PLAV/GU­SI­NjE - Po­red broj­nih pro­ble­ma sa ko­ji­ma se no­se, op­šti­ne Plav i Gu­si­nje ni­je­su mi­mo­i­šle ni no­vem­bar­ske po­pla­ve. Ri­je­ke i pla­nin­ski bu­jič­ni po­to­ci pri­či­ni­li su ve­li­ke pro­ble­me i šte­te na put­noj in­fra­struk­tu­ri, a i lo­kal­nom sta­nov­ni­štvu na imo­vi­ni. Đu­rič­ka i Ba­bi­no­polj­ska ri­je­ka i Ko­ma­ra­ča pre­pu­ni­le su ko­ri­to Li­ma ko­ji je po­pla­vio No­vo na­se­lje u Pla­vu, znat­no ugro­zio pro­stor i imo­vi­nu niz­vod­no i od­sje­kao most u Zo­ri­ći­ma kod Mu­ri­na. Grn­čar, Vru­ja, Do­lja i Lju­ča pri­či­ni­le su ve­li­ke šte­te i pro­ble­me. Put Gu­si­nje-gra­nič­ni pre­laz ni dan da­nas ni­je sa­ni­ran od po­plav­nog ma­te­ri­ja­la, pa je vr­še­nje sa­o­bra­ća­ja ote­ža­no. U znat­noj mje­ri ošte­ćen je i as­falt­ni put ka iz­le­ti­štu Gre­ba­je. Po­sle­di­ce po­pla­va ni do da­nas ni­je­su sa­ni­ra­ne i što je naj­go­re ni­je ni po­če­to sa bar ne­kim pri­prem­nim ra­do­vi­ma. 
Do­du­še, u Op­šti­ni Plav po­sto­ji kri­zni štab za upra­vlja­nje u ele­men­tar­nim ne­po­go­da­ma, ta­ko da se ta­mo ne­što i pred­u­zi­ma­lo i od­re­đe­ne po­sle­di­ce su ubla­že­ne. U Gu­si­nju ne da ne po­sto­ji ni ta­kav štab već ni­je ni SO kom­ple­ti­ra­na.
-Sva­ke go­di­ne isti pro­ble­mi i ista pri­ča, ali za op­štin­ske i dr­žav­ne or­ga­ne sve je to dža­be. Naj­pro­ble­ma­tič­ni­ji je pro­stor De­snog Grn­ča­ra gdje je na­sip za spre­ča­va­nje po­pla­va vo­de­na bu­ji­ca od­ni­je­la. U oči po­pla­va do­šla je in­ži­nje­rij­ska je­di­ni­ca Voj­ske Cr­ne Go­re da in­ter­ve­ni­šu u tom kri­tič­nom di­je­lu to­ka Grn­ča­ra, ali, ka­ko se is­po­sta­vi­lo, ma­lo ka­sno, jer ni­je je­sen za te po­slo­ve. Ni na po­la ra­do­va ni­je­su bi­li kad su se de­si­le po­pla­ve i do­sta to­ga ošte­ti­le te se sve mo­ra ra­di­ti po­no­vo. Ali dok se oba­le ne ura­de be­ton­skim i ka­me­nim zi­dom sve je dža­ba. To naj­bo­lje zna­mo mi ko­ji tu ži­vi­mo, ta­ko da i nas tre­ba pi­ta­ti ka­ko taj pro­blem tre­ba rje­ša­va­ti. Uvi­jek smo is­ti­ca­li da se pro­blem mo­že ri­je­ši­ti je­di­no be­ton­skim ili ga­bi­ot­nim zi­dom, i to u ka­snom ljet­njem pe­ri­o­du kad je naj­ni­ži vo­do­staj, i ni­ka­ko dru­ga­či­je, ali ko nas pi­ta, s do­zom ljut­nje is­ti­ču mje­šta­ni.
U no­vem­bar­skim po­pla­va­ma bio je po­to­pljen i re­gi­o­nal­ni put Plav-Gu­si­nje, u Bre­zo­je­vi­ca­ma kod ku­ća Šar­ki­no­vi­ća. Mje­šta­ni ka­žu da se to de­ša­va u kon­ti­nu­i­te­tu po­sled­njih dva­de­se­tak go­di­na, ali se ni­šta ne pred­u­zi­ma da pro­blem bu­de jed­nom za sva vre­me­na ri­je­šen. Is­ti­ču da je bi­lo ne­kih po­ku­ša­ja u vri­je­me dok je pred­sjed­nik op­šti­ne bio Sken­der Šar­ki­no­vić, ali i da je sve osta­lo na po­ku­ša­ju.
-Sva­ke go­di­ne bar po dva pu­ta de­se se ova­kve po­pla­ve. Sa­o­bra­ćaj bu­de u pre­ki­du, do­đu ne­ke ko­mi­si­je da kao vi­de o če­mu se ra­di i odu. Ne znam za­što do­la­ze kad je pro­blem znan i uvi­jek je isti, a, ka­ko i oni do­bro zna­ju, od po­sla ni­šta bi­ti ne­će, sa­mo da se jav­no­sti ba­ci ma­lo pra­ši­ne u oči. Pri­je ne­ku go­di­na do­la­zi­la je ne­ka­kva eki­pa i vr­ši­la ne­ko po­sma­tra­nje da se put u tom di­je­lu po­dig­ne i ta­ko bar sa­o­bra­ćaj da ne bi­va u pre­ki­du, ali ni­kad ni­ko se vi­še ni­je po­ja­vio i na to­me se sve za­vr­ši­lo. A, kad dr­ža­va i Op­šti­na ima­ju ta­kav od­nos i pri­stup pre­ma pu­tu ka­te­go­ri­sa­nom kao re­gi­o­nal­ni šta on­da da pri­ča­mo za pri­vat­nu imo­vi­nu –ka­že Dže­vat Šar­ki­no­vić, či­ja imo­vi­na je pr­va na uda­ru u tom di­je­lu.
Na­let bu­ji­ce ni­je iz­dr­ža­la ni oba­lo­u­tvr­da ri­je­ke Vru­je, či­ja po­zi­da je na par mje­sta pro­bi­je­na i po­kle­kla. Na­sip je ra­đen pri­je dvi­je go­di­ne ka­ko bi se od po­pla­va za­šti­tio taj pro­stor i iz­bje­glič­ko na­se­lje „Vru­ja”. Mje­šta­ni tvr­de da su ra­do­vi ra­đe­ni ne­struč­no i ne­sa­vje­sno. Iz­vo­đač je bio Kon­zor­ci­jum „Cr­na­go­ra­put“ a.d. i „Sa­mi in­že­nje­ring“ d.o.o. iz Pod­go­ri­ce, a ugo­vo­re­na vri­jed­nost ra­do­va bi­la je oko 119.000 eura. 
- Ra­do­vi su iz­vo­đe­ni po prin­ci­pu: „dr­ži vo­di dok maj­sto­ri odu”, što se po­ka­za­lo u vri­je­me pr­vih po­pla­va. Mi ko­ji tu ži­vi­mo, zna­ju­ći kom­plet­nu si­tu­a­ci­ju, upo­zo­ra­va­li smo i iz­vo­đa­če i po­di­zvo­đa­če, i Di­rek­ci­ju jav­nih ra­do­va, da to što ra­de ni­je do­bro i ne­će slu­ži­ti na­mje­ni, i evo sve to se i ob­i­sti­ni­lo. Pr­vo, vi­si­na po­zi­de je osta­vlje­na ni­sko a spo­je­vi vid­no sla­bo ura­đe­ni i to je sve po­pu­sti­lo. Oni su tvr­di­li da su struč­nja­ci i da zna­ju šta ra­de, te da ih mi ne uči­mo, ali po­pla­ve po­ka­za­še tu nji­ho­vu struč­nost, a mi se na­đo­smo u pro­ble­mi­ma –re­vol­ti­ra­ni su mje­šta­ni. 
N.V.

Gu­si­nje još ne­ma Slu­žbu za­šti­te i spa­sa­va­nja
Šef Slu­žbe za­šti­te i spa­sa­va­nja u Op­šti­ni Plav Abi­din Mu­sić ka­že da oni svo­jim sred­stvi­ma i me­ha­ni­za­ci­jom mo­gu od­go­vo­ri­ti u di­je­lu dok po­pla­ve ne pre­đu kri­tič­nu tač­ku, a on­da već mo­ra da se po­mog­ne sa ve­ćeg ni­voa. Što se Gu­si­nja ti­če, ka­že da oni u po­moć mo­gu pri­si­tu­pi­ti sa­mo kao su­sjed­noj op­šti­ni, i to na po­ziv pred­sjed­ni­ka op­šti­ne, ali da ne­ma­ju oba­ve­zu pra­će­nja sta­nja i sa­mo­i­ni­ci­ja­tiv­nih in­ter­ven­ci­ja.
-U vri­je­me po­pla­va na pro­sto­ru plav­ske op­šti­ne ni­je bi­lo po­tre­be za ne­kom ve­ćom in­ter­ven­ci­jom, ali je pro­blem bio zna­čaj­ni­je iz­ra­žen u Gu­si­nju gdje je mje­sti­mič­no bi­lo i kri­tič­nih mo­me­na­ta. Taj pro­stor je u nad­le­žno­sti ru­ko­vod­stva op­šti­ne Gu­si­nje, ali su lju­di po iner­ci­ji nas zva­li i tra­ži­li po­moć. Kon­tak­ti­rao sam pred­sjed­ni­cu op­šti­ne Ane­lu Če­kić, a nje­no je bi­lo šta da­lje i ka­ko. Na­rav­no Gu­si­nje je dav­no tre­ba­lo da for­mi­ra svo­ju Slu­žbu za­šti­te i spa­sa­va­nja, za­šta su ima­li ospo­so­blje­ne lju­de ko­ji su kod nas, odva­ja­njem op­šti­na po­sta­li vi­šak, te da ona u skla­du sa op­štin­skim pla­no­vi­ma za upra­vlja­nje u ta­kvim si­tu­a­ci­ja­ma dje­lu­je – ka­že Mu­sić. 
Iz Op­šti­ne Gu­si­nje ka­žu da će se po­tru­di­ti da uz po­moć nad­le­žnih usta­no­va i dr­ža­ve da pro­blem ri­je­še pri­je po­čet­ka ljet­nje tu­ri­stič­ke se­zo­ne.
-Na­da­mo se da će­mo obez­bi­je­di­ti od­re­đe­na sred­stva, ka­ko bi se bar ti put­ni prav­ci pre­ma tu­ri­stič­kim lo­ka­li­te­ti­ma što pri­je ospo­so­bi­li za nor­ma­lan sa­o­bra­ćaj, naj­ka­sni­je bar pri­je po­čet­ka tu­ri­stič­ke se­zo­ne, a bi­lo bi do­bro da nam u ovom po­slu po­mog­nu i nad­le­žne usta­no­ve i dru­gi za­in­te­re­so­va­ni part­ne­ri – sa­op­šte­no je iz lo­kal­ne sa­mo­u­pra­ve.