DA­NI­LOV­GRAD- U Da­ni­lov­gra­du je 5.ok­to­bra obi­lje­žen Dan uči­te­lja is­pred spo­me­ni­ka u cen­tru gra­da, ali or­ga­ni­za­to­ri sku­pa, pred­stav­ni­ci NVO „Spo­me­nik uči­te­lju“, ni­jed­nom ni­je­su po­me­nu­li po­bu­nu bje­lo­pa­vlić­kih uči­te­lja 1916. go­di­ne po ko­joj je ovaj kraj ušao u pro­svjet­ne ana­le Cr­ne Go­re. Mi­ljan Sta­ni­šić, pro­fe­sor so­ci­o­lo­gi­je i hro­ni­čar zbi­va­nja u ovom kra­ju, ka­že da ga ne ču­di što su or­ga­ni­za­to­ri pro­sla­ve Da­na uči­te­lja pre­ću­ta­li taj do­ga­đaj, jer po­ru­ka bje­lo­pa­vlić­kih uči­te­lja da­nas ni­je po­li­tič­ki po­dob­na. On upo­zo­ra­va da ni­je do­bro što se ta­ko zna­čaj­ni do­ga­đa­ji zbog tre­nut­ne po­li­ti­ke gu­ra­ju pod te­pih, jer će do­ći vri­je­me kad će se zbog to­ga ne­ko i sti­dje­ti.
-Sra­mo­ta je da se ta­ko vri­je­dan do­ga­đaj u Da­ni­lov­gra­du do­stoj­no ne obi­lje­ža­va. Na­ža­lost, zbog da­na­šnjih sit­nih po­li­tič­kih in­te­re­sa i po­da­nič­kog men­ta­li­te­ta ov­da­šnjih po­li­tič­kih i kul­tur­nih pred­stav­ni­ka od to­ga ne­ma ni­šta i uči­telj­ska po­bu­na po­la­ko pa­da u za­bo­rav – ka­že Sta­ni­šić.
On pod­sje­ća da je Vik­tor Ve­ber, austro­u­gar­ski gu­ver­ner za Cr­nu Go­ru, od­lu­čio da za škol­sku 1916./’17. go­di­nu iz­mi­je­ni ta­da­šnje na­stav­ne pro­gra­me i iz njih iz­ba­ci ći­ri­li­cu, za­bra­ni pred­met „Srp­ska isto­ri­ja“, kao i uče­nje srp­skih pa­tri­ot­skih pje­sa­ma. A svi ti na­stav­ni pro­gra­mi bi­li su pro­pi­sa­ni od­lu­kom Mi­ni­star­stva pro­svje­te i cr­kve­nih dje­la Knja­že­vi­ne Cr­ne Go­re iz 1909. go­di­ne. U toj od­lu­ci pi­še: „Isto­rij­ska na­sta­va mo­ra se ude­si­ti ta­ko što će po­sred­stvom ide­al­ni­jeg ugle­da na na­še sta­ri­je i no­vi­je isto­ri­je naj­ja­če i naj­bo­lje dej­stvo­va­ti na raz­vi­tak pa­tri­ot­skih osje­ća­nja. Vas­pi­ta­ni­ci tre­ba da­lje da stek­nu ja­san po­jam o da­na­šnjem po­lo­ža­ju srp­sko­ga na­ro­da. No­vo po­ko­lje­nje tre­ba da ima svi­jest o za­dat­ku ko­je da­na­šnje pri­li­ke na­me­ću ci­je­lom ras­ko­ma­da­nom srp­skom ple­me­nu“.
Če­tr­na­est bje­lo­pa­vlić­kih uči­te­lja do­sled­ni i vjer­ni svom po­zi­vu da dje­cu uče i vas­pi­ta­va­ju u srp­skom na­ci­o­nal­nom du­hu ni­je­su pri­sta­li na oku­pa­tor­sku obra­zov­nu po­li­ti­ku, pa su pod­ni­je­li ostav­ke i o to­me oba­vi­je­sti­li oku­pa­tor­ske vla­sti. U nji­ho­vom pi­smu, iz­me­đu osta­log, pi­še: „Ći­ri­li­ca je srp­ska isto­ri­ja, ar­te­ri­ja, aor­ta srp­skog na­ci­o­na­li­zma, a mi smo sprem­ni da bu­de­mo srp­ski uči­te­lji i ne­će­mo da bu­de­mo ana­ci­o­nal­ni. Da bi osta­li do­sled­ni po­zi­vu srp­skog uči­te­lja u Cr­noj Go­ri, čast nam je iz­vi­je­sti­ti ko­man­du da ovim pod­no­si­mo ostav­ku na svo­ju do­sa­da­šnju du­žnost“. Slič­nog ot­po­ra bi­lo je i u dru­gim kra­je­vi­ma Cr­ne Go­re, ali po­bu­na je naj­du­blje ko­ri­je­ne ima­la u Da­ni­lov­gra­du.
Sta­ni­šić po­ja­šnja­va da je uči­telj­ska po­bu­na je­dan od zna­čaj­ni­jih da­tu­ma u ovom kra­ju. On sma­tra da bi ta­kav do­ga­đaj u Da­ni­lov­gra­du tre­ba­lo sva­ke go­di­ne da se obi­lje­ža­va i da se sa­da­šnje i bu­du­će ge­ne­ra­ci­je upo­zna­ju s pro­te­stom svo­jih pre­da­ka.
-Me­đu­tim, ka­ko va­lja­no obi­lje­ži­ti taj da­tum, ka­da se da­nas u ulo­zi austro­u­gar­skih vla­sti u Cr­noj Go­ri po­ja­vlju­ju ra­zni na­vod­ni in­te­lek­tu­al­ci ko­ji ima­ju po­dr­šku ak­tu­el­ne vla­sti či­ji se pro­svjet­ni pred­stav­ni­ci iz pet­nih ži­la tru­de da po­ti­snu sva­ki po­men o srp­skom bi­ću Cr­no­go­ra­ca. Kao što je 1916. go­di­ne Vik­tor Ve­ber vi­dio opa­snost od ve­li­ko­srp­stva, ta­ko i da­nas ve­ći­na ta­ko­zva­nih cro­gor­skih in­te­lek­tu­a­la­ca po­ku­ša­va da na­met­ne no­ve du­hov­ne obra­sce ko­ji ni­je­su ka­rak­te­ri­stič­ni za Cr­no­gor­ce – ob­ja­šnja­va Sta­ni­šić i do­da­je da je ta­kva at­mos­fe­ra oči­gled­no za­hva­ti­la i da­ni­lov­grad­sku kul­tur­nu jav­nost, pa u ovom gra­du ni­ko da dig­ne glas po­vo­dom to­ga.
Sta­ni­šić do­da­je da bje­lo­pa­vlić­ki uči­te­lji ni­je­su za­slu­ži­li da se ne­ko po­i­gra­va s nji­ho­vom na­ci­o­nal­nim osje­ća­nji­ma. Pre­ma nje­go­vim ri­je­či­ma, nji­hov pri­mjer tre­ba­lo bi da bu­de uzor mla­di­ma, po­seb­no đa­ci­ma i nji­ho­vim na­stav­ni­ci­ma ka­ko se bra­ni do­sto­jan­stvo na­stav­nič­ke pro­fe­si­je.
-Ne­ka­da­šnji pro­svje­ta­ri ni­je­su raz­mi­šlja­li o po­sle­di­ca­ma bun­ta i sto­ič­ki su pri­hva­ti­li sve što ih je sna­šlo, dok se da­nas naj­vi­še mi­sli o to­me ka­ko se pri­la­go­di­ti vla­sti­ma i ka­ko se ne za­mje­ri­ti vla­sto­dr­šci­ma – ob­ja­šnja­va Sta­ni­šić.
I.M.


Po­sla­ti u lo­go­re

U uči­telj­skoj po­bu­ni u Bje­lo­pa­vli­ći­ma uče­stvo­va­li su:Vuk­san Ra­do­vić, Sa­vo Đu­ro­vić, Ve­li­zar Đu­ra­no­vić, Jak­ša Bra­jo­vić, Cvjet­ko Sta­ni­šić, Bla­žo Ra­do­njić, Trip­ko Bra­jo­vić, An­dri­ja i To­mo Dra­go­vić, Sa­vo Jo­vo­vić, Ra­do­van Po­po­vić, Mi­la­din Vu­ja­di­no­vić, No­vo Vu­čić i Ili­ja Mi­ju­ško­vić. Po­bu­ni su se pri­dru­ži­li i Ni­ko­la Dra­go­vić, Mar­ko Jo­vi­će­vić i Ra­do­van Bo­ško­vić, prav­ni­ci. Ve­ći­na njih bi­la je osu­đe­na na če­ti­ri i pet mje­se­ci za­tvo­ra, a 11 uči­te­lja po­sla­to je u ma­đar­ske lo­go­re.