Pri­je de­set go­di­na Op­šti­na Nik­šić je ura­di­la Lo­kal­ni eko­lo­ški plan (LE­AP) u kom su ozna­če­ne sve eko­lo­ške cr­ne tač­ke gra­da, ali je do da­nas ma­lo to­ga ura­đe­no da se sta­nje na te­re­nu po­pra­vi. Taj do­ku­ment je sa­da i van sna­ge jer je ura­đen na pe­ri­od od pet go­di­na, a na­kon to­ga ni­je se pri­stu­pi­lo iz­ra­di no­vog. Pred­stav­ni­ci eko­lo­ških or­ga­ni­za­ci­ja Nik­ši­ća upo­zo­ra­va­ju da se si­tu­a­ci­ja mo­ra pod hit­no mi­je­nja­ti jer, ka­ko tvr­de, Nik­ši­ća­ni ne zna­ju ka­kve otrov­ne ma­te­ri­je udi­šu. Pre­ma ri­je­či­ma Alek­san­dra Pe­ro­vi­ća, iz­vr­šnog di­rek­to­ra eko­lo­škog po­kre­ta „Ozon”, va­zduh u Nik­ši­ću to­kom zim­ske, od­no­sno grej­ne se­zo­ne ka­rak­te­ri­šu po­ve­ća­ne kon­cen­tra­ci­je su­spen­do­va­nih če­sti­ca PM10 i PM2,5, što se mo­že do­ve­sti u ve­zu sa čvr­stim go­ri­vi­ma ko­ja se do­mi­nat­no ko­ri­ste za gri­ja­nje, ali ni­ka­ko se ne smi­ju za­bo­ra­vi­ti ni dru­gi iz­vo­ri za­ga­đe­nja kao što su ne­u­re­đe­na de­po­ni­ja Mi­slov do i in­du­strij­ski za­ga­đi­va­či.
– To­kom če­ti­ri ,,glav­na“ mje­se­ca zim­ske se­zo­ne, od no­vem­bra pa za­ključ­no sa fe­bru­a­rom, broj da­na sa pre­ko­ra­če­nji­ma sred­nje dnev­ne vri­jed­no­sti PM10 bu­de dvo­stru­ko ve­ći ne­go što je do­zvo­lje­ni broj da­na sa pre­ko­ra­če­nji­ma za ta­ko­zva­ne ,,gru­be“ če­sti­ce. To­kom pro­šle zim­ske se­zo­ne ima­li smo 84 da­na sa vri­jed­no­sti­ma ve­ćim od 50µg/m3, ko­li­ko je pro­pi­sa­na gra­nič­na vri­jed­nost, a to­kom 90 da­na udi­sa­li smo va­zduh sa po­ve­ća­nim kon­cen­tra­ci­ja­ma PM10 su­spen­do­va­nih če­sti­ca. Ako zna­mo da je na go­di­šnjem ni­vou do­zvo­lje­no 35 da­na pre­ko­ra­če­nja ja­sno je da se ra­di o iz­ra­že­nom i vi­še­go­di­šnjem pro­ble­mu. Ko­li­ko je pro­blem alar­man­tan po­tvr­đu­je i či­nje­ni­ca da je u ja­nu­a­ru i fe­bru­a­ru 2016. go­di­ne za­bi­lje­že­no čak 37 pre­ko­ra­če­nja sred­njih dnev­nih vri­jed­no­sti PM10 , tzv. gru­bih če­sti­ca, či­me je već pre­ma­šen broj od do­zvo­lje­nih 35 pre­ko­ra­če­nja za ovu go­di­nu – po­ja­šnja­va Pe­ro­vić.
On na­gla­ša­va da je i u pret­hod­ne tri go­di­ne bio evi­den­tan ne­ga­ti­van trend ka­da je pri­mje­tan po­rast ukup­nog bro­ja pre­ko­ra­če­nja sred­njih dnev­nih vri­jed­no­sti PM10.
– Ka­da se ana­li­zi­ra ci­je­la si­tu­a­ci­ja pot­pu­no je ja­sno da to­kom grej­ne se­zo­ne ima­mo i pri­su­tan pro­blem po­ve­ća­nih kon­cen­tra­ci­ja PM2,5 su­spen­do­va­nih če­sti­ca, ko­je su još ve­ća pri­jet­nja po zdra­vlje lju­di. Ov­dje je pri­mi­jet­no da se vr­ši ne­kva­li­te­tan mo­ni­to­ring pu­tem dr­žav­ne mre­že auto­mat­skih sta­ni­ca Agen­ci­je za za­šti­tu ži­vot­ne sre­di­ne, ka­da je ovaj seg­ment kva­li­te­ta va­zdu­ha u pi­ta­nju, što se vi­di po ne­do­pu­sti­vo ma­lom br­o­ju da­na mje­re­nja, čak se usu­đu­jem re­ći skan­da­lo­zno ma­lom, na­ro­či­to to­kom pret­hod­ne 2015. go­di­ne, ka­da je bio sve­ga 110 da­na va­lid­nih mje­re­nja. Pri­mi­jet­no je da upr­kos toj či­nje­ni­ci ima­mo zna­ča­jan po­rast sred­nje go­di­šnje kon­cen­tra­ci­je to­kom 2015. go­di­ne u od­no­su na 2014. go­di­nu i da je ona iz­nad do­zvo­lje­ne vri­jed­no­sti – ka­že Pe­ro­vić, na­gla­ša­va­ju­ći da je ne­do­pu­stiv loš pri­stup nad­le­žnih in­sti­tu­ci­ja ka­da je pro­blem aero­za­ga­đe­nja u Nik­ši­ću u pi­ta­nju, jer ako su po­zna­ti iz­vo­ri pro­ble­ma, on­da je pot­pu­no lo­gič­no da se do­ne­su i efi­ka­sna rje­še­nja ko­ja u naj­kra­ćem ro­ku mo­gu una­pri­je­di­ti sta­nje.
Pe­ro­vić is­ti­če da je te­ško pro­mi­je­ni­ti po­li­tič­ku vo­lju kod na­ših do­no­si­la­ca od­lu­ka, da se jav­ni in­te­res sta­vi na pr­vo mje­sto, is­pred lič­nog.
– Naš je pred­log da sred­stva ko­ja Nik­ši­ću ne­spor­no pri­pa­da­ju od na­dok­na­de za ko­ri­šće­nje Bi­leć­kog je­ze­ra za po­če­tak bu­du usmje­ra­va­na ka pod­sti­ca­ju za pre­la­zak na eko­lo­ški naj­pri­hva­tlji­vi­je gri­ja­nje na elek­trič­nu ener­gi­ju, na­bav­ku ener­get­ski naj­e­fi­ka­sni­je opre­me za do­ma­ćin­stva, pa za­što ne i pla­ća­nje ra­ču­na za one naj­u­gro­že­ni­je i naj­si­ro­ma­šni­je gra­đa­ne ko­ji ko­ri­ste naj­plja­vi­ja go­ri­va za gri­ja­nje. Ni­ka­ko ne bi­smo smje­li za­bo­ra­vi­ti da su vje­štač­ke aku­mu­la­ci­je, ener­get­ski objek­ti po­put HE Pe­ru­ći­ca, iz­gra­đe­ni za po­tre­be raz­vo­ja dru­štva, bo­lji kva­li­tet ži­vo­ta gra­đa­na, a ne za iz­voz i stva­ra­nje pro­fi­ta od­re­đe­nim struk­tu­ra­ma. Mo­ra­mo zna­ti da se kva­li­tet va­zdu­ha di­rekt­no od­ra­ža­va na ljud­sko zdra­vlje a Nik­šić je imao sve šan­se da bu­de va­zdu­šna ba­nja, što svje­do­či i bol­ni­ca u Bre­zo­vi­ku, ko­ja je mo­gla bi­ti oko­sni­ca zdrav­stve­nog tu­ri­zma, ali lo­še po­li­ti­ke i po­gub­ne od­lu­ke ko­je su ve­za­ne za raz­voj na­kon Dru­gog svjet­skog ra­ta, a na­ro­či­to to­kom po­sled­njih dva­de­se­tak go­di­na, obe­smi­lie su i ovaj kao i mno­ge dru­ge raz­voj­ne po­ten­ci­je te­ri­to­ri­jal­no naj­ve­će op­šti­ne u Cr­noj Go­ri – is­ti­če Pe­ro­vić, iz­ra­ža­va­ju­ći na­du da će gra­đa­ni što pri­je shva­ti­ti kva­li­tet nji­ho­ve ide­je i da će ih po­dr­ža­va­ti u ini­ci­ja­ti­va­ma ko­je tre­ba da uti­ču na una­pre­đe­nje kva­li­te­ta va­zdu­ha u Nik­ši­ću.
Pred­stav­nik Mla­dih eko­lo­ga Mi­o­drag Ka­ra­džić is­ti­če da je ži­vot­na sre­di­na u Nik­ši­ću op­te­re­će­na mno­gim pro­ble­mi­ma ko­ji su pri­sut­ni već du­ži niz go­di­na i či­je rje­ša­va­nje se od­vi­ja pri­lič­no spo­ro. On sma­tra da je vo­de­ni re­surs naj­u­gro­že­ni­ji ka­ko od stra­ne in­du­strij­skog za­ga­đe­nja ta­ko i od ne­sa­vje­snog po­na­ša­nja gra­đa­na. Dru­gi pro­blem po nje­go­vom mi­šlje­nju je tre­ti­ra­nje ot­pa­da i ne­po­sto­ja­nje sa­ni­tar­ne de­po­ni­je. Ta­ko­đe je i pro­blem aero­za­ga­đe­nja uvi­jek ak­tu­e­lan, ka­ko zbog si­ste­ma gri­ja­nja ta­ko i od stra­ne in­du­sti­je u Nik­ši­ću. U po­sled­nje vri­je­me su mno­ga mje­re­nja po­ka­za­la pre­ko­ra­če­nje gra­nič­nih vri­jed­no­sti.
– Sma­tra­mo da na­ve­de­ni pr­o­ble­mi ni­je­su sa­mo pro­ble­mi lo­kal­ne za­jed­ni­ce ne­go i dr­ža­ve jer se ne­ga­tiv­ni uti­ca­ji mo­gu od­ra­zi­ti i mno­go da­lje od lo­kal­nih okvi­ra. Zbog svih opa­sno­sti ko­je se ne­ga­tiv­no mo­gu od­ra­zi­ti na zdra­vlje gra­đa­na i ži­vot­nu sre­di­nu, Nik­ši­ću tre­ba­ju kon­kret­ni stra­te­ški pla­no­vi na či­joj im­ple­men­ta­ci­ji će se ozbilj­no ra­di­ti. Sma­tra­mo da je, sa­da već biv­ši, do­ku­ment po­treb­no pre­ra­di­ti, uzi­ma­ju­ći u ob­zir glo­bal­ne iza­zo­ve i re­al­ne lo­kal­ne okvi­re pro­ble­ma­ti­ke i kon­kret­no ra­di­ti na nje­go­voj pri­mje­ni u bu­duć­no­sti – sma­tra Ka­ra­džić.L.N. B. B.


Bez mje­re­nja u ju­lu, av­gu­stu i sep­tem­bru
Pe­ro­vić is­ti­če da zbog kva­ra na mjer­nom in­stru­men­tu kod objek­ta gim­na­zi­je kao i ošte­će­nja u ne­vre­me­nu kra­jem ju­na ove go­di­ne, uzor­ko­va­ča su­spen­do­vanh če­sti­ca, ni­je vr­še­no mje­re­nje ba­ze­na, uzor­ko­va­nje i ana­li­za PM10 u ju­lu, av­gu­stu i sep­tem­bru.
– Pra­te­ći re­zul­ta­te mo­že­mo re­ći da je ka­rak­te­ri­sti­čan po do­brom kva­li­te­tu va­zdu­ha, ono što i ovog pu­ta že­lim is­ta­ći je­ste da su teh­nič­ki pro­blem na auto­mat­skim sta­ni­ca­ma če­sto bi­li raz­log da jav­nost ni­je ade­kvat­no i pra­vo­vre­me­no in­for­mi­sa­na o mo­ni­to­ri­gu kva­li­te­ta va­zdu­ha. Pod­sje­ti­ću da je ,,Ozon”, shod­no Za­ko­nu o slo­bod­nom pri­stu­pu in­for­ma­ci­ja­ma, i po­zi­va­ju­ći se na Ar­hu­sku kon­ven­ci­ju, tra­žio od Agen­ci­je za za­šti­tu ži­vot­ne sre­di­ne da ob­ja­sni da li po­sto­je re­zul­ta­ti za de­cem­bar pro­šle go­di­ne ka­da su u slu­ča­ju PM 2,5 če­sti­ca, po lo­gi­ci stva­ri ka­rak­te­ri­stič­ne po­ve­ća­ne vri­jed­no­sti, a ka­da su zbog teh­nič­kog kva­ra iz­o­sta­li po­da­ci za taj seg­ment pra­će­nja kva­li­te­ta va­zdu­ha u mje­seč­nom iz­vje­šta­ju Cen­tra za eko­tok­si­ko­lo­ška is­pi­ti­va­nja Cr­ne Go­re i ka­ko je to uti­ca­lo na do­bi­ja­nje vri­jed­no­sti sred­nje go­di­šnje kon­cen­tra­ci­je, što nam do da­nas ni­je po­ja­šnje­no ni­ti smo do­bi­li tra­že­ne in­for­ma­ci­je, iako smo se i ža­li­li na do­bi­je­no rje­še­nje – ka­že Pe­ro­vić.