PET­NjI­CA - Pred­sjed­nik Sa­vje­ta So­ci­jal­de­mo­krast­ke par­ti­je Ri­fat Ras­to­der go­stu­ju­ći ju­če na lo­kal­nom ra­di­ju Pet­nji­ca is­ta­kao je da Vla­da Cr­ne Go­re po­ku­ša­va da pri­kri­je ise­lja­va­nje sta­nov­ni­štva sa pro­sto­ra Bi­ho­ra. On je ka­zao da dr­žav­ni or­ga­ni pre­ćut­ku­ju či­nje­ni­cu ko­ja uka­zu­je da su naj­no­vi­ja mi­gra­ci­o­na kre­ta­nja po­sle­di­ca eko­nom­skog za­o­sta­ja­nja sje­ve­ra Cr­ne Go­re.
- Naj­no­vi­ji ta­las ise­lja­va­nja u pot­pu­no mir­no­dob­skim uslo­vi­ma, je­ste eko­nom­ski ta­las ise­lja­va­nja. Umje­sto da Vla­da hit­no za­si­je­da i ras­pra­vi o če­mu se ra­di i da po­ku­ša da vra­ti op­ti­mi­zam tim lju­di­ma ili na­đe ne­ke me­to­de sa­na­ci­ja, oni po­ku­ša­va­ju sve to da za­ta­ška­ju. To je tra­ge­di­ja da vam lju­di bje­že gla­vom bez ob­zi­ra kao sa ra­ti­šta. Mo­ra se do­ći do raz­lo­ga zbog če­ga se to de­ša­va - na­gla­sio je Ras­to­der.On je oci­je­nio da je ne­rav­no­mjer­ni re­gi­o­nal­ni raz­voj Cr­ne Go­re osta­vio du­go­roč­ne ne­ga­tiv­ne po­sle­di­ce i na pod­ruč­ju Bi­ho­ra.
- Ka­da po­gle­da­mo po re­gi­o­ni­ma Cr­nu Go­ru, vi­dje­će­mo da ni na­kon do­bi­ja­nja dr­žav­no­sti ne­ma zna­čaj­ni­jih pro­mje­na. Ako ode­mo ko­rak da­lje pa po­gle­da­mo na mi­kro­re­gi­je, kao re­ci­mo pod­ruč­je Bi­ho­ra, on­da vi­di­mo da ne­ma sma­nje­nja raz­voj­nih raz­li­ka. Na­pro­tiv, one se po­ve­ća­va­ju i to je ne­što što nas po­ra­ža­va. Mo­ra­mo uči­ni­ti sve da se za­dr­ži ži­vot u tom kra­ju, da se raz­vi­je pri­vre­da, da se stvo­re uslo­vi ne za ži­vlje­nje po mo­ra­nju, već za ži­vlje­nje iz po­tre­be i že­lje. To mo­že ako se po­sve­ti pa­žnja de­fi­ni­sa­nju stra­te­gi­je raz­vo­ja. Mo­ra se lo­gi­stič­ki po­mo­ći lju­di­ma u lo­kal­noj sa­mo­u­pra­vi, kao i lju­di­ma ko­ji že­le da ula­žu i in­ve­sti­ra­ju u ove kra­je­ve – na­veo je Ras­to­der.On je us­tvr­dio da je dr­ža­va pre­vi­še lu­ta­la po pi­ta­nju eko­no­mi­je i da je naj­ma­nje pa­žnje po­sve­ći­va­no raz­vo­ju sje­ve­ra.
-Ve­li­ki pro­blem je to što se u dr­ža­vi pre­vi­še lu­ta­lo. Pr­vo sa kon­cep­tom eko­no­mi­je. U jed­nom pe­ri­o­du je bio čvr­sto za­gri­žen kon­cept neo­li­be­ral­ne eko­no­mi­je gdje tr­ži­šte rje­ša­va sve sa­mo po se­bi, a tr­ži­šte i in­te­re­si idu ta­mo gdje im je lak­še. Ta­ko su oni ko­ji su ima­li no­vac išli na pri­mor­je. Za­to na ova­ko ma­lom pro­sto­ru ima­mo ogrom­ne raz­voj­ne raz­li­ke. To zna­či da se znat­no vi­še mo­ra pod­sti­ca­ti raz­voj sje­ve­ra, na na­čin što će se in­ve­sti­to­ri­ma omo­gu­ći­ti da ba­rem lak­še do­đu – ka­zao je Ras­to­der.
Na­gla­sio je da je iz­grad­nja auto­pu­ta je­dan od bit­nih ele­me­na­ta za ade­kvat­nu raz­voj­nu va­lo­ri­za­ci­ju sje­ve­ra i to sa­mo ako se kre­ne sa pro­bo­jem tu­ne­la Tre­šnje­vik.
- Kre­nu­lo se sa iz­grad­njom auto­pu­ta do Ma­te­še­va, ali ako se ne kre­ne da­lje sa tu­ne­lom Tre­šnje­vik, auto­put ne zna­či ni­šta. Sve to uka­zu­je da je do­sad pra­vlje­no do­sta gre­ša­ka i da ne­ko to­me mo­ra sta­ti na kraj – is­ta­kao je Ras­to­der.
Po nje­go­vom mi­šlje­nju br­že na­pre­do­va­nje Bi­ho­ra se mo­že oče­ki­va­ti ako se pri­rod­ni re­sur­si stve u funk­ci­ju raz­vo­ja.
- Stvo­re­ne su so­lid­ne pret­po­stav­ke da mo­že bi­ti bo­lje. Ka­da po­gle­da­mo, sva­ki dje­lić ove pri­ro­de je dra­go­cjen. Na tom pod­ruč­ju ima­mo ri­je­ke ko­je mo­gu bi­ti po­ten­ci­jal­ni iz­vor ener­gi­je ili pit­ke vo­de i sve to mo­že da se va­lo­ri­zu­je. Po­ljo­pri­vre­da se mo­ra una­pri­je­di­ti na na­čin što će­mo po­ljo­pri­vred­ne pro­iz­vo­đa­če ospo­so­bi­ti da bu­du kon­ku­ret­ni na tr­ži­štu. Pr­vo lju­di sa ovog pod­ruč­ja mo­ra­ju da po­ma­žu jed­ni dru­gi­ma, a ne da od­ma­žu. U sve­mu to­me po­seb­nu po­moć mo­ra­ju da pru­že dr­ža­va i lo­kal­na upra­va – po­ru­čio je Ras­to­der.
D.J.


Otvo­riti gra­nič­ni pre­laz pre­ma Sr­bi­ji

Ras­to­der je ka­zao da je po­treb­no us­po­sta­vi­ti čvr­šće ve­ze sa či­ta­vim re­gi­o­nom što pod­ra­zu­mi­je­va i otva­ra­nje gra­nič­nog pre­la­za na Pe­šter­skoj vi­so­ra­ni.
- Uvi­jek sam go­vo­rio da na­še gra­ni­ce ne tre­ba da bu­du gra­ni­ce raz­dva­ja­nje, već da bu­du gra­ni­ce za spa­ja­nje. Na Pe­šter­skoj vi­so­rav­ni, ko­ja je ide­al­na za sto­čar­stvo, mi ne­ma­mo gra­nič­nog pre­la­za, a ka­mo li da ima­mo ne­ke za­jed­nič­ke bes­ca­rin­ske zo­ne ili pre­ko­gra­nič­ne za­jed­nič­ke pro­jek­te ko­ji bi nas spa­ja­li i na osno­vu ko­jih bi raz­mje­nji­va­li ide­je i do­bra. Bi­lo je ne­kih ide­ja, one kre­nu i sta­nu, uglav­nom to bu­de od man­da­ta do man­da­ta - na­veo je Ras­to­der.