Sto­ča­ri iz nik­šić­kih se­la ka­žu da se već go­di­na­ma su­o­ča­va­ju sa pro­ble­mi­ma za ko­je tvr­de da su ne­rje­ši­vi s ob­zi­rom na to da pre­du­go tra­ju. Na­ku­pa­ca u ve­ći­ni se­la već odav­no ne­ma, a po­tre­be onih ko­ji se ba­ve sto­čar­stvom ne za­do­vo­lja­va ot­kup ko­ji se or­ga­ni­zu­je jed­nom go­di­šnje. Ne­ma ni or­ga­ni­zo­va­nog ot­ku­pa mli­je­ka ni­ti bi­je­log mr­sa, a po­naj­te­že je oni­ma ko­ji ži­ve u uda­lje­ni­jim se­li­ma jer im se ne is­pla­ti da ono što pro­iz­ve­du pre­vo­ze do Nik­ši­ća ka­ko bi to pro­da­li. S to­ga, ka­žu oni sa ko­ji­ma smo raz­go­va­ra­li, ni­je se ne ču­di­ti što mno­gi od­u­sta­ju od ga­je­nja sto­ke i što na­pu­šta­ju se­la. I oni ko­ji su do da­nas osta­li upor­ni u ovom po­slu tvr­de da će od­u­sta­ti od sto­čar­stva. No­vak Po­po­vić iz mje­sne za­jed­ni­ce Pe­tro­vi­ći ka­že da ima sta­do od pre­ko 200 ova­ca, ali još uvi­jek ne­ma ni na­zna­ka da li će i ko­me pro­da­ti jag­njad.
- Već tri mje­se­ca ni­ko se ne ja­vlja da oku­pi jag­njad. Ne znam šta ću sa nji­ma, ne­mam si­je­na da ih zi­mim, a ni rad­ne sna­ge da mi po­mog­ne. Od­lu­čio sam da, ako ih ne pro­dam, če­kam do Bo­ži­ća a on­da ću ih po­klo­ni­ti ne­koj hu­ma­ni­tar­noj or­ga­ni­za­ci­ji- ka­že Po­po­vić.
U Pe­tro­vi­ći­ma, is­ti­če on, go­to­vo da ne­ma do­ma­ći­na ko­ji po­ne­što od sto­ke ne dr­ži. Tvr­di da u sva­koj ku­ći ima do­sta mr­sa i me­sa, ali da ku­pa­ca ne­ma . Svi se­lja­ni pro­iz­vo­de uglav­nom ko­ri­ste za svo­je po­tre­be, a za vi­ško­ve se sna­la­ze, pre­ko pri­ja­te­lja i po­zna­ni­ka. Me­đu­tim, u tom slu­ča­ju za no­vac mo­ra­ju sa­če­ka­ti. Ne­ma ot­ku­pa mli­je­ka, ko­ža, ni­ti vu­ne, a ni bi­je­log mr­sa.
-Ni­je se ču­di­ti što lju­di na­pu­šta­ju se­lo jer im ni­šta ni­je si­gur­no ako se ba­ve po­ljo­pri­vre­dom i sto­čar­stvom. Iz­u­zet­no je te­ško, obe­ća­nja ima do­sta, ali ka­da su iz­bo­ri on­da smo gra­đa­ni, a ova­ko smo se­lja­ci ko­ji se mu­če da od svo­ga ra­da ži­ve - tvr­di Po­po­vić.
U nik­šić­koj Go­li­ji, ko­ja kao i Pe­tro­vi­ći spa­da u uda­lje­ni­je lo­ka­li­te­te, sto­čar Ve­se­lin Go­ra­no­vić ka­že da oni ima­ju sre­će jer im je bli­zu gra­ni­ca, pa dio vi­ško­va pla­si­ra­ju u su­sjed­nu dr­ža­vu, Re­pu­bli­ku Srp­sku. Go­ra­no­vić sa po­ro­di­com u go­lij­skom se­lu Gor­nje Ča­ra­đe dr­ži 90 ova­ca i de­set gr­la krup­ne sto­ke, i to im je je­di­ni iz­vor pri­ho­da.
- U na­šem se­lu svo­je­vre­me­no je bi­lo dva­de­set do­ma­ći­na, a sva­ki je u pro­sje­ku imao sta­do od po 40 gr­la sit­ne sto­ke i po osam kra­va. Sa­da nas dvo­ji­ca, ja i moj ro­đak, i za na­šu sto­ku odr­ža­va­mo sva ima­nja u se­lu. Ža­lo­sno bi bi­lo da to bu­de za­pu­šte­no jer je to ze­mlja na­ših dje­do­va, oče­va, stri­če­va. Lju­di su oti­šli odav­de, a vje­ro­vat­no će­mo i nas dvo­ji­ca od­u­sta­ti od ovog po­sla - kon­sta­tu­je Go­ra­no­vić.
Or­ga­ni­zo­va­ni ot­kup, po­ja­snio je on, jed­nom je go­di­šnje, ali uvi­jek osta­ne ne­pro­da­tih gr­la za ko­ja se mo­ra­ju sna­la­zi­ti, a je­di­ni im je iz­laz u su­sjed­noj dr­ža­vi. Go­ra­no­vić is­ti­če da je i tu šan­sa ma­la jer po­sto­je pra­vi­la zbog gra­nič­nog pre­la­za.
- I tu je ka­ko se ko sna­đe, ali u Re­pu­bli­ci Srp­skoj nam je i ve­ća ot­kup­na ci­je­na me­sa. Me­đu­tim, me­ni kad bi da­li u na­šoj dr­ža­vi i euro vi­še na sto­ti­nu jag­nja­di pri­je bih pro­dao tu ne­go bi­lo gdje - tvr­di Go­ra­no­vić.
Naj­ve­ći sto­čar u Go­li­ji je Dra­gu­tin Ma­noj­lo­vić, ko­ji ima sta­do od pre­ko 600 ova­ca i ko­za i oko dva­de­set gr­la krup­ne sto­ke. Jag­njad, ka­zao je on, or­ga­ni­zo­va­no pro­da­je jed­nom go­di­šnje, ali za dru­ge vr­ste me­sa u tom kra­ju go­to­vo da ni­ko ni ne pi­ta.
- Svi ko­ji se ba­vi­mo sto­čar­stvom, a u Go­li­ji ima si­gur­no vi­še od de­set do­ma­ći­na, ba­zi­ra­li smo se na pro­iz­vod­nju me­sa, ali je pro­da­ja u pot­pu­no­sti pro­ble­ma­tič­na i po pi­ta­nju ci­je­na i po pi­ta­nju ot­ku­pa. Za mli­je­ko i mli­ječ­ne pro­iz­vo­de, či­ni mi se, ne­će bi­ti ni u na­red­nom pe­ri­o­du na­de što je za nas ko­ji ima­mo ve­ća sta­da ve­li­ka šte­ta - ka­že Ma­noj­lo­vić.
Ve­se­lin Vu­ja­čić dr­ži krup­nu sto­ku i sa nje­nim pla­sma­nom ima pro­ble­me kao i osta­li sto­ča­ri u Go­li­ji.
- Mje­šta­ni ko­ji ži­ve u se­li­ma ko­ja su bli­ža glav­nom pu­tu kroz Go­li­ju po­ne­što vi­še i pro­da­ju od osta­lih ko­ji­ma se ne is­pla­ti da pro­iz­vo­de ili sto­ku pre­vo­ze do Nik­ši­ća na pro­da­ju. Iz na­še ma­tič­ne op­šti­ne ma­nje je onih ko­ji ot­ku­plju­ju jer zna­ju da se me­so bo­lje pla­ća u Re­pu­bli­ci Srp­skoj,pa da se ne bi na­ga­đa­li sa sto­ča­ri­ma – na­gla­ša­va Vu­ja­čić. B.Bra­šnjo


Mi­ni­star da do­đe i po­pri­ča sa do­ma­ći­ni­ma

Ve­se­lin Go­ra­no­vić sma­tra da mje­re o ko­ji­ma go­vo­re iz Mi­ni­star­stva po­ljo­pri­vre­de ne do­pri­no­se ve­ći­ni sto­ča­ra. On je is­ta­kao da bi se svi pro­ble­mi sto­ča­ra zna­li, bi­lo bi neo­p­hod­no da mi­ni­star Pe­tar Iva­no­vić do­đe i uvje­ri se na li­cu mje­sta ka­ko ži­ve i ra­de.
- Ni­je nam ni­šta bi­lo bo­lje ni u pe­ri­o­du pri­je Iva­no­vi­ća, ali je pro­blem što se na toj funk­ci­ji bi­ra­ju lju­di mo­žda po knji­zi, a ne po prak­si. Naj­vi­še bih vo­lio da je mi­ni­star ne­ki čo­vjek sa se­la ko­ji zna šta je ovaj rad i ko­ji ga je is­ku­sio i zna šta je po­treb­no se­lja­ku. Mi­ni­star bi tre­bao ba­rem dva-tri pu­ta go­di­šnje da obi­đe se­la i po­raz­go­va­ra sa lju­di­ma - su­ge­ri­še Go­ra­no­vić.


Aku­mu­la­ci­je ne­za­vr­še­ne

Pri­je dvi­je go­di­ne u bez­vod­noj Go­li­ji iz­gra­đe­ne su dvi­je vje­štač­ke aku­mu­la­ci­je. Do­na­ci­ju od oko 20 hi­lja­da eura ta­da je obez­bi­je­di­la Ki­na, a za­pre­mi­na vo­do­po­ja je 1,5 hi­lja­da ku­bi­ka. Me­đu­tim, Ma­noj­lo­vić ko­ji je i pred­sjed­nik ta­mo­šnje MZ Kr­stac, ka­že da su aku­mu­la­ci­je ne­do­vr­še­ne pa sto­ča­ri ko­ji ih ko­ri­ste ima­ju do­sta pro­ble­ma.
- Aku­mu­la­ci­je su gra­đe­ne bez do­go­vo­ra sa sto­ča­ri­ma, ali je opet do­bro što je i to ura­đe­no. Me­đu­tim, ni­je­su za­vr­še­ne ka­ko tre­ba. Još uvi­jek su neo­gra­đe­ne i ni­je­su od­ra­đe­na be­ton­ska po­ji­la. Mje­šta­ni su mi ka­za­li da su pri­je po­la go­di­ne u Kr­stac do­la­zi­li čel­ni lju­di op­šti­ne i obe­ća­li da će to za­vr­ši­ti. Kao pred­sjed­ni­k mje­sne za­jed­ni­ce ni­je­sam bio po­zvan na sa­sta­nak, a obe­ća­no ni­je od­ra­đe­no - is­ti­če Ma­noj­lo­vić.