BI­JE­LO PO­LjE - Tre­ći po ve­li­či­ni grad u Cr­noj Go­ri je Bi­je­lo Po­lje i u nje­mu tre­nut­no sa­mo jed­na le­gal­na de­po­ni­ja ot­pa­da, smje­šte­na u Ku­ma­ni­ci, na pu­tu pre­ma Pri­je­po­lju. Po­red nje na pro­sto­ru op­šti­ne na­la­zi se na sto­ti­ne di­vljih de­po­ni­ja ko­je pr­ed­sta­vlja­ju ru­žnu sli­ku i st­va­ra­ju ve­li­ku opa­snost od po­ja­ve za­ra­znih bo­le­sti. Naj­ve­ći pro­blem je neo­d­go­vor­no od­la­ga­nje sme­ća i raz­nih vr­sta ot­pa­da po­red ko­ri­ta ili u sa­me to­ko­ve ri­je­ka.
Naj­no­vi­ji pri­mjer ne­le­gal­nog od­la­ga­nja sme­ća de­sio se u pri­grad­skom na­se­lju Ra­so­vo, na sa­moj gra­ni­ci sa su­sjed­nim se­lom Stroj­te­ni­ca. Tik uz lo­kal­ni put ko­jim se po­ve­zu­je grad sa na­se­lji­ma Stroj­ta­ni­ca, Njeg­nje­vo, Gu­ba­vač i da­lje pre­ma Bi­stri­ci mo­že se vi­dje­ti sme­će i sva­ka vr­sta ot­pa­da.
– Na pro­sto­ru iz­me­đu pu­ta i ri­je­ke Lim, ali i iz­nad nje­ga, sko­ro sva­ko­dnev­no ne­ko do­no­si i od­la­že sme­će. Tu se ra­ni­je na­la­zio i ve­li­ki me­tal­ni kon­tej­ner, ali ga je vi­še pu­ta ne­ko pa­lio i stva­rao ne­vo­lje, ne sa­mo na­ma mje­šta­ni­ma ne­go i ko­mu­nal­ci­ma ko­ji­ma taj iz­da­tak i ni­je baš ma­li – ka­že ži­telj Stroj­te­ni­ce Uroš Ko­jo­vić, ko­ji na­gla­ša­va da se sme­će de­po­nu­je naj­če­šće pod okri­ljem mra­ka.
– Po­je­din­ci ne sa­mo da tu od­la­žu ko­mu­nal­ni ot­pad, već i ka­ba­ste stva­ri, teh­nič­ke ure­đa­je, a u po­sled­nje vri­je­me i ži­vo­tinj­ski ot­pad. Zbog to­ga ov­dje je sva­ko­dnev­no čo­por pa­sa lu­ta­li­ca ko­ji u po­tra­zi za hra­nom raz­vla­če ot­pad na sve stra­ne. Sa ovom de­po­ni­jom stva­ra se ru­žna sli­ka o svi­ma na­ma – do­da­je Ko­jo­vić.
On na­gla­ša­va da je­dan dio sme­ća za­vr­ša­va u ta­la­si­ma Li­ma, a dru­gi se za­dr­ža­va tik uz dr­ve­ne klu­pe ko­je su na ovom mje­stu po­sta­vlje­ne da se put­nik na­mjer­nik od­mo­ri i uži­va u lje­po­ta­ma kra­jo­li­ka. Ne­ri­jet­ko, ka­že Ko­jo­vić, dio ot­pa­da vje­tar do­ne­se i u dvo­ri­šta okol­nih ku­ća.
Ak­tu­el­ni pred­sjed­nik eko­lo­škog dru­štva Bi­je­lo Po­lje Ri­fat Ka­ja­be­go­vić, bi­o­log po stru­ci, ka­že da je pro­sto ne­vje­ro­vat­no ko­li­ko lju­di ma­lo vo­de ra­ču­na o za­šti­tit ži­vot­ne sre­di­ne.
– Umje­sto da ču­va­mo ove na­še ri­je­ke, ko­je su pra­ve lje­po­ti­ce i dra­gu­lji, kod nas se sve de­ša­va su­prot­no. Kao da sve ra­di­mo u inat i pro­tiv se­be.
A ko smi­je ova­ko ne­kon­tro­li­sa­no i neo­d­go­vor­no da se po­na­ša pi­ta­nje je za du­blju ana­li­zu, i na ko­je mo­ra­ju nad­le­žni da da­ju od­go­vor. Ne sa­mo da da­ju od­go­vo­re, već da ri­je­ke i ži­vot­ni pro­stor za­šti­te a one ko­ji ova zlo­dje­la či­ne pri­ve­du prav­di – is­ti­če prof. Ka­ja­be­go­vić.
On do­da­je da je ovaj pro­blem evi­den­tan una­zad ne­ko­li­ko go­di­na, i da je je­di­ni na­čin sank­ci­o­ni­sa­nje onih ko­ji od­la­žu sme­će i ot­pad na ne­kon­tro­li­san na­čin.
– Ovaj pro­blem tre­ba si­stem­ski da se rje­ša­va, i da sva­ka op­šti­na u gra­ni­ca­ma svo­jih mo­guć­no­sti ura­di plan po ko­jem će se utvr­di­ti pr­vo po­sto­je­će sta­nje a on­da ure­di­ti za­šti­tu tih pro­sto­ra. Ona­ko ka­ko to ra­di ci­vi­li­zo­van svi­jet. Ni­je stra­mo­ta ugle­da­ti se na ne­ke dr­ža­ve u okru­že­nju i pri­mi­je­ni­ti nji­ho­ve me­to­de – is­ti­če Ka­ja­be­go­vić, do­da­ju­ći da tre­ba sa­ni­ra­ti po­sto­je­će sta­nje i kre­nu­ti sa re­pre­siv­nim mje­ra­ma.
– To je u okru­že­nju ri­je­še­no sa­mo na taj na­čin – pod­vla­či Ka­ja­be­go­vić.
Sme­ćem je u naj­ve­ćem di­je­lu ugro­žen tok ri­je­ke Bi­stri­ce, gdje se na vi­še lo­ka­ci­ja stvo­re­ne di­vlje de­po­ni­je na ko­ji­ma je od­lo­že­na ve­li­ka ko­li­či­na šu­ta i čvr­stog ot­pa­da, a ne­ri­jet­ko se de­ša­va da ta­la­si­ma ri­je­ke pli­va ra­zni ži­vo­tinj­ski ot­pad, pa i ugi­nu­la sto­ka. Ri­je­ka Lim je na uda­ru na­ro­či­to u mje­sti­ma Klju­na­ča, Ro­gov krš, Ku­ma­ni­ci, Ne­da­ku­si­ma i Su­ti­va­nu.
Mje­šta­ni Su­ti­va­na vi­še pu­ta su se ža­li­li nad­le­žni­ma na ne­sno­san smrad ko­ji do­la­zi sa ri­je­ke.
– Če­sto je po­vr­ši­na vo­de cr­ve­na od kr­vi ko­ja do­la­zi od ov­da­šnjih me­sa­ra i far­mi ko­ko­ša­ka. U ri­je­ku ba­ca ko šta stig­ne. Če­sto je smrad to­li­ko ve­li­ki da ne iz­la­zi­mo iz ku­ća. Pro­blem je i što psi lu­ta­li­ce raz­vla­če ži­vo­tinj­ski ot­pad če­sto do na­do­mak kuć­nog pra­ga. O iz­la­sku dje­ce u dvo­ri­šta da se igra­ju ne smi­je­mo ni da po­mi­sli­mo – is­ti­ču mje­šta­ni Su­ti­va­na.M.N.


Ko­mu­nal­ci ne ­sti­žu da oči­ste

U DOO ,,Ko­mu­nal­no Lim” ka­žu da su oni mak­si­mal­no an­ga­žova­ni ali da nji­ho­vi ape­li upu­će­ni su­ra­đa­ni­ma osta­ju bez ade­kvat­nog od­go­vo­ra jer se sme­će i da­lje ne­kon­tro­li­sa­no ba­ca u ko­ri­ta ri­je­ka Lim, Bi­stri­ca, Lju­bo­vi­đa, Lje­šni­ca i Lip­ni­ca
– Kon­kret­no u mje­stu Stroj­te­ni­ca sva­ko­dnev­no ra­di­mo na ukla­nja­nju sme­ća i to trak­to­rom, ali ne mo­že­mo po­sti­ći da od­ne­se­mo svo sme­će ko­li­ko se ba­ca. I još go­re, čim po­sta­vi­mo me­tal­ne kon­tej­ne­re, ko­ji ni­je­su ni­ma­lo u ovim kri­znim vre­me­ni­ma jef­ti­ni, ne­ko ne­sav­sje­stan ih za­pa­li – ka­že di­rek­tor pred­u­ze­ća Ra­den­ko Vu­jo­še­vić, do­da­ju­ći da je po­treb­na ve­ća i i efi­ka­sni­ja sa­rad­nja in­spek­cij­skih slu­žbi, ka­ko bi se ne­kon­tro­li­sa­no ba­ca­nje sme­ća sma­nji­lo na naj­ma­nju mo­gu­ću mje­r