KO­TOR- Na­kon što se po­čet­kom ok­to­bra na Pa­ri­lu ob­ru­šio dio grad­skih be­de­ma u du­ži­ni od oko 10 me­ta­ra, ju­če je do­šlo do no­vog pa­da ka­da se oko 11 sa­ti od be­de­ma odvo­ji­la sto­pa, ta­ko­zva­ni kon­tra­for, iz­me­đu Ljet­nje po­zor­ni­ce i mo­sta na Ta­ba­či­ni. Te­me­lji svih kon­tra­fo­ra, ko­jih je duž be­de­ma ne­ko­li­ko, na­la­ze se u ri­je­ci Škur­di, pa su uda­ri vo­de te­me­lje jed­nog od njih is­pra­li u mje­ri da je on „ot­pao“ i ostao da vi­di u va­zdu­hu. Na li­ce mje­sta od­mah su iza­šli di­rek­tor­ka ko­tor­ske Upra­ve za za­šti­tu kul­tur­nih do­ba­ra Ma­ri­ja Po­po­vić, se­kre­tar op­štin­skog Se­kre­ta­ra­ja­ta za za­šti­tu pri­rod­ne i kul­tur­ne ba­šti­ne Ne­nad Vu­ka­di­no­vić i Zo­ran Dra­go­vić iz Ko­mu­nal­ne po­li­ci­je. Iz UZKD-a po­ja­šnja­va­ju da su kon­tra­fo­ri po­di­za­ni ka­ko bi oja­ča­li be­de­me, ali da oni za njih ni­su kon­struk­ci­o­no ve­za­ni.
- Ra­di se o kon­tra­fo­ri­ma ko­ji slu­že da pod­u­pru be­de­me, ali za iste ni­su kon­struk­tiv­no ve­za­ni. Te­me­lji kon­tra­fo­ra se na­la­ze pod vo­dom i u sa­rad­nji sa Di­rek­ci­jom za ure­đe­nje i iz­grad­nju (DUI) Ko­to­ra pri­stu­pi­će se sta­tič­koj pro­cje­ni istih od­no­sno iz­ra­di pro­jek­ta za nji­ho­vu sa­na­ci­ju. Mi smo u stal­nom kon­tak­tu sa Di­rek­ci­jom i sju­tra će na te­ren iza­ći sta­ti­čar, iz­vr­ši­će se pro­cje­na i utvr­di­ti na­čin na ko­ji bi se to vra­ti­lo i oja­ča­lo. To su sta­tič­ke mje­re, a mi smo tu da pro­pi­še­mo uslo­ve ali je pre­vas­hod­no po­treb­no na­pra­vi­ti sta­tič­ku pro­cje­nu tog di­je­la be­de­ma - sa­oppšti­la je za „Dan“ di­rek­to­ri­ca Upra­ve za za­šti­tu kul­tur­nih do­ba­ra Ma­ri­ja Po­po­vić.
Kao i pri­li­kom pr­vog ob­ru­ša­va­nja be­de­ma u ok­to­bru, ni u ovom slu­ča­ju ni­je oba­vi­je­šte­no Pod­ruč­no odje­lje­nje Cen­tra za kon­zer­va­ci­ju i ar­he­o­lo­gi­ju Cr­ne Go­re. Na­čel­nik te in­sti­tu­ci­je di­plo­mi­ra­ni kon­zer­va­tor-re­sta­u­ra­tor Bo­ris Ku­stu­dić (po stru­ci kon­zer­va­tor, sa­vjet­nik za po­kret­na i ne­po­kret­na kul­tur­na do­bra) ka­že da je za­te­čen ovom si­tu­a­ci­jom.
-Za­te­čen sam i iz­ne­na­đen, jer me o ovo­me tre­ba­la oba­vij­esti­ti Upra­va za za­šti­tu kul­tur­nog do­ba­ra ili Op­šti­na Ko­tor, a me­ne je oba­vi­je­sti­la no­vi­nar­ka - re­kao je Ku­stu­dić. On sma­tra da je či­šće­nje dna ri­je­ke ba­ge­ri­ma, ali i te­ži­na na­ba­če­ne ze­mlje i šu­ta na pro­sto­ru Ljet­nje po­zor­ni­ce, ko­ja se na­la­zi iz­nas od­vi­je­ne sto­pe, raz­log zbog ko­jeg je kon­tra­for ot­pao. Na­gla­siv­ši da pri­je ze­mljo­tre­sa 1979. go­di­ne ni­vo ze­mlje na Ljet­njoj po­zor­ni­ci ni­je bio u mje­ri u ko­joj je da­nas. To iz raz­lo­ga što su se tu na­ba­ci­va­le ve­li­ke ko­li­či­ne šu­ta i ze­mlje.
-Tu se na­la­zi­la sta­ra Ljet­nja po­zor­ni­ca, a pri­li­kom gra­đe­nja no­ve uba­če­ne su to­ne i to­ne be­to­na, što je ne­pri­mje­re­no kon­zer­va­tor­skom i struč­nom pri­stu­pu, jer ugro­ža­va­te sta­ti­ku. Za sta­bi­li­za­ci­o­ne be­de­me ono­ga ti­pa u to vri­je­me do­volj­ni su bi­li ovi kon­tra­fo­ri ko­ji su dr­ža­li sta­bil­nost be­de­ma. Sta­tič­ki su ih odr­ža­va­li, me­đu­tim ne­ko­li­ko pu­ta je ba­ge­ri­ma či­šće­no dno ri­je­ke Škur­de, dok je sa sta­rog mli­na i sta­rog mo­sta ko­ji su tu po­sto­ja­li pri­je ze­mljo­tre­sa, uzet kom­plet ka­men jer je, ta­da dav­ne se­dam­de­set i ne­ke go­di­ne, on ne­ko­me bio po­tre­ban, po­ja­šnja­va Ku­stu­dić.
Pri­o­ri­tet je, ka­že, da se hit­no pri­đe kon­zer­va­tor­skim in­ter­ven­ci­ja­ma na naj­u­gro­že­ni­jim par­ti­ja­ma be­de­ma u du­ži­ni od 4,5 ki­lo­me­ta­ra.
- Ko­jim pr­ven­stve­no sta­ti­čar, ar­hi­tek­ta kon­zer­va­tor, isto­ri­čar umjet­no­sti, kon­zer­va­tor za ka­men, svi pro­fi­li stru­ke. Ako se to ne ura­di oče­ku­jem da će po­če­ti da se odva­ja­ju par­ti­je zi­di­na, a naj­u­gro­že­ni­ji dio je kod vra­ta od Po­zo­ri­šta. Ka­da je ri­ječ o kon­tra­for ko­ji se odvo­jio on je pod­lo­kan vo­dom u dnu, nag­nuo se i ne­ma vi­še fun­da­men­ta (osno­va). Zid od ko­jeg se odvo­jio za sa­da ne­će pa­sti, ali ka­da do­đu ja­če ki­še, one će ugro­zi­ti ve­ći dio be­de­ma da usko­ro mo­že kre­nu­ti i su­sjed­ni kon­tra­for. Ovu par­ti­ju zi­da sa­da ni­šta ne dr­ži, a ka­da to kre­ne ide kao do­mi­no efe­kat. S dru­ge stra­ne je dio be­de­ma ko­ji se ob­ru­šio ra­ni­je ali je naj­ve­ći pro­blem što se ri­je­ka či­sti­la ne­ko­li­ko pu­ta ne­ zna­ju­ći da se tim ugro­ža­va­ju be­de­mi, nje­go­vi fun­da­men­ti. Mo­ja pre­po­ru­ka je da se hit­no mo­ra in­ter­ve­ni­sa­ti, da se vra­ti ovaj ko­nr­ta­for, da se sta­bil­no ura­di po­sta­ment od­no­sno da se te­melj pod­zi­da zid ko­ji će ga dr­ža­ti, to jest vra­ti­ti na­trag, da se sve pu­ko­ti­ne is­pi­ta­ju, ali i da se hit­no po­mak­nu ar­te­fak­ti ko­ji se na­la­ze na Ljet­njoj po­zor­ni­ci i na­đe pro­stor gdje će se oni smje­sti­ti - za­klju­čio je Ku­stu­dić.
B.M.


AN­KE­TA
Re­zul­tat ne­ma­ra

Da­ni­je­la Kne­že­vić, di­plo­mi­ra­ni ar­he­o­log: – Ovo ni­je dru­gi, već je­dan od in­ci­de­na­ta ko­ji se de­ša­va­ju zad­njih 20 go­di­na na ko­je ni­ko ne obra­ća pa­žnju, ili nam nad­le­žni pro­da­ju ša­re­ne la­že. Pr­vi je bio ru­še­nje mo­sta na Ta­ba­či­ni po­sli­je či­šće­nja ri­je­ke od stra­ne obič­nih rad­ni­ka. Ako već tre­ba da se či­sti ili se ne­ko­me na­mje­sti po­sao on­da se po­ša­lje in­že­njer. Pon­to­ne ri­je­ke, dr­ža­če, kao i sa­me be­de­me tre­ba za­šti­ti­ti gro­ma­da­ma sti­je­na ko­je od­bi­ja­ju vo­de­nu sti­hi­ju, a či­šće­nje ri­je­ke ni­je skla­nja­nje ka­me­na. Ovo je stra­šno što se de­si­lo, mi­sli­la sam da će se za­vr­ši­ti na ono­me što se do­go­di­lo pri­je mje­sec ipo, a ovo je pre­vr­ši­lo sva­ku mje­ru. In­te­re­su­je me ho­će li ne­ko pod­ni­je­ti ostav­ku, jer ovo je ne­či­ja od­go­vor­nost. Ove be­de­me ni­su sru­ši­li ni Tur­ci, ni Mle­ča­ni, ni Austri­jan­ci, Njem­ci, Ita­li­ja­ni, ze­mljo­tres, a ne­mar da­na­šnjih od­go­vor­nih je tre­bao da ih sru­ši. Ono što smo na­sli­je­di­li tre­ba da odr­ža­va­mo, a ne da ga pu­sti­mo da odr­ža­va sa­mo se­be.
Ste­fan Sta­ni­šić, stu­dent iz Pod­go­ri­ce: – Mi­slim da je ovo re­zul­tat ne­mar­no­sti i ne­u­la­ga­nja u zi­di­ne Sta­rog gra­da. Mi­slim da će sva­ke go­di­ne bi­ti sve go­re i go­re. Ne sa­mo ova sli­ka, ne­go ih ima mno­go ko­je će oti­ći u svi­jet, a on­da će­mo ima­ti sve ma­nje i ma­nje go­sti­ju, sve zbog na­še ne­mar­no­sti.
Ni­ko­las Ge­or­gio, tu­ri­sta iz Grč­ke: – Ovo iz­gle­da lo­še, ali tre­ba da se po­pra­vi. Une­sko tre­ba da to po­pra­vi, ili onaj ko je nad­le­žan, ali mo­ra se to mo­ra ura­di­ti jer ve­o­ma lo­še iz­gle­da. Opa­sno je i mo­že na­pra­vi­ti do­dat­nu šte­tu.