NIK­ŠIĆ - Zgra­da „De­set­ka“, ko­ja se na­la­zi u cen­tru Nik­ši­ća, od pri­je ne­ko­li­ko da­na is­klju­če­na je sa elek­tro mre­že i ta­ko će bi­ti dok se ne ri­je­ši vla­sni­štvo nad objek­tom i pri­ba­vi sa­gla­snost za nje­no po­nov­no uklju­če­nje. U objek­tu ko­jeg je biv­ša Že­lje­za­ra iz­gra­di­la da­le­ke 1956. go­di­ne za po­tre­be svo­jih rad­ni­ka – sa­ma­ca, tre­nut­no ži­vi oko 40 po­ro­di­ca ko­je su sa­da da­ni­ma u mra­ku. Svi oni su pri­je dva­de­set i vi­še go­di­na, ka­ko na­gla­ša­va­ju, u „De­set­ki“ od fa­bri­ke do­bi­ja­li po so­bu ili dvi­je kao pri­vre­me­ni smje­štaj, dok im se na dru­gi na­čin ne ri­je­ši stam­be­no pi­ta­nje. Pri­vre­me­no za njih je po­sta­lo traj­no jer su rad­na mje­sta u Že­lje­za­ri na­pu­šta­li bez stam­be­nog kre­di­ta ili sta­na. Zgra­da je u me­đu­vre­me­nu, ka­ko se fa­bri­ka di­je­li­la na ak­ci­o­nar­ska dru­štva pri­pa­la jed­nom od njih, od­no­sno fir­mi MMK „Stan­dard“ ko­ja je po­tom pri­va­ti­zo­va­na. Nik­šić­ka fir­ma „Komp ko­merc“ 2007. go­di­ne ku­pi­la je „Stan­dard“ a u okvi­ru dru­gih ne­po­kret­no­sti pri­pa­la im je i zgra­da „De­set­ka“. Na­go­mi­la­ni po­re­ski dug, no­vi vla­snik na­do­mje­stio je tom zgra­dom ko­ja je sa­da u po­sje­du Mi­ni­star­stva fi­nan­si­ja, a u to­ku su do­go­vo­ri da pre­đe u vla­sni­štvo Op­šti­ne Nik­šić ko­ja će mo­ra­ti da ri­je­ši stam­be­na pra­va sta­na­ra. Če­do­mir Ka­dić je­dan od sta­na­ra, ka­že da su i u pro­te­klih ne­ko­li­ko go­di­na ima­li pro­ble­ma sa pra­vom sta­no­va­nja u „De­set­ki“ zbog če­ga su se sa nad­le­žni­ma i su­di­li.
- Ima­mo rje­še­nja za pri­vre­me­no sta­no­va­nje do bo­ljeg rje­še­nja. Ka­ko tog bo­ljeg ni­je bi­lo, svi smo osta­ja­li ov­dje jer ne­ma­mo kud. Od Že­lje­za­re ni­je­smo do­bi­li ni stan, ni kre­dit, ali iz­gle­da ho­će da nas is­tje­ra­ju i odav­de. Pret­po­sta­vljam da je ovo is­klju­če­nje stru­je je­dan od tih na­či­na. Raz­go­va­ra­li smo sa pred­stav­ni­ci­ma op­šti­ne i oni su nam obe­ća­li da će pro­blem bi­ti ri­je­šen. Me­đu­tim, da­ni pro­la­ze, hlad­no je, a mi smo i da­lje bez stru­je - is­ti­če Ka­dić.
U objek­tu ne­ma mo­guć­no­sti da se ko­ri­ste špo­re­ti na dr­va, pa su ne­ki od sta­na­ra dje­cu pri­vre­me­no pre­mje­sti­li kod rod­bi­ne. U „De­set­ki“ su osta­li sta­ri­ji, bo­le­sni i oni ko­ji bu­kval­no ne­ma­ju gdje. Mi­li­ca Bu­rić ka­že da je od „Stan­dar­da“ či­ji je rad­nik bi­la, pri­je 18 go­di­na do­bi­la jed­nu so­bu za ko­ju po­sje­du­je rje­še­nje.
- Ni­je­sam do­brog zdra­vlja i, kao i osta­li­ma, iz­u­zet­no mi je hlad­no u so­bi. Bez stru­je, na­rav­no, ne ra­di ni­šta od ku­ćan­skih apa­ra­ta, ne­ma dim­nih od­vo­da da bi mo­gli na­lo­ži­ti špo­re­te na dr­va. Je­di­no svi­je­tlo su nam svi­je­će - ogor­če­na je ona.
Bu­li­ca Ču­kić u „De­set­ki“ sa po­ro­di­com ži­vi već 22 go­di­ne i na­gla­si­la je da se ni­ko od njih ne pro­ti­vi da pla­ća stru­ju, ali tra­že da se zgra­da na­po­kon le­ga­li­zu­je i nji­ma pri­zna sta­nar­sko pra­vo.
-Ni­ko od nas ni­je kriv što ži­vi­mo ov­dje. To je bi­lo je­di­no rje­še­nje ko­je nam je svo­je­vre­me­no nu­đe­no od Že­lje­za­re. Imam osje­ćaj da nas tre­ti­ra­ju kao pse, ga­se nam stru­ju ka­ko bi ti­me po­ku­ša­li da nas is­tje­ra­ju odav­de. Pri­ča se i da će nam bi­ti po­nu­đe­ni ugo­vo­ri o za­ku­pu, i vje­ru­jem da ni­ko od nas to ne­će pri­hva­ti­ti - ka­že Ču­kić­ka.
Že­lje­za­rin sek­tor sa­o­bra­ća­ja Pre­drag Mi­le­tić mo­rao je kao in­va­lid ra­da da na­pu­sti pri­je sko­ro tri de­ce­ni­je. Ta­da mu je da­to rje­še­nje o pri­vre­me­nom pra­vu sta­no­va­nja u zgra­di „De­set­ke“, od­no­sno jed­na so­ba od pet­na­est kva­dra­ta.
-Ta­da­šnji di­rek­to­ri Že­lje­za­re pot­pi­sa­li su mi to rje­še­nje u ko­jem pi­še da tu so­bu ko­ri­stim dok mi se ne ri­je­ši stam­be­no pi­ta­nje. Re­kli su i da ne­ću oti­ći iz fa­bri­ke ne­zbri­nut, da će mi po­mo­ći, a evo ka­ko su mi po­mo­gli. Pro­šlo je 27 go­di­na od ta­da još uvi­jek ži­vi­mo u pet­na­est kvda­ra­ta. U vi­še na­vra­ta u ovoj zgra­di je ga­še­na, pa opet „pa­lje­na“ stru­ja – ka­že Mi­le­tić.
Sta­na­ri su se ra­ni­jih go­di­na, zbog pro­ble­ma ve­za­nih za pra­vo sta­no­va­nja, obra­ća­li na broj­ne adre­se, pa i pre­mi­je­ru Mi­lu Đu­ka­no­vi­ću i pred­sjed­ni­ku Skup­šti­ne Ran­ku Kri­vo­ka­pi­ću. Dok je Že­lje­za­ra bi­la je­din­stve­na svi­ma je od pla­ta do­bi­jan od­re­đe­ni iz­nos na ime ko­mu­na­li­ja, a ka­da je zgra­da pri­pa­la „Stan­dar­du“ sa pla­ća­njem su htje­li da na­sta­ve, ali im je pre­do­če­na da to vi­še ne mo­že jer „nji­hov sta­tus ni­je prav­no de­fi­ni­san“. Po­ku­ša­li su pri­je vi­še od če­ti­ri go­di­ne da ri­je­še po­tro­šnju stru­je, jer su sa­to­vi u zgra­di bi­li za­jed­nič­ki za sve pa su tra­ži­li da bu­du raz­dvo­je­ni, ali ni to im ni­je po­šlo za ru­kom.
B.Bra­šnjo


EPCG: Bi­li su upo­zo­re­ni

Zgra­da „De­set­ka“ tre­nut­no je u vla­sni­štvu Mi­ni­star­stva fi­nan­si­ja i usko­ro bi tre­ba­lo da pre­đe u vla­sni­štvo Op­šti­ne, po­ja­sni­li su „Da­nu“ iz Elek­tro­pri­vre­de Cr­ne Go­re (EPCG). U objek­tu su po­sta­vlje­ni or­ma­ri za sa­to­ve, a sta­na­ri su, ka­ko is­ti­ču iz kom­pa­ni­je, pri­je vi­še mje­se­ci bi­li upo­zo­re­ni da će bi­ti is­klju­če­ni sa mre­že. Po­tro­šnju stru­je u tom objek­tu do pri­je ne­ko­li­ko go­di­na pla­ća­la je fir­ma ko­ja je bi­la nje­gov vla­snik.
- U „De­set­ki“ je u pi­ta­nju neo­vla­šće­na po­tro­šnja elek­trič­ne ener­gi­je i ta­kva si­tu­a­ci­ja tra­je već go­di­na­ma, ada ni­ko ne pla­ća ni­ti cen­ta za stru­ju ko­ja se tro­ši ne­mi­li­ce. Sta­na­ri su čak i fi­zič­ki ra­ni­je spri­je­či­li na­še eki­pe da se sa­to­vi raz­dvo­je i po­tro­šnja bu­de le­gal­na. Sa­da se ra­di na stva­ra­nju teh­nič­kih uslo­va da se po­tro­šnja le­ga­li­zu­je - tvr­de u EPCG.
Me­na­džer op­šti­ne Nik­šić Živ­ko Ke­co­je­vić, sa ko­jim su sta­na­ri, ka­ko tvr­de, raz­go­va­ra­li o no­vo­na­sta­loj si­tu­a­ci­ji ni­je od­go­va­rao na po­zi­ve i SMS po­ru­ke „Da­na”.


Po dva „ču­čav­ca” i tuš ka­bi­na za 20 po­ro­di­ca

Zgra­da „De­set­ka“ ina­če ima po­vr­ši­nu od oko 1.700 kva­dra­ta, a za­mi­šlje­na je da bu­de kao tzv.sa­mač­ki ho­tel. So­be za sta­no­va­nje u njoj su na po­čet­ku uglav­nom i do­bi­ja­li sam­ci, a ka­sni­je i rad­ni­ci Že­lje­za­re i nje­nih po­go­na ko­ji su ima­li po­ro­di­ce jer je to bio je­di­ni na­čin da se ma­kar pri­vre­me­no stam­be­no zbri­nu. U go­di­na­ma ko­je su usli­je­di­le i sam­ci su stva­ra­li po­ro­di­ce, a svi su, ko­li­ko je ko fi­nan­sij­ski mo­gao, adap­ti­ra­li pro­sto­re u ko­ji­ma ži­ve. Me­đu­tim, ve­o­ma ma­li broj je onih ko­ji su uspje­li da u svo­jim pro­sto­ri­ja­ma na­đu „ku­tak“ za ku­pa­ti­la, pa i da­nas u „De­set­ki“ uglav­nom ko­ri­ste za­jed­nič­ke „mo­kre čvo­ro­ve“. Na sva­kom spra­tu, a uz pri­ze­mlje ima ih dva, sta­na­ri­ma su na ras­po­la­ga­nju po dvi­je pro­sto­ri­je sa tu­šem i isto to­li­ko sa „ču­čav­cem“. Mar­ta Ra­ško­vić, ko­ja sa po­ro­di­com u „De­set­ki“ ži­vi 20 go­di­na, ka­že da je u tom objek­tu ina­če ži­vot iz­u­zet­no te­žak. Još uvi­jek je rad­ni­ka „Stan­dar­da“ i od ne­ka­da je­din­stve­ne Že­lje­za­re ko­joj su pri­pa­da­li, ni ona ni­je ri­je­ši­la sta­be­no pi­ta­nje iz­u­zev „pri­vre­me­nog smje­šta­ja“ u „De­set­ki“.
- Ja­sno je ka­ko se ži­vi u ovom objek­tu, ako vi­di­te da, na­zo­vi, ku­pa­ti­la na jed­nom spra­tu ko­ri­sti dva­de­se­tak po­ro­di­ca. Ne­ma­mo ni­ka­kve uslo­ve za ži­vot, nad­le­žni pra­ve azi­le za pse, a nas ho­će i iz ova­kvih pro­sto­ri­ja da is­tje­ra­ju. Ne tra­ži­mo ni­šta osim da se pro­blem sa stru­jom,ko­ju že­li­mo da pla­ća­mo, ri­je­ši. Tu­žno je da u ovom vre­me­nu sta­ri, bo­le­sni, dje­ca bu­du bez stru­je, a da za to ni­je­su kri­vi. Sva­ko od nas sko­ro je po rad­ni vi­jek pro­veo u Že­lje­za­ri, i valj­da je ne­či­ja oba­ve­za da nas zbri­ne - na­gla­ša­va Ra­ško­vi­će­va.