U Mje­snoj za­jed­ni­ci Bar 2 - Po­lje ži­vi oko 4.000 sta­nov­ni­ka, što pred­sta­vlja de­ve­ti­nu od ukup­nog bro­ja sta­nov­ni­ka bar­ske op­šti­ne. Mje­šta­ni tvr­de da im go­di­na­ma naj­ve­ći pro­blem pred­sta­vlja­ju ne­a­de­kvat­na put­na in­fra­struk­tu­ra, vo­do­vod­na i ka­na­li­za­ci­o­na mre­ža.
Od­bor­nik Sa­vo Pa­vlo­vić (SD) pod­sje­ća da na ovu MZ po­sled­njih 20 go­di­na ni­ko ni­je okre­nuo, i da je sve što je re­a­li­zo­va­no ura­đe­no is­klju­či­vo za­hva­lju­ju­ći sred­stvi­ma mje­šta­na.
-U bu­dže­tu za 2017. go­di­nu, u di­je­lu odr­ža­va­nja in­fra­struk­tu­re op­šteg zna­ča­ja, od­no­sno pu­te­va po pro­gra­mu mje­snih za­jed­ni­ca pred­vi­đe­no je 1.066.000 eura. Sma­tram da je to je­dan li­je­pi spi­sak že­lja ko­je su is­ka­za­ne po mje­snim za­jed­ni­ca­ma. Bez ika­vog kri­te­ri­ju­ma, sve su že­lje upi­sa­li u pro­gram za ovu go­di­nu. Ako se zna da je ci­je­na jed­nog kva­drat­nog me­tra as­fal­ta oko 15 eura, is­pa­da da se od ovih pa­ra mo­že as­fal­ti­ra­ti 72 hi­lja­de kva­dra­ta pu­ta, kao jed­no i po fud­bal­sko igra­li­šte. A ako zna­mo da Bar ima 12 mje­snih za­jed­ni­ca, on­da ni­je te­ško iz­ra­ču­na­ti ko­li­ko se to­ga mo­že ura­di­ti. Te­o­ri­je ne­ma da će pe­ti dio us­pje­ti da as­fal­ti­ra­ju - ka­že Pa­vlo­vić.
Na­gla­ša­va da je, ka­da je u pi­ta­nju ova MZ, pri­o­ri­tet sa­o­bra­ćaj­ni­ca ka Ve­li­kom mo­stu.
-To je gra­ni­ca iz­me­đu MZ Bar 2 i Sta­rog Ba­ra, od­no­sno put od bol­ni­ce do Ve­ljeg mo­sta, ko­ji ide pre­ma na­se­lji­ma Rap, Bar­tu­la i Za­lje­vo, pre­ko ri­je­ke Ri­ka­vac. Tre­ba ima­ti u vi­du da su sto­pe tog mo­sta pot­pu­no pod­lo­ka­ne, i vr­lo br­zo se mo­že de­si­ti da se most uru­ši sam od se­be. Da­lje, pri­o­ri­tet je sa­na­ci­ja ko­ri­ta Ri­kav­ca ko­ji je ina­če naj­br­ži bu­jič­ni tok u Evro­pi. Iz­nad Ve­li­kih Mi­ku­li­ća je ve­li­ki od­ron ko­ji se po­kre­nuo, a kom­plet­no ko­ri­to ri­je­ke Ri­ka­vac je pri­je 15 go­di­na de­va­sti­ra­no, jer je ne­ko htio da ga sa­ni­ra. I sve pre­gra­de ko­je su po­sto­ja­le u sa­mom ko­ri­tu su go­to­vo po­ru­še­ne, pa je ta­ko Ri­ka­vac sa­mo do­bio na br­zi­ni. Ogra­de su bi­le po­sta­vlje­ne da bi se us­po­rio nje­gov tok. Kri­tič­na tač­ka na Ri­kav­cu je pre­ko pu­ta ku­ća Mar­ti­no­vi­ća i Voj­vo­di­ća, na ve­li­koj kri­vi­ni, i tu je već pre­ko 20 me­ta­ra ka­me­ne pod­zi­de uru­še­no. U slu­ča­ju obil­ni­je ki­še ili ja­čeg bu­jič­nog to­ka, i ri­je­ka će se iz­li­ti i po­pla­vi­ti ku­će po Če­lu­gi. Pri­je sve­ga, tre­ba i grad od­bra­ni­ti od Ri­kav­ca, jer oni sta­ri­ji se sje­ća­ju ka­da su po ne­ka­da­šnjem Pri­sta­nu bi­le po­pla­ve upra­vo usled iz­li­va­nja ri­je­ke Ri­ka­vac - upo­zo­ra­va Pa­vlo­vić, is­ti­ču­ći da pr­vo tre­ba utvr­di­ti pri­o­ri­te­te, a ne pi­sa­ti spi­sko­ve že­lja po mje­snim za­jed­ni­ca­ma.
I put pre­ma Mi­lja­no­vom mo­stu, ka­že on, odav­no je tre­ba­lo po­pra­vi­ti.
-Taj put su mje­šta­ni sa­mi po­pra­vlja­li. Ne­ko je ku­pio dvi­je vre­će ce­men­ta i dva ku­bi­ka pi­je­ska, ta­ko da su uspje­li da za­kr­pe ru­pe. Me­đu­tim, to ne tra­je du­go. Ta­ko­đe, tre­ba da se zna da je glav­ni put ko­ji vo­di od ma­gi­stra­le kroz Če­lu­gu i Po­lje ka di­o­ni­ci ko­ja se ve­zu­je pre­ma „Ze­ta­tran­su” pre­ki­nut na 120 mje­sta. Ura­di­li su to vla­sni­ci ku­ća ko­ji su uvo­di­li vo­du i stru­ju. Taj put ni­je ni­ko gra­dio već mje­šta­ni. Na­i­me, '78. go­di­ne ras­pi­san je sa­mo­do­pri­nos, i mi sta­nov­ni­ci ove MZ smo sa­mi fi­nan­si­ra­li iz­grad­nju tog pu­ta – is­ta­kao je Pa­vlo­vić.
D.S.


Le­ga­li­zo­va­ti 7.000 obje­ka­ta

-Ako na pod­ruč­ju MZ ima 7.000 obje­ka­ta ko­ji su ubi­lje­že­ni u ka­ta­star kao ne­či­ji po­sjed, on­da bi ne­ka od nad­le­žnih slu­žbi iz Op­šti­ne (ako je ne­ma ne­ka je for­mi­ra­ju), tre­ba­lo da pro­vje­ri sve te objek­te ko­ji su upi­sa­ni u ka­ta­star i ko­je po za­ko­nu tre­ba le­ga­li­zo­va­ti i od vla­sni­ka da se na­pla­ti ono što za­kon pro­pi­su­je. Mi, sta­ro­sje­di­o­ci Po­lja, re­dov­no smo iz­mi­ri­va­li na­še oba­ve­ze kad je tre­ba­lo. A da­nas u Po­lju e na par­ce­li od 200 kva­dra­ta gra­de ku­ću od 400 kva­dra­ta. To ni­je nor­mal­no.Zna­či, tre­ba evi­den­ti­ra­ti te objek­te ko­ji se mo­gu le­ga­li­zo­va­ti. To je na­čin ka­ko će­mo na­pu­ni­ti bu­džet - tvr­di Pa­vlo­vić.


DUP do­bi­li, ka­na­li­za­ci­je ne­ma

-Pri­je de­set go­di­na nam je obe­ća­na ka­na­li­za­ci­ja, pa je re­če­no da ne­ma­mo DUP. Sa­da ima­mo DUP, i nad­le­žni tre­ba da nam od­go­vo­re ka­da će po­če­ti da se ula­že u Po­lje i da se ra­di ka­na­li­za­ci­ja. Pro­šle go­di­ne bi­lo je pri­če o iz­grad­nji ko­lek­to­ra za ot­pad­ne vo­de i nji­ho­vo pre­či­šća­va­nje u pod­nož­ju Vo­lu­ji­ce. To ni­sam pri­mi­je­tio u bu­dže­tu za 2017. go­di­nu, i ne znam za­što je to iz­ba­če­no. Mo­gu­će da je to ura­đe­no zbog ne­do­stat­ka pa­ra. Ali, uko­li­ko se ne­što ra­di­kal­no pro­mi­je­ni u na­red­noj go­di­ni, za­mo­lio bih nad­le­žne da ka­žu ka­da mo­že­mo oče­ki­va­ti ka­na­li­za­ci­ju. U pa­pi­ri­ma sve li­je­po pi­še, ali mi od nad­le­žnih ni­ka­ko da do­bi­je­mo kon­kre­tan od­go­vor – ka­zao je Pa­vlo­vić.