Uspje­šno kon­sti­tu­i­sa­nje vla­sti u Bu­dvi i Ko­to­ru je­ste ap­so­lut­ni pri­o­ri­tet opo­zi­ci­o­nog dje­lo­va­nja u ovom tre­nut­ku. Ne ra­di se sa­mo o lo­gič­nom re­do­sle­du po­te­za već o po­sti­za­nju re­zul­ta­ta ko­ji omo­gu­ća­va­ju da­lje po­li­tič­ke po­te­ze, pa i po­vo­dom iz­bo­ra u Nik­ši­ću, re­kao je za „Dan” li­der De­mo­sa Mi­o­drag Le­kić. Ka­ko je re­kao, kon­sti­tu­i­sa­nje i uspje­šan po­če­tak jav­no od­go­vor­ne opo­zi­ci­o­ne vla­sti u Bu­dvi i Ko­to­ru bi bio dra­go­cjen sti­mu­lans za po­sti­za­nje pro­mi­šlje­nih od­lu­ka i za nik­šić­ke iz­bo­re.
– De­mos je za ta­kav re­do­sled po­te­za, spre­man za ra­ci­o­na­lan i rav­no­pra­van do­go­vor – sa­op­štio je Le­kić.
Upi­tan da li even­tu­al­ni na­stup di­je­la opo­zi­ci­o­nih su­bje­ka­ta na nik­šić­kim iz­bo­ri­ma pod­ri­va boj­kot in­sti­tu­ci­ja i za­htjev za po­na­vlja­nje par­la­men­tar­nih iz­bo­ra, Le­kić je re­kao da je tač­no da se na­stup na nik­šić­kim iz­bo­ri­ma mo­že vi­d­je­ti i kao ugro­ža­va­nje boj­ko­ta par­la­men­ta i po­li­tič­kih za­htje­va opo­zi­ci­je.
– Objek­tiv­no ni­je la­ko vu­ći ra­ci­o­nal­ne po­te­ze u sta­nju op­šte ira­ci­o­nal­no­sti u cr­no­gor­skom dru­štvu, da­kle u uslo­vi­ma dru­štve­ne ne­nor­mal­no­sti či­ji je valj­da vr­hu­nac kon­sti­tu­i­sa­nje vla­de u ne­slo­bod­nim uslo­vi­ma sa­op­šte­nog dr­žav­nog uda­ra na sam iz­bor­ni dan. Opo­zi­ci­o­ni od­go­vo­ri na ta­kvo sta­nje mo­ra­ju bi­ti oštri po­te­zi, iz­me­đu osta­log i ne­u­če­stvo­va­njem u in­sti­tu­ci­o­nal­nom ži­vo­tu. S dru­ge stra­ne, Nik­šić je pre­va­ren, opljač­kan, ra­njen grad. Ta­mo je po­sled­nji tre­nu­tak za pre­o­kret. Za­to tre­ba vi­dje­ti i što gra­đa­ni Nik­ši­ća mi­sle o na­sta­loj po­li­tič­koj si­tu­a­ci­ji, sli­je­di­ti nji­ho­vu vo­lju, i do­ni­je­ti za­jed­nič­ku od­lu­ku. Tu od­lu­ku tre­ba do­ni­je­ti što pri­je, a od­mah na­kon for­mi­ra­nja vla­sti u Bu­dvi i Ko­to­ru. Da­kle, od­lu­ku da li  tre­ba iz­i­ći na iz­bo­re, a ako se iz­la­zi u ko­jem mo­da­li­te­tu – po­ja­snio je Le­kić.
Ka­zao je da je uvje­ren da naj­pri­je tre­ba de­fi­ni­sa­ti mi­ni­mum za­jed­nič­kog opo­zi­ci­o­nog pro­gra­ma ko­ji je do­bro osmi­šljen, re­a­li­sti­čan i pri­hva­tljiv svi­ma.
– U ovom tre­nut­ku to su tri ele­men­ta. Pu­na i ne­dvo­smi­sle­na isti­na o dr­žav­nom uda­ru, za­ka­zi­va­nje po­no­vlje­nih iz­bo­ra u ra­zum­nom ro­ku, i raz­go­vor o iz­bor­nim uslo­vi­ma. Ova plat­for­ma je za­pra­vo i de­fi­ni­sa­na. Ovaj mi­ni­mum za­jed­nič­ke plat­for­me, ko­ji je za­pra­vo već  de­fi­ni­san, je­ste ovom tre­nut­ku do­vo­ljan. Iza nje­ga tre­ba ne­po­ko­le­blji­vo opo­zi­ci­o­no sta­ti. U da­ljoj di­na­mi­ci se mo­že osmi­šlje­no nad­gra­đi­va­ti i to u mo­gu­ćoj mje­ri – ka­zao je Le­kić.
Na pi­ta­nje o mo­guć­no­sti sa­rad­nje sa DF-om, ima­ju­ći u vi­du da je taj su­bjekt ra­ni­je iz­no­sio broj­ne op­tu­žbe na ra­čun De­mo­sa, Le­kić je re­kao da iz vi­še raz­lo­ga, iz­me­đu osta­log i što to di­rekt­no ide u ko­rist vla­sti, „mi u De­mo­su ni­smo pri­sta­li­ce jav­nog ko­men­ta­ri­sa­nja dru­gih opo­zi­ci­o­nih su­bje­ka­ta”.
– Ma­kar to dru­ge stran­ke ili nje­ni ostra­šnje­ni dje­lo­vi či­ni­li. Ma­kar se u pro­pa­gand­nim stra­sti­ma, slič­no DPS-u, ba­vi­le pro­iz­vod­njom iz­daj­ni­ka i dru­gim la­žnim, be­stid­nim, pro­vin­cij­skim pod­me­ta­nji­ma. U De­mo­su smo svje­sni  dva osnov­na ci­lja ko­ji­ma te­ži­mo. Pr­vo, smje­na ove vla­sti pod sjen­ka­ma en­dem­ske ko­rup­ci­je ko­ja je una­ka­zi­la i opljač­ka­la eko­no­mi­ju, kri­mi­na­li­zo­va­la dru­štvo i pro­iz­ve­la slom go­to­vo svih vri­jed­no­sti u Cr­noj Go­ri. Dru­go, kon­sti­tu­i­sa­nje ozbilj­ne, struč­ne, de­mo­krat­ske, po­li­tič­ki i jav­no pri­stoj­ne opo­zi­ci­o­ne al­ter­na­ti­ve. U ostva­ri­va­nju ta­kvih ci­lje­va sa­ra­đi­va­će­mo sa oni­ma ko­ji di­je­le ta­kve po­gle­de – na­vo­di Le­kić.
Uka­zao je da je ova ne­le­gi­tim­na vla­da, na­sta­la na po­dr­šci kr­njeg i ne­le­gi­tim­nog par­la­men­ta, star­to­va­la po­ku­ša­jem ga­še­nja te­škog na­sle­đa ko­je je do­če­ka­la od Đu­ka­no­vi­će­vih vla­da. Go­to­vo je ne­vje­ro­vat­no, ka­že on, ali je no­va i ne­le­gi­tim­na vla­da kre­nu­la sa od­u­zi­ma­njem od naj­u­gro­že­ni­jih slo­je­va.
– Tre­ba is­ta­ći da je Mar­ko­vić otvo­re­no pri­znao da su pri­nu­đe­ni na re­strik­tiv­ne eko­nom­ske mje­re jer u pro­tiv­nom ne bi mo­gle bi­ti is­pla­će­ne pen­zi­je, pla­te u pro­svje­ti, zdrav­stvu itd. A ko­li­ko ju­če zva­nič­na pro­pa­gan­da  je pret­hod­nog pre­mi­je­ra tre­ti­ra­la kao eko­nom­skog ma­ga ko­ji ga­ran­tu­je vi­so­ku sta­bil­nost, kon­stant­ne i re­kord­ne sto­pe ra­sta, naj­ve­će u re­gi­o­nu. Sa­da pri­je­ti fi­nan­sij­ski slom ze­mlje uko­li­ko se ne uzme od maj­ki sa tro­je i vi­še dje­ce. Mar­ko­vi­će­va iz­ja­va o za­ma­lo iz­bjeg­nu­tom ili od­lo­že­nom fi­nan­sij­skom slo­mu ze­mlje je zna­čaj­na, bez sum­nje isti­ni­ta – za­klju­čio je Le­kić. M.V.


Ne­ma sta­bil­no­sti dok se ne ri­je­ši „dr­žav­ni udar”

Ka­ko re­kao Le­kić, za­vr­šna ver­zi­ja do­ga­đa­ja o na­vod­nom „dr­žav­nom uda­ru” mo­ra da usli­je­di.
– Ne­ma sta­bil­no­sti u ze­mlji pri ova­kvom sta­nju stva­ri. Isti­na o do­ga­đa­ju sa ta­ko krup­nim po­sle­di­ca­ma je oba­ve­za pre­ma Cr­noj Go­ri, ako još pre­ten­du­je­mo da bi mo­gli bi­ti ozbilj­na dr­ža­va. Po­ja­va ovih ti­po­va iz Sr­bi­je, nji­hov ni­vo, či­ni taj seg­ment is­tra­ge za sa­da pri­lič­no far­sič­nim. Oba­ve­za  pu­ne isti­ne je i pre­ma gra­đa­ni­ma, ko­nač­no i pre­ma isto­ri­ji u ko­ju ula­ze svi ak­te­ri. Jed­na stvar je iz­vje­sna. Bio tog da­na po­ku­šaj stvar­nog dr­žav­nog uda­ra ili in­sce­ni­ra­nog la­žnim im­pu­ti­ma od ne­ke stra­ne iz­bo­ri su ne­le­gi­tim­ni, a re­zul­ta­ti la­žni – ka­zao je Le­kić.


SAD odu­go­vla­če zbog ve­ze cr­no­gor­ske vla­sti i kri­mi­na­la

Po ocje­ni Mi­o­dra­ga Le­ki­ća, či­nje­ni­ca je­ste da Oba­mi­na ad­mi­ni­stra­ci­ja ni­je ra­ti­fi­ko­va­la Pro­to­kol o pri­stu­pa­nju Cr­ne Go­re NA­TO-u.
– Oči­gled­no oni su ima­li raz­lo­ga da to uči­ne. Ima­ju­ći u vi­du ne­spor­ni ge­o­po­li­tič­ki in­te­res NA­TO sa­ve­za za ovaj pro­stor, lo­gi­ča­no ob­ja­šnje­nje tre­ba tra­ži­ti u ot­po­ru di­je­lo­va ame­rič­ke ad­mi­ni­stra­ci­je i ne­kih evrop­skih ze­ma­lja da pri­me ze­mlju či­ji je vrh vla­sti ili nje­go­vi dje­lo­vi, po­seb­no Mi­lo Đu­ka­no­vić, pod sjen­ka­ma kri­mi­na­la i ko­rup­ci­je – ka­zao je Le­kić.
Po ocje­ni li­dera De­mo­sa, u sva­kom slu­ča­ju ve­li­ko vri­je­me, ener­gi­ja i no­vac su, umje­sto na re­for­me, utro­še­ni u Cr­noj Go­ri na pro­pa­gan­du za NA­TO sa skreta­njem pa­žnje sa ozbilj­nih unu­tra­šnjih pro­ble­ma.
– To sve je iza­zva­lo re­ak­ci­je što je opet pro­iz­ve­lo uspon ko­lo­ni­jal­ne svi­je­sti u Cr­noj Go­ri i to u vi­še ge­o­po­li­tič­kih pra­va­ca. Ni­je taj­na da bi je­dan dio pro­pa­ga­to­ra iz i oko vla­sti vo­lio da Cr­na Go­ra ne­ka­ko po­sta­ne ako ne pe­de­set pr­va ame­rič­ka dr­ža­va, ono sfe­ra do­mi­nant­nog ame­rič­kog uti­ca­ja. Pod uslo­vom da u Va­šing­to­nu sa­svim za­žmu­re nad kri­mi­na­lom i ko­rup­ci­jom u Cr­noj Go­ri. S dru­ge stra­ne ima ih ko­ji bi vo­lje­li da Cr­na Go­ra jed­nog da­na osva­ne kao ru­ska gu­ber­ni­ja. Tre­ći bi naj­vi­še vo­lje­li da Cr­na Go­ra po­sta­ne ka­li­fat, ili da ma­kar li­či na nje­ga – ka­zao je Le­kić.