.
-Za­jed­ni­ca je ov­dje za­ta­ji­la, jer po­li­ci­ja sat i po vre­me­na ne mo­že da po­no­vo po­ša­lje pa­tro­lu da ovog čo­vje­ka po pro­pi­su pri­ve­de ili fi­zič­ki uklo­ni odav­de, da ne uz­ne­mi­ra­va ove lju­de i nji­ho­vu dje­cu, da mu za­bra­ne pri­stup dok se ne ri­je­ši spor. Oko 18,30 sa­ti zva­li su me No­vak i Jo­van, Ža­kli­ni­na i Bra­ti­sla­vlje­va dje­ca... Bi­li su pre­pla­še­ni i tra­ži­li su da do­đem kod njih. Po­mi­slio sam da tre­ba fi­zič­ki da ih bra­nim, s ob­zi­rom na to da moj kom­ši­ja ni­je pr­vi put ova­ko ugro­žen (ne­ko­li­ko pu­ta su po­ku­ša­va­li ne­ki bes­kuć­ni­ci da im obi­ju ba­ra­ku, pri­je­ti­li su i nje­mu i me­ni). Kad sam do­šao, za­te­kao sam po­li­cij­sku pa­tro­lu, ko­ja ni­je do­zvo­lja­va­la da se raz­va­lju­je ulaz u ba­ra­ku. Svi ti lju­di su po­ve­za­ni, oni sni­ma­ju go­di­na­ma ka­ko se ov­dje ži­vi, gle­da­ju gdje ima pra­znog pro­sto­ra. Bra­ti­slav je mi­ran čo­vjek, ne di­ra ni­ko­ga, ka­že po­mo­rac Dra­gan Ra­du­lo­vić.
Dvi­je ba­ra­ke su sa­gra­đe­ne kao po­moć­ni objek­ti biv­še Liv­ni­ce, a po­sli­je ze­mljo­tre­sa 1979. go­di­ne, mi­je­nja­le su na­mje­nu. Ba­ra­ka u ko­joj ži­ve Vu­kaj­lo­vić i Pe­ro­vi­će­va ne­kad je bi­la skla­di­šte za no­vi­ne, a ova dru­ga, ko­ja je bo­lje oču­va­na, bi­la je „Stu­dent-ser­vis“ i sad je pri­va­ti­zo­va­na. U ovom za­pu­šte­nom pro­sto­ru u po­sled­njih se­dam go­di­na bi­lo je vi­še na­pa­da na že­ne, ko­je su pre­tu­če­ne i opljač­ka­ne, a sum­nji­va li­ca stal­no kru­že ovim de­va­sti­ra­nim pro­sto­rom, ko­ji je pred­vi­đen za grad­nju luk­su­znog stam­be­no-po­slov­nog kom­plek­sa.
M.D.Po­po­vić


Ula­ga­li svoj no­vac u ure­đe­nje

Ža­kli­na i Bra­ti­slav su se u ba­ra­ku use­li­li kao so­ci­jal­ni slu­ča­je­vi i ka­žu da su pret­hod­no tra­ži­li odo­bre­nje iz Op­šti­ne.
-Ni­je mo­je da od­re­đu­jem ho­će li se on use­li­ti ili ne, ni­je ba­ra­ka mo­ja, ne­ka do­đe sju­tra s ne­kim iz op­šti­ne, ne­ka mu odo­bre i ri­je­ši­li smo pro­blem. Me­ni su stva­ri unu­tra, tre­ba da mak­nem stva­ri, oslo­bo­dim pro­stor, evo mu či­ta­va ba­ra­ka. Do­gra­đi­vao sam dvi­je pro­sto­ri­je za dje­cu, tu je ve­li­ka tr­pe­za­ri­ja (ne­ka­da­šnja men­za), ali ta­mo ne­ma ni stru­je, ni vo­de. Kad smo se mi use­li­li 2009. go­di­ne, ovo je bi­lo na­pu­šte­no i raz­va­lje­no, do­šla je po­li­ci­ja i po­pi­sa­li su in­ven­tar da ni­je šta po­kra­de­no... Bio je tu i alarm, ko­ji i da­nas po­sto­ji. Do­šli su slu­žbe­ni­ci iz op­šti­ne, na­pra­vi­li ne­ki za­pi­snik. Tra­ži­li smo da nam da­ju ne­ku po­tvr­du, ali nam ni­su da­li ni­šta. Re­kli su da mo­že­mo da sta­nu­je­mo tu do dalj­njeg, da odr­ža­va­mo ba­ra­ku, ka­že Vu­kaj­lo­vić, ko­ji je ula­gao svoj no­vac da bi ba­ra­ku pri­veo na­mje­ni.


Ne­ma­ju pa­ra da pla­ća­ju stan

Ga­zmend Sa­dri­jaj, ko­ji ra­di u JP Ko­mu­nal­no Ko­tor i Ve­ra, za­po­sle­na u ho­te­lu „Asto­ri­ja“, od­bi­li su da da­ju iz­ja­vu pot­pi­sni­ku ovog tek­sta, ko­ji je na li­ce mje­sta do­šao na po­ziv Ža­kli­ne Pe­ro­vić, ali su u iz­ja­vi ko­mu­nal­nim in­spek­to­ri­ma ob­ja­sni­li da ne­ma­ju uslo­va da pla­ća­ju stan, te da ho­će da se use­le, isto kao što se Vu­kaj­lo­vić use­lio, is­ti­ču­ći da ima­ju ista pra­va kao i oni. Sa­dri­jaj, ko­ji se pret­hod­no do­bro ras­pi­tao, ob­ja­snio je da je u Op­šti­ni Ko­tor na vi­še mje­sta pre­dao za­htje­ve za use­lje­nje u ba­ra­ku od 160 kva­dra­ta. Ka­ko mu ni­su od­go­vo­ri­li na ni­je­dan za­htjev, jer op­šti­na ne­ma pra­vo da ba­ra­ku iz­da­je pod za­kup, od­lu­čio se za ra­di­kal­ni­je mje­re.