PLAV -Bo­ta­nič­ka ba­šta flo­re Pro­kle­ti­ja pod na­zi­vom „Ve­le­mun“ ko­ja se na­la­zi u Bre­zo­je­vi­ca­ma kod Pla­va i o ko­joj bri­ne strav­stve­ni pla­ni­nar i bo­ta­ni­čar Mi­ćo Pra­šče­vić sprem­na je za zim­ski san. U bo­ta­nič­koj ba­šti ima oko 370 bilj­nih vr­sta sa pro­sto­ra Pro­kle­ti­ja, Vi­si­to­ra i Ča­ko­ra, a obi­lu­je i re­likt­nim vr­sta i en­de­mi­ma.
Pra­šče­vić ka­že da je na­stu­pio vreme­nski pe­ri­od ka­da su bilj­ke du­bo­ko za­ga­zi­le u pri­pre­mu za zim­ski san. Do­da­je da su li­šća­ri od­ba­ci­li li­šće i vi­šak vo­de iz nji­ho­vog sta­bla spu­stio se ka ko­ri­je­nu i ze­mlji ka­ko bi bilj­ke lak­še pod­ni­je­le ni­đe tem­pe­ra­tu­re i mo­gu­ći mraz.
- Opa­lo li­šće oko bi­lja­ka ne mi­čem iz raz­lo­ga što im je to na ne­ki na­čin za­šti­ta od mra­za sa­da dok ne­ma sni­je­ga, jer do­bar dio njih bez za­šti­te ne mo­že da iz­dr­ži ni­ske tem­pe­ra­tu­re i stra­da­ju. U pro­lje­će li­šće sa­ku­pim i pra­vim od nje­ga kom­post ko­ji slu­ži kao bla­že đu­bri­vo za tret­man bi­lja­ka. Ba­štu sam sno­vao još 1993. go­di­ne, ob­na­vljao je i ople­me­nji­vao no­vim bilj­ka­ma i mo­gu se po­hva­li­ti da je ona već sta­sa­la u je­dan obje­kat ko­ji bi tre­bao da ima vi­šu ci­je­nu, bi­lo od loklne upra­ve bi­lo od dr­ža­ve, me­đu­tim to je na­ža­lost iz­o­sta­lo. Bo­ta­nič­ka ba­šta „Ve­le­mun” ide­al­na je za lju­bi­te­lje bilj­nih vr­sta sa pla­nin­skih vr­ho­va jer ne mo­ra­ju ići ta­ko vi­so­ko da bi vi­dje­li ono što ih za­ni­ma –is­ti­če Pra­šče­vić.
On do­da­je da je bo­ta­nič­kom ba­štom htio da pod­stek­ne lju­de da shva­te da su Pro­kle­ti­je flo­ri­stič­ki bo­ga­te i da se to bla­go mo­ra sa­ču­va­ti jer sve ima svoj vi­jek tra­ja­nja.
- Ta­ko­đe, mo­ra da se zna ka­kav je uti­caj čo­vje­ka na oko­li­nu u ko­joj ži­vi i ra­di i da se vi­di ka­ko bi se u ovom vre­me­nu i na ko­ji na­čin tre­ba­lo sa­ču­va ono što se ima. Htio sam na ne­ki na­čin da po­mog­ne u is­tra­ži­va­nju Pro­kle­ti­ja i što je naj­bit­ni­je da pod­stak­ne lju­de da ču­va­ju i bo­re se za svo­ju ži­vot­nu sre­di­nu. Sa ovom bo­ta­nič­kom ba­štom upra­vo sam htio da taj svoj iz­la­zak u pla­ni­nu osmi­slim, da ne bu­de to trč­ka­ra­nje i bor­ba sa pla­ni­nom. Ru­žno je kad ne­ko ka­že „osvo­jio sam vrh, sa­vla­dao sam pla­ni­nu“, kao po­stao je he­roj, ma ka­kvi, šta je on osvo­jio, on se sa­mo dru­žio sa pla­ni­nom. Za­to sam i po­čeo da do­no­sim ov­dje te bilj­ke s br­da. In­spi­ra­to­ri su mi bi­li Ra­do­nja Še­ku­la­rac, do kra­ja ži­vo­ta strav­stve­ni pla­ni­nar, i Da­ni­jel Vin­cek ko­ji već odav­no ima svo­ju bo­ta­nič­ku ba­štu u Du­lo­vi­na­ma kod Ko­la­ši­na. Nji­ma mo­gu i da za­hva­lim što je ova ide­ja za­če­ta i do­šla do ovog ni­voa. Htio sam da te bilj­ke sa pla­nin­skih vr­ho­va imam na do­hvat ru­ke, a ne ni­ka­ko da že­lim da ih vi­dim a one su ta­ko da­le­ko da to se­bi ne mo­gu pri­u­šti­ti i da mi ta že­lja osta­je pu­sti san. Već sa­da kad pri­la­zim tim mo­jim bilj­ka­ma, vi­dim ih u onom sta­ni­štu gdje sam ih ubrao, što me is­pu­ni i sr­ce i du­šu. Ka­da ih vi­dim znam tač­no sa ko­jeg mje­sta sam ih uzeo ko­ju bilj­ku, ka­ko je ona ta­mo iz­gle­da­la, sa ko­li­ko na­po­ra sam je do­nio do ba­šta, ka­ko sam je ov­dje po­sa­dio i odr­ža­vao, što je po­se­ban do­ži­vljaj u apri­lu ka­da se ona bu­di i poč­ne pod­sje­ća­ti na taj pr­vi su­sret sa njom u pla­ni­ni -do­ča­ra­va svo­je vi­đe­nje bo­ta­nič­ke ba­šte Mi­ćo Pra­šče­vić, pen­zi­o­ni­sa­ni bi­o­log.N.V.