Da Vla­da Cr­ne Go­re ne že­li da mi­je­nja po­li­ti­ku pre­ma Plje­vlji­ma da se za­klju­či­ti i po či­nje­ni­ci da kom­pa­ni­ja­ma u gra­du upra­vlja­ju oni ko­ja ne ži­ve pod Go­lu­bi­njom. Ta po­li­ti­ka na­sta­vlje­na je i ime­no­va­njem Mir­sa­da Nur­ko­vi­ća za di­rek­to­ra Upra­ve za šu­me Cr­ne Go­re. Na­rav­no Nur­ko­vić, do­la­ze­ći iz Ro­ža­ja, na po­zi­ci­ji u Plje­vlji­ma ni­je za­mje­nio Plje­vlja­ka, već Nik­ši­ća­ni­na Ra­do­ša Šu­ću­ra, ko­ji je po­sta­vljen za pot­pred­sjed­ni­ka op­šti­ne Nik­šić. Ono što ipak za­bri­nja­va je­ste či­nje­ni­ca da su Plje­vlja de­ce­ni­ja­ma cen­tar dr­vo­pre­ra­đi­vač­ke in­du­stri­je, da ras­po­la­žu naj­ve­ćim šum­skim bo­ga­stvi­ma u Cr­noj Go­ri, ali i kva­li­tet­nim struč­nim ka­drom. Up­kos svoj toj pri­či već vi­še od de­ce­ni­je na če­lu Upra­ve za šu­me na­la­ze se lju­di ko­ji ni­je­su iz Plje­va­lja. A da ovaj slu­čaj ni­je usa­mljen vi­di se i po pri­mje­ru Rud­ni­ka uglja od ko­ga Plje­vlja­ci u po­sled­nje vri­je­me mo­gu do­bi­ti sa­mo pra­ši­nu. Na če­lu Rud­ni­ka uglja na­la­zi se Nik­ši­ća­nin Vla­dan Du­blje­vić, a iz­vr­šni di­rek­tor je Sla­vo­ljub Po­pa­dić, ro­đe­ni Plje­vljak ali odav­no na­sta­njen u Pod­go­ri­ci. Plje­vljak već niz go­di­na ne upra­vlja ni sa naj­ve­ćim za­ga­đi­va­čem va­zdu­ha, Ter­mo­e­lek­tra­nom, či­ji je di­rek­tor Nik­ši­ća­nin Lu­ka Jo­va­no­vić.
Ka­da je u pi­ta­nju plje­valj­ska po­li­ci­ja na če­lu nje se na­la­zi Pre­drag Ta­nje­vić, ta­ko­đe pori­je­klom Plje­vljak, ali već odav­no sta­nov­nik Pod­go­ri­ce.
Da oni ko­ji ži­ve u Plje­vlji­ma ni­je­su u sta­nju da iz­me­đu se­be iza­be­ru ni pred­sjed­ni­ka op­šti­ne vi­di se i po pri­mje­ru Mir­ka Đa­či­ća, ko­ga je DPS na­kon de­set go­di­na ži­vlje­nja u Pod­go­ri­ci ime­no­vao za no­si­o­ca iz­bor­ne li­ste i pred­sjed­ni­ka op­šti­ne. Ako je tač­na na­rod­na iz­re­ka „ čo­vjek je otud, oda­kle mu je že­na“, on­da je Plje­vlja­ci­ma za utje­hu što je na če­lu odje­lje­nja Agen­ci­je za na­ci­o­nal­nu bez­bjed­nost Ža­blja­ča­nin Ve­se­lin Jo­lo­vić, plje­valj­ski zet.
-Plje­valj­ske pri­li­ke pred­sta­vlja­ju oli­če­nje is­cr­plju­ju­će igre iz­me­đu cen­tra i pro­vin­ci­je, u okvi­ru ko­je se u od­su­stvu fer ple­ja, pro­vin­ci­ja is­cr­plju­je i fi­zič­ki i du­hov­no. Dru­ga­či­je re­če­no, re­žim­ski na­mje­sni­ci  ra­za­ra­ju pri­vre­du i bi­će pro­vin­ci­je, us­put osta­vlja­ju­ći pu­stoš i mi­ni­mal­ne šan­se za opo­ra­vak. Po­red he­mij­skih dej­sta­va iz va­zdu­ha i ra­za­ra­nja od stra­ne Vla­de Cr­ne Go­re u sa­dej­stvu sa lo­kal­nim „slo­bod­nim ra­di­ka­li­ma”, Plje­vlja su da­nas i pod unu­tra­šnjom oku­pa­ci­jom. Ključ­nim re­sur­si­ma upra­vlja­ju lju­di ko­ji su u Plje­vlja do­šli da­nom ime­no­va­nja na funk­ci­ju - ka­že od­bor­nik De­mo­kratskog fron­ta Ni­ko­la Rov­ča­nin.
Da je si­tu­a­ci­ja kraj­nje kri­tič­na i da su Plje­vlja po­li­gon za ubi­ra­nje do­brog pri­ho­da, a da o bu­duć­no­sti Plje­vlja­ka ni­ko ne vo­di ra­ču­na tvr­di i iz­vr­šni di­rek­tor NVO „Bre­zni­ca“ Mi­lo­rad Mi­tro­vić. On sma­tra da se iz Plje­va­lja iz­vla­če ogrom­na nov­ča­na bo­ga­stva i da taj no­vac ve­ći­nom od­la­zi u Pod­go­ri­cu, Be­o­grad ili Sa­ra­je­vo.
-Ov­de se po­sta­vlja­ju funk­ci­o­ne­ri ka­ko bi se­bi i svo­jim po­tom­ci­ma obez­bije­di­li si­gur­nu bu­duć­nost. Na­rav­no ta bu­duć­nost se obez­bje­đu­je što da­lje od Plje­va­lja. Sa dru­ge stra­ne oni ko­ji bi že­lje­li ov­dje da ži­ve gu­be sva­ku na­du da je to mo­gu­će. Po­sta­vljam pi­ta­nje svim onim ko­ji do­no­se od­lu­ke o ka­dro­vi­ma, mo­že li bo­lje sta­nov­ni­ke Ka­lu­ši­ća ra­zu­mje di­rek­tor Rud­ni­ka uglja ako je iz Pod­go­ri­ce, ne­go onaj što je iz Plje­va­lja. Di­rek­tor Ter­mo­e­lek­tra­ne iz Nik­ši­ća isto ta­ko ne mo­že ra­zu­mje­ti ne­vo­lje sta­nov­ni­ka Zblje­va i Gor­njih Ko­mi­na. Ti lju­di ne mo­gu bo­lje ra­zu­mje­ti ži­vot Plje­vlja­ka ako ne ži­ve stal­no tu i ako nji­ho­va dje­ca za­jed­no sa plje­valj­skom dje­com ne udi­šu pra­ši­nu i za­ga­đe­ni va­zduh - na­gla­ša­va Mi­tro­vić, i is­ti­če da se u od­bra­ni plje­valj­skih in­te­re­sa ni­je­su pro­sla­vi­li ni lo­kal­ni funk­ci­o­ne­ri.
Mi­tro­vić sma­tra da li­ca ko­ja se na­la­ze „na pri­vre­me­nom ra­du“ u Plje­vlji­ma u stva­ri upra­vlja­ju gra­dom i da zbog to­ga ne­ma na­pret­ka.
-Sva­ko­dnev­no ima­mo vi­je­sti ko je obo­lio od ne­ke te­ške bo­le­sti, ko je pre­mi­nuo. Broj pre­mi­nu­lih na go­di­šnjem ni­vou je du­plo ve­ći od bro­ja ro­đe­nih, a broj onih ko­ji se ise­lja­va­ju ve­ći je i do pet pu­ta od bro­ja ro­đe­nih - ka­že Mi­tro­vić, i ape­lu­je da se ko­nač­no pre­du­zmu ade­kvat­ne mje­re ka­ko bi se iz­bje­gla no­va eko­lo­ška ka­ta­stro­fa. B. Je.

Lokalna vlast bez kritičkog tona

Rovčanin po­ja­šnja­va da vla­da­ju­ći DPS oči­gled­no svo­je ka­dro­ve u Plje­vlji­ma žr­tvu­je kroz afe­ru „Sni­mak” a na nji­ho­va mje­sta do­vo­di one ko­ji su u Pod­go­ri­ci osta­li bez di­je­la ko­la­ča.
Od­nos še­fa re­ži­ma, pre­ma mi­šlje­nju Rov­ča­ni­na, pre­ma Plje­vlji­ma ni­je pro­mije­njen, ali ga ču­di iz­o­sta­nak bi­lo ka­kvog kri­tič­kog to­na od stra­ne lo­kal­ne vla­sti.
-Lo­kal­ni funk­ci­o­ne­ri ću­te i gle­da­ju, ka­ko ih šef po­ni­ža­va, jer oči­gled­no me­đu nji­ma ne­ma do­volj­no do­ra­slih za oba­vlja­nje zna­čaj­nih funk­ci­ja – ocje­nju­je Rov­ča­nin.