NIK­ŠIĆ - Ži­te­lji Uli­ce Pa­vla Ko­va­če­vi­ća u na­se­lju Hum­ci, ki­lo­me­tar i po od cen­tra Nik­ši­ća, već dva­na­est go­di­na če­ka­ju da im lo­kal­ne vla­sti is­pu­ne obe­ća­nje da­to uoči iz­bo­ra, od­no­sno da as­fal­ti­ra­ju uli­cu kroz na­se­lje ko­jom sva­ko­dnev­no pro­đe sto­ti­nak auto­mo­bi­la i ka­mi­o­na i ve­li­ki broj đa­ka ne sa­mo iz tog na­se­lja, već i iz di­je­la Oštro­va­ca i bi­strič­kog na­se­lja. Osim što se skva­se na pu­tu do ško­le i na­trag, ma­li­ša­ni­ma pri­je­ti i za­ra­za, jer ga­ze kroz fe­ka­li­je ko­ja se od Že­lje­za­re sli­va­ju pred nji­ho­ve do­mo­ve. Ži­te­lji te i okol­nih uli­ca ko­je su još uvi­jek ma­ka­dam­ske po­di­žu i bra­ne, pra­ve na­si­pe, bra­ne­ći se ta­ko od vo­de ko­ja im se sli­va na kuć­ne pra­go­ve.
Je­dan od sta­ri­jih sta­nov­ni­ka na­se­lja je Bo­ško Vi­šnjić ko­ji ka­že da je do pri­je pet – šest go­di­na uli­ca, iako iz­lo­ka­na, ma­kar di­je­lom bi­la as­fal­ti­ra­na.
-Sa­da je sta­nje, naj­bla­že re­če­no, ka­ta­stro­fal­no. Ni mno­go mla­đi sta­nov­ni­ci od me­ne ne mo­gu pro­ći uli­com kad pa­da ki­ša ili sni­jeg. Ta­da su­pru­ga i ja ne iz­la­zi­mo iz ku­će ni za hljeb, već nam vla­snik jed­ne pri­vat­ne rad­nje u na­se­lju do­no­si na­mi­ri­ce ku­ći. Či­ni mi se da se sva­ke go­di­ne, pred ne­ke pra­zni­ke ili pred iz­bo­re, po­me­ne ova uli­ca. Čak sam kra­jem pro­šle go­di­ne čuo pred­sjed­ni­ka op­šti­ne Ve­se­li­na Gr­bo­vi­ća, ka­da je go­vo­rio o re­a­li­zo­va­nim ak­tiv­no­sti­ma, ka­ko je re­kao da je Uli­ca Pa­vla Ko­va­če­vi­ća re­kon­stru­i­sa­na. Svi sta­nov­ni­ci ovog di­je­la nik­šić­ke op­šti­ne osta­li su za­te­če­ni tom kon­sta­ta­ci­jom, jer smo ste­kli uti­sak da go­vo­ri o ne­kom dru­gom gra­du, a ne o Nik­ši­ću, ka­zao je Vi­šnjić.
Vi­šnjić is­ti­če da je šlju­nak do­ve­zen i da su na­su­te ru­pe, ko­je su po­rav­na­te valj­kom.
-Ka­ko je po­sao od­ra­đen, naj­bo­lje se vi­di po to­me što je s pr­vim ki­ša­ma uli­ca opet iz­lo­ka­na - do­da­je Vi­šnjić, po­zi­va­ju­ći nad­le­žne “da do­đu i ko­nač­no sa­ni­ra­ju uli­cu, i da ne pri­ča­ju pra­zne pri­če da su taj po­sao već za­vr­ši­li”.
Dra­go­ljub Vu­ji­čić is­ti­če da su ži­te­lji na­se­lja pri­nu­đe­ni da se sa­mi sna­la­ze i spa­sa­va­ju od „ri­je­ke fe­ka­li­ja''.
-Lič­no sam pra­vio na­sip uz dvo­ri­šnu ogra­du da bih se za­šti­tio od vo­de ko­ja do­ti­če od Že­lje­za­re. Za vi­še od tri de­ce­ni­je, ot­ka­ko ži­vim ov­dje, go­to­vo se ni­šta ni­je pro­mi­je­ni­lo. Da ni­je­smo sop­stve­na sred­stva ula­ga­li, ne bi­smo ima­li ni krov nad gla­vom. Ob­na­vlja­li smo, re­kon­stru­i­sa­li i do­gra­đi­va­li, da bi upri­sto­ji­li uslo­ve za ži­vot- is­ta­kao je Vu­ji­čić.
Da­rin­ka Ni­ko­lić ka­že da su po­sto­ja­la broj­na, uglav­nom pred­iz­bor­na, obe­ća­nja nad­le­žnih da će se si­tu­a­ci­ja na po­lju in­fra­struk­tu­re u tom na­se­lju po­pra­vi­ti.
-U na­se­lju ži­vim 55 go­di­na i mo­gu sa si­gur­no­šću re­ći da je sta­nje sva­kim da­nom sve go­re. Sva­ka pri­ča je su­vi­šna. Sa­mo sli­je­pi ne vi­de da pre­ko am­bi­sa do­la­zi­mo do kuć­nih pra­go­va. Sve fe­ka­li­je od Že­lje­za­re sli­va­ju nam se na kuć­ne pra­go­ve. Če­sto su nam ku­će, šu­pe i osta­ve po­pla­ve­lje­ne… Ne­dav­no sam pro­ko­pa­va­la ka­nal ka­ko bih se za­šti­ti­la od po­to­pa, jer mi je osta­va po­pla­vlje­na dok sam bi­la na se­lu- pri­ča Ni­ko­li­će­va.
Fi­lip Vi­šnjić kje ka­zao da na pla­nu sa­na­ci­je in­fra­struk­tur­nih pro­ble­ma ni­šta ni­je pred­u­ze­to u po­sled­njih dva­na­est go­di­na ot­ka­ko on ži­vi u Hum­ci­ma.
-Pri­je dva­na­est go­di­na, ka­da je za pred­sjed­ni­ka op­šti­ne ime­no­van Ne­boj­ša Ra­do­ji­čić, u pri­su­stvu pre­mi­je­ra Mi­la Đu­ka­no­vi­ća, obe­ća­no da će re­kon­stru­i­sa­ti ovu uli­cu, ali se to ni­je do­go­di­lo. Isti­ni za vo­lju, uli­ca je bi­la as­fal­ti­ra­na, ali na­kon što su ura­di­li at­mos­fer­sku i fe­kal­nu ka­na­li­za­ci­ju osta­vi­li su po­sao ne­za­vr­šen. Ri­je­ka vo­de i fe­ka­li­ja sli­va nam se na kuć­ne pra­go­ve. Si­tu­a­ci­ja je kul­mi­ni­ra­la, jer ovih da­na bez gu­me­nih či­za­ma se ne mo­že pro­ći uli­com. Ne­ri­jet­ko se do­ga­đa da po naj­ve­ćem ne­vre­me­nu no­ću mo­ram iza­ći iz ku­će da bih po­di­gao po­klo­pac na šah­ti, ka­ko bi vo­da oti­ca­la, jer bi mi ku­ću po­pla­vi­la. Uz to, dje­ci, sta­ri­ma i ne­moć­ni­ma re­dov­no po­ma­žem da usta­nu iz vo­de kad se spo­tak­nu pro­la­ze­ći uli­com. Nad­le­žni ne ha­ju za sve ovo to, ni­ti bri­nu za nas. Sa­vjest im ni­je pro­ra­di­la ni kad su u pi­ta­nju in­va­lid­na li­ca ko­jih u ovom na­se­lju ima do­sta i ne­moć­ni su da se kre­ću bez in­va­lid­skih ko­li­ca. Zbog to­ga su pri­mo­ra­ni da idu obi­la­znim pu­tem, što im do­dat­no ote­ža­va ži­vot, ka­zao je Vi­šnjić.
On na­gla­ša­va da su ih ne­dav­no ob­i­šli nad­le­žni iz op­šti­ne, do­pre­mi­li pi­je­sak, i po­rav­na­li ru­pe, ali se sta­nje ni­je znat­ni­je pro­mi­je­ni­lo.
-Re­kli su mi da ne­ma­ju nov­ca, da re­kon­stru­i­šu i as­fal­ti­ra­ju uli­cu, te da je na­si­pa­nje pri­vre­me­no rje­še­nje. Uvi­jek isto obe­ća­nje i po­ja­šnje­nje. Nov­ca ne­ma, na­red­ne go­di­ne uli­ca će ući u pro­gram re­kon­struk­ci­je. Pri­ča se po­na­vlja­la, ali ni­ka­da ni­je­su pred­u­ze­ti kon­kret­ni po­te­zi- ka­zao je Vi­šnjić.
L.N.


Si­tu­a­ci­ja sve go­ra

I Ja­gli­ka Jo­co­vić na­gla­ša­va da s te­škom mu­kom do­la­ze do ku­će.
-Si­tu­a­ci­ja je ka­ta­stro­fal­na. Ni­ko nam ne vje­ru­je da ne mo­že­mo ni pje­ši­ce do­ći do kuć­nih pra­go­va, a ka­mo­li autom. Kra­jem pro­šle go­di­ne uli­ca je na­su­ta, va­ljak je sve po­rav­nao, ali je, či­ni mi se, tre­nut­no go­ra si­tu­a­ci­ja ne­go što je bi­la, ka­za­la je Jo­co­vi­će­va.


Sa­mi ot­kla­nja­ju kva­ro­ve

Bran­ko Vi­šnjić na­gla­ša­va da, osim put­ne in­fra­struk­tu­re, ve­li­ki pro­blem pred­sta­vlja i elek­tro­snab­di­je­va­nje.
-Ka­da je pro­šle go­di­ne u kom­ši­lu­ku pa­la kon­zo­la sa stu­ba, za­po­sle­ne u Elek­tro­di­stri­bu­ci­ji ni­je­smo mo­gli iz­mo­li­ti da do­đu i sa­ni­ra­ju kvar. Bojali smo se za ži­vo­te po­ro­di­ca, pa su se kom­ši­je sa­mo­i­ni­ci­ja­tiv­no or­ga­ni­zo­va­le i pla­ti­le sa­na­ci­ju - ka­zao je Vi­šnjić.