Ne­le­gal­na sje­ča dr­ve­ta na pod­ruč­ju pla­ni­na Voj­nik i Go­li­ja je vi­še­de­ce­nij­ski pro­blem, a od ne­dav­no si­tu­a­ci­ja je kul­mi­ni­ra­la i na Pu­stom li­scu i Ne­na­du jer je, ka­ko tvr­de mje­šta­ni, pla­ni­na­ri i eko­lo­zi, do­šlo do traj­ne de­va­sta­ci­je bi­o­di­ver­zi­te­ta, što je ne­mjer­lji­va šte­ta ka­ko u eko­lo­škom, ta­ko i eko­nom­skom kon­tek­stu. Slav­ko Kri­vo­ka­pić mje­šta­nin Bre­sti­ca, se­la u pod­nož­ju Pu­stog li­sca, tvr­di da je na tom te­re­nu od je­se­nas po­sje­če­no ne­ko­li­ko hi­lja­da ku­bi­ka dr­ve­ta, ka­ko bu­ko­vog, ta­ko i gra­bo­ve, ce­ro­ve i hra­sto­ve šu­me.
- Ka­sap­ni­ca šum­skog bla­ga je evi­dent­na po­ja­va na pod­ruč­ju Pu­stog li­sca i Ne­na­da. Šu­mar kao da ne po­sto­ji, a di­rek­ci­ja za šu­me uz­mi­če gla­vom pred pro­ble­mom. Vje­ro­vat­no će se ne­ko sje­ti­ti kroz ko­ju go­di­nu, ka­da taj po­jas bu­de ogo­ljen, da je šte­ta ogrom­na. Da ču­do bu­de još ve­će ka­da šu­mo­kra­di­ce po­si­je­ku sta­bla, de­bla na­to­va­re na ka­mi­o­ne, a osta­tak sit­nog gra­nja za­pa­le, pra­ve­ći ta­ko sce­na­rio kao da je do­šlo do po­ža­ra, pri­kri­va­ju­ći na taj na­čin tra­go­ve ka­ko bi se­be za­šti­ti­li- ka­že Kri­vo­ka­pić.
Pu­kov­nik u pen­zi­ji Do­bro­slav Ba­jo­vić, ina­če stra­stve­ni pla­ni­nar is­ti­če da je to­kom ne­davng obi­la­ska tih kra­je­va ostao za­te­čen sta­njem ko­je je za­te­kao na te­re­nu ka­da je u pi­ta­nju šum­sko bla­go.
- O sve­mu sam oba­vi­je­stio nad­le­žne, a li ni­ko ni­šta ni­je pred­u­zeo po tom pi­ta­nju. Da su se ma­kar ura­zu­mi­li i kri­vi­cu pri­zna­li dr­žav­ni or­ga­ni sve bi bi­lo dru­ga­či­je - ka­že Ba­jo­vić na­gla­ša­va­ju­ći da su o sve­mu upo­zna­li i eko­lo­ške or­ga­ni­za­ci­je Nik­ši­ća.
Iz­vr­šni di­rek­tor Eko­lo­škog po­kre­ta „Ozon” Alek­san­dar Pe­ro­vić ka­že da su ne­dav­no oba­vje­šte­ni o po­ja­ča­nom in­te­zi­te­tu ne­za­ko­ni­tih ak­tiv­no­sti sje­če šu­me na pod­ruč­ju Pu­stog li­sca i Ne­na­da, o če­mu su oba­vi­je­sti­li nad­le­žne in­sti­tu­ci­je na či­ju re­ak­ci­ju se još uvi­jek če­ka.
- Ne­le­gal­na sje­ča je po­sled­nje dvi­je de­ce­ni­je po­sta­la ve­o­ma iz­ra­zen i go­lim okom vi­dljiv pro­blem na te­ri­to­ri­ji op­šti­ne Nik­šić, pa su i Pu­sti li­sa­ci Ne­nad već du­ži pe­ri­od na­ža­lost pre­po­zna­ti po to­me. Ne­e­fi­ka­san rad nad­le­žne in­spek­ci­je ko­ja pra­ti tu oblast, je isto ta­ko ve­li­ki pro­blem i ne­ja­sno je ka­ko tu ni­je­su vr­še­ne pro­mje­ne, iako je oči­gled­na ne­spo­sob­nost da se pri­mje­ne va­že­ći za­ko­ni. Mo­del po kom se na­kon ne­le­gal­ne sje­če drv­ni ot­pad na­mjer­no za­pa­li i ta­ko mal­te­ne po­ku­ša pri­kri­ti šta je za­pra­vo ra­đe­no, pra­vi ogrom­ne eko­lo­ške i eko­nom­ske šte­te si­ste­mu, a po­sle­di­ce su mno­go ozbilj­ni­je ne­go sto se to na­ža­lost shva­ta. Za­pra­vo tu je ve­o­ma ja­sno da se ra­di o or­ga­ni­zi­va­nom kri­mi­na­lu, gdje po­sto­je i oprav­da­ne sum­nje da je ko­rup­ci­ja isto ta­ko pri­sut­na na raz­li­či­tim ni­vo­i­ma, pa se na­da­mo da će jed­nom i osnov­no dr­žav­no tu­ži­la­stvo bi­ti za­in­te­re­so­va­no da se ba­vi tom pro­ble­ma­ti­kom - na­gla­ša­va Pe­ro­vić.
On do­da­je da se u stro­gom cen­tru gra­da, na par­kin­gu pre­ko pu­ta Osnov­nog su­da i zgra­de Skup­šti­ne op­šti­ne, a i na vi­še dru­gih lo­ka­ci­ja, ne­sme­ta­no oba­vlja pro­da­ja ne­le­gal­no po­sje­če­ne šu­me, či­me se za­pra­vo pod­sti­če si­va eko­no­mi­ja i eko­kri­mi­nal.
- Ne­shva­tlji­vo je ka­ko ve­li­ki broj ko­mu­nal­nih po­li­ca­ja­ca i isto ta­ko zna­ča­jan broj in­spek­to­ra raz­li­či­tih insp­ke­ci­ja ko­ji sva­ko­dnev­no tu­da pro­la­ze ne re­a­gu­je na ta­kve ano­ma­li­je, jer svi zna­mo za što slu­že pa­kring mje­sta i sa­o­bra­ćaj­ni­ce. Ap­surd­no je što se na­kon na­ših me­dij­skih ak­tiv­no­sti i jav­nih ape­la po­ne­kad de­si da se pri­pre­me­no uklo­ne pre­pro­dav­ci, ali već na­kon par da­na ima­mo istu apo­ka­lip­tič­nu sce­nu. I tu sva­ka­ko ima pro­sto­ra za is­pi­ti­va­nje ko­rup­tiv­nih ele­me­na­ta, ali iz­gle­da da to ni­je in­te­re­sant­no ni­kom od nad­le­žnih in­sti­tu­ci­ja. Ono što bi još tre­ba­lo is­ta­ći je­ste i da je Nik­šić op­šti­na u ko­joj bi tre­ba­lo kao i u Plje­vlji­ma tra­ži­ti al­ter­na­tiv­ni na­čin gri­ja­nja, jer je kva­li­tet va­zdu­ha ugro­žen iz­me­đu osta­log i zbog do­mi­nat­nog gri­ja­nja na dr­va - ka­že Pe­ro­vić.
Pred­stav­nik Dru­štva mla­dih eko­lo­ga Mi­o­drag Ka­ra­džić na­gla­ša­va da je sta­nje šum­skog fon­da na te­ri­to­ri­ji nik­šić­ke op­šti­ne, ali i ši­re ne­po­volj­no.
- Naj­no­vi­ji slu­ča­je­vi ne­le­gal­ne sje­če šu­me u Nik­ši­ću ni­je­su ni­šta no­vo i ni­šta tre­nut­no. Pro­blem je mno­go ši­ri i ta­kvih pri­mje­ra ima svu­da u Cr­noj Go­ri. Od­nos pre­ma šum­skom kom­plek­su ka­ko u la­kal­noj za­jed­ni­ci ta­ko i u Cr­noj Go­ri po­sma­tra­ju­ći go­di­na­ma una­zad je loš. Pri­je sve­ga ta­kvo sta­nje je pro­iz­vod lo­ših stra­te­gi­ja i ne­plan­ske i ne­le­gal­ne sje­če. Šum­ski kom­pleks u Cr­noj Go­ri je uzur­pi­ran ka­ko in­sti­tu­ci­o­nal­no ta­ko i od po­je­din­ca. Mi­šlje­nja smo da ova­kvom sta­nju u bli­žoj bu­duć­no­sti mo­ra do­ći kraj jer je ono neo­dr­ži­vo a sa­mim tim uslo­vi­će i bo­lji od­nos pre­ma šu­ma­ma, Sa­mi ili pod pri­ti­skom di­rek­ti­va EU sta­nje će se mo­ra­ti zna­čaj­no mi­je­nja­ti - na­gla­ša­va Ka­ra­džić.
L.N. - B. B.


Po­treb­na pri­mje­na sa­vrem­nih stan­dar­da

- Po­treb­no je ura­di­ti ja­sna ka­ta­star­ska raz­gra­ni­če­nja pri­vat­nih i dr­žav­nih šu­ma i u oba slu­ča­ja ra­di­ti na kon­kret­noj pri­mje­ni sa­vre­me­nih stan­dar­da. Da ne bi vi­še bi­lo sti­hij­ske sje­če i da bi se odr­ži­vo ga­zdo­va­lo šu­ma­ma po­treb­na je pri­mje­na sa­vre­me­nih stan­dar­da. Usva­ja­njem i kva­li­tet­nom pri­mje­nom stan­dar­da ka­ko dr­žav­ne ta­ko i pri­vat­ne šu­me bi se sa­ču­va­le a vla­sni­ci­ma bi se pru­ži­le i ve­će mo­guć­no­sti u pla­sma­nu dr­ve­ta. Ko­nač­no pri­mje­nom stan­dar­da vla­sni­ci pri­vat­nih šu­ma bi osim što sa­da šu­me ko­ri­ste za bra­nje ogr­jev­nog dr­ve­ta mo­gli da raz­mi­šlja­ju i o iz­vo­zu kva­li­tet­ne drv­ne gra­đe, a ima­li bi ja­sno iz­de­fi­ni­sa­nu ko­li­či­nu dr­ve­ta za sje­ču u od­no­su na pri­ra­štaj. U tom smje­ru mi­ni­star­stvo i Upra­va za šu­me mo­ra­ju iz­gra­di­ti sop­stve­ne ka­drov­ske ka­pa­ci­te­te i vi­še se otvo­ri­ti za sa­rad­nju sa za­in­te­re­so­va­nim stra­na­ma. Pri­je sve­ga mi­slim na NVO ko­je im u ve­li­koj mje­ri mo­gu po­mo­ći ka­pa­ci­te­ti­ma i is­ku­stvom. Mi­ni­star­stvo je to ko­je mo­ra po­kre­nu­ti stva­ri i ubr­za­ti ko­mu­ni­ka­ci­ju, a on­da za­jed­no sa NVO uklju­či­ti i vla­sni­ke šu­ma u pro­ce­se ser­ti­fi­ka­ci­je - ka­že Ka­ra­džić.