HER­CEG NO­VI - Ka­ko se mo­že naj­ži­vo­pi­sni­jim bo­ja­ma uni­je­ti ži­vost u si­vi neo­be­ća­va­ju­ći dan, mo­kar od ki­še, ju­če su na Tr­gu Ni­ko­le Đur­ko­vi­ća u Her­ceg No­vom po­ka­za­le čla­ni­ce Ne­vla­di­ne or­ga­ni­za­ci­je „Ru­ke” upri­li­čiv­ši „Ma­li fe­štu je­se­njih plo­do­va”. Fe­šta je oku­pi­la ve­li­ki broj do­ma­ći­ca, umjet­ni­ka i pri­vred­nih pred­u­ze­ća ko­ju su cr­ve­nim na­ran­dža­stim, žu­tim i bra­on bo­ja­ma plo­do­va je­se­ni, te de­li­ci­ji­ma ko­je se od njih pra­ve, iz­no­va „ osli­ka­li“ grad, na­pu­niv­ši ga mi­ri­si­ma i uku­si­ma. Na de­ko­ra­tiv­no pri­pre­mlje­nim štan­do­vi­ma na ko­ji­ma su se mo­gli na­ći dže­mo­vi, so­ko­vi, ko­la­či, tor­te, pi­rei od ro­ga­ča i ke­ste­nja, pa i je­la ko­ji­ma je po­seb­nu draž da­la kom­bi­na­ci­ja me­sa i vo­ća, vje­šte ru­ke nov­skih do­ma­ći­ca iz­lo­ži­le su i či­tav niz ru­ko­tvo­ri­na od dr­ve­ta, sta­kla, vu­ni­ce, kon­ca…
Kva­li­tet vi­še ove ma­ni­fe­sta­ci­je či­nio je i njen hu­ma­ni­tar­ni aspekt. Or­ga­ni­za­to­ri su se po­tru­di­li da auk­ci­jom tor­ti pri­ku­pe no­vac ka­ko bi te­ško obo­lje­li Mar­tin Ste­pa­no­vić, tro­go­di­šnji No­vlja­nin, na­pra­vio svoj pr­vi ko­rak.
Mi­li­na Ko­va­če­vić, pred­sjed­ni­ca NVO Ru­ke i or­ga­ni­za­tor­ka „Ma­le fe­šte je­se­njih plo­do­va“, ob­ja­sni­la je da je ova fe­šta na­sta­la u kom­ple­tu sa Fe­štom od na­ran­dže i Fe­štom na ska­la­ma, na na­čin gra­đe­nja bu­du­će ni­ske od če­ti­ri sta­đun­ske fe­šte i dvi­je ko­je pri­li­ke na­me­ću, kao što su No­va go­di­na i po­če­tak ljet­nje se­zo­ne.
Sve fe­šte, ka­ko je na­gla­si­la, upri­li­če­ne su uz po­dr­šku gra­da.
- Na­da­mo se da će­mo ovaj ci­klus fe­šti, na op­šte za­do­volj­stvo i ra­dost, pra­vi­ti ta­ko da pro­mo­vi­šu naj­bo­lje iz Her­ceg No­vog, lo­kal­ne vri­jed­no­sti iz pri­ro­de, ono što pro­iz­vo­di lo­kal­na kre­a­tiv­nost i da će­mo na ta­kav na­čin do­bro pro­mo­vi­sa­ti grad. Ove fe­šte su pro­mo­tiv­nog ti­pa i to u ne­ko­li­ko pra­va­ca. Pro­mo­vi­še­mo to što su na­ši lo­kal­ni spe­ci­ja­li­te­ti ka­da je ri­ječ o ga­stro­nom­skom di­je­lu fe­šte, po­tom ono što je umjet­nost i kre­a­tiv­nost ka­da su u pi­ta­nju sek­ci­je „hend mejd i art ta­un”, i ge­ne­ral­no kroz sve to po­ku­ša­va­mo da pro­mo­vi­še­mo kre­a­tiv­no pro­vo­đe­nje slo­bod­nog vre­me­na za lo­kal­no sta­nov­ni­štvo, jer ima pu­no na­či­na da se ru­ke upo­sle.
Ge­ne­ral­no, ne­ki naš kon­cept je da se sve fe­šte od­vi­ja­ju na otvo­re­nom, pa smo ima­li ma­lo ner­vo­ze jer je ki­ša si­pi­la do po­sled­njeg tre­nut­ka iz­no­še­nja iz­lo­žbe­nih eks­po­na­ta, ali ka­da je fe­šta po­če­la sve je opet ve­se­lo i kao što tre­ba da bu­de na ova­kvim ma­ni­fe­sta­ci­ja­ma – is­ta­kla je Ko­va­če­vi­će­va.
Slo­bo­dan Mi­lo­še­vić, šef ku­hi­nje u Grad­skoj ka­fa­ni ko­ja je u vla­sni­štvu kom­pa­ni­je Laj­tha­us, pred­sta­vio je ku­ću u ko­joj ra­di na vr­lo neo­bi­čan na­čin.
- Pred­sta­vi­li smo sa mlje­ve­nom ju­ne­ti­nom pu­nje­nom pi­re­om od ke­ste­na i so­som od šip­ka. To nam se uči­ni­lo naj­a­de­kvat­ni­jim. Htje­li smo da iz­ne­se­mo ko­la­če, ali bi­la je pret­po­stav­ka da će se ve­ći­na pred­sta­vi­ti de­ser­ti­ma, pa smo iz­ni­je­li ovu sla­nu kom­bi­na­ci­ju. Po­sje­ti­o­ci su za­do­volj­ni što mi je ja­ko dra­go i na­dam se da će­mo ova­kve ma­ni­fe­sta­ci­je po­na­vlja­ti još mno­go pu­ta - ka­že Mi­lo­še­vić.
Jo­van­ka Sta­men­ko­vić, vla­sni­ca ču­ve­ne Jo­ki­ne ku­ži­ne, pred­sta­vi­la se broj­nim pro­iz­vo­di­ma ko­je su nje­ne vje­šte ru­ke na­pra­vi­le.
- Ima­li smo ko­tu­da­nju, sok i slat­ko od du­nje, ko­lač od ro­ga­ča, pi­ta od ti­kve, ko­lač od kru­ške, a jed­na li­je­pa tor­ta na­šla se na hu­ma­ni­tar­noj auk­ci­ji.
Ki­ša nas je ma­lo po­ku­ša­la ome­sti ali ni­je uspje­la - uz smi­jeh ka­že Jo­ka, i po­zi­va sve da se vi­di­mo u fe­bru­a­ru na Fe­šti od na­ran­dže.
Da­ni­ca Mat­ko­vić, do­ma­ći­ca tr­pe­ze ka­fea Pi­ter Paj, ka­fe i zdra­ve hra­na Pan­da, na­gla­si­la je da oni po­ten­ci­ra­ju pro­iz­vo­de na­pra­vlje­ne od or­gan­ske hra­ne.
- Na tr­pe­zi smo po­sta­vi­li bes­kva­sni hleb, za­tim one voć­ne sa do­dat­kom sje­men­ki, spra­vljen uglav­nom od ra­ža­nog bra­šna. Po­nu­di­li smo ma­fi­ne od helj­de sa to­fu si­rom i pa­pri­kom, a tu su i slat­ke op­si­je sa na­ran­džom i čo­ko­la­dom. Tu su i va­ni­li­ce sa ro­ga­čom i ci­me­tom. Re­cep­ti za pra­vlje­nje ova­kvih pro­iz­vo­da ni­su te­ški, ali za nji­ho­vo spra­vlja­nje tre­ba iz­dvo­ji­ti ma­lo vi­še vre­me­na - is­ti­če Mat­ko­vi­će­va.
K.M.


Ra­dost gr­la
Udru­že­nje že­na Bo­na­ca pred­sta­vi­lo se so­kom od na­ra, slat­kim od ki­vi­ja i pek­me­zom.
- Ove pro­iz­vo­de ni­je te­ško na­pra­vi­ti, jer re­ce­pe­ta ima, oni ni­su taj­na, mo­gu se na­ći i na in­ter­ne­tu, te da ni­je po­treb­no ni­šta dru­go do do­bre vo­lje i ma­lo ma­šte za de­ko­ra­ci­ju – ka­že Du­šan­ka Ević, pred­sje­dni­ca Udru­že­nja.
A ka­ko se mo­že uži­va­ti na vr­lo jed­no­sta­van na­čin, uvi­dje­li smo na štan­du po­ro­di­ce Rad­man, ko­ja se go­di­na­ma ba­vi pče­lar­stvom.
- Po­treb­no je sa­mo uze­ti dr­ve­ni šta­pić, umo­či­ti nje­gov vrh u med, a po­tom u zr­ne­vlje na­ra. Sla­sni za­lo­gaj, uku­sni­ji čak i od ra­hat lo­ku­ma - ko­ji u pre­vo­du sa arap­skog je­zi­ka zna­či ra­dost gr­la- po­ru­ču­ju Rad­ma­ni.

Ma­ni­fe­sta­ci­ja da bu­de sa­stav­ni dio po­nu­de gra­da
Ve­sna Sta­ni­šić, ko­ja je do sa­da ob­ja­vi­la ne­ko­li­ko knji­ga ko­je re­cep­ti­ma pro­mo­vi­šu bo­kelj­sku ku­hi­nju, sma­tra da ova­kav tip ma­ni­fe­sta­ci­ja ne­iz­o­stav­no tre­ba da či­ni sa­stav­ni dio po­nu­de gra­da.
- Na na­šem sto­lu na­šla se sla­sna štru­ca od men­du­la, ora­ha i pi­nju­la, ro­ga­ča i su­vog vo­ća, ko­ja je „pla­nu­la“. Na­rav­no pred­sta­vi­li smo se i na­šom do­ma­ćom ko­tu­nja­dom. Ova­kav tip ma­ni­fe­sta­ci­ja ap­so­lut­no tre­ba nje­go­va­ti, tim pri­je što je sve do­ma­će - oci­je­ni­la je Sta­ni­ši­će­va.