KO­TOR - Ne­ka­da je ri­bo­lov bio glav­ni iz­vor pri­ho­da i ži­vo­ta u Bi­go­vi, ali sa­da ni­je baš ta­ko jer je sva pa­žnja mje­šta­na usmje­re­na ka tu­ri­zmu. Pro­da­li su dio svo­jih ima­nja, na­pra­vi­li su ve­li­ke ku­će, apart­ma­ne, vi­le, ta­ko da svi lje­ti za­ra­đu­ju iz­da­ju­ći so­be, ba­ve­ći se ugo­sti­telj­stvom, a zi­mi, ka­ko ka­žu, tro­še to što su za­ra­di­li. Ci­je­lo jed­no vi­kend-na­se­lje na­pra­vi­li su lju­di iz Be­o­gra­da i No­vog Sa­da, ko­ji su u me­đu­vre­me­nu pro­da­li ku­će, te su sa­da Bi­go­vu na­se­li­li pre­te­žno Ru­si. Ne­ki od njih bo­ra­ve ov­dje stal­no, ali ve­ći­na ih do­la­zi u Bi­go­vu sa­mo to­kom ljet­nje se­zo­ne. Do­sta mje­šta­na su za­po­sle­ni i za­ra­đu­ju pu­tu­ju­ći sva­ki dan u Ra­da­no­vi­će, Bu­dvu, Ko­tor... Tre­nut­no je u mje­stu oko sto­ti­nu mje­šta­na, od ko­jih je 25 po­ro­di­ca iz fa­mi­li­je La­za­re­vić, a jed­na po­ro­di­ca se do­se­li­la iz Gla­va­ti­či­ća. La­za­re­vi­ći su, tvr­de, osni­va­či Bi­go­va, ov­dje ži­ve već 300 go­di­na.
- Ra­ni­je smo u Bi­go­vi ima­li tri ri­bar­ska bro­da, ja sam imao bar­ku i mre­že, te sam u slo­bod­no vri­je­me, ka­da ni­sam ra­dio u za­dru­gi, išao u ri­bo­lov. Ka­da se de­ve­de­se­tih go­di­na za­dru­ga ras­pa­la, ri­ba­ri su po­če­li da ra­de in­di­vi­du­al­no ali vi­še ne­ma or­ga­ni­zo­va­nog ot­ku­pa. Po­vre­me­no u Bi­go­vu do­la­zi je­dan ku­pac, če­ka ri­ba­re da do­đu s mo­ra, ali sla­bo se i lo­vi – pri­ča za „Dan” Ili­ja La­za­re­vić, 73-go­di­šnji ri­bar u pen­zi­ji.
Ka­že da je ste­kao pen­zi­ju u ne­ka­da­šnjoj Ri­bar­skoj za­dru­zi Bi­go­va pri pred­u­ze­ću „Ju­žni Ja­dran“ u Ko­to­ru, ko­ja je for­mi­ra­na 70-ih go­di­na pro­šlog vi­je­ka. Duž ri­ve u Bi­go­vi i da­nas je mno­go bar­ki na ve­zu. Stan­ko La­za­re­vić, u ime MZ Bi­go­va, ka­že da uglav­nom, sva­ko ko ima bar­ku, ima i mre­že i po­ma­lo se ba­vi ri­bo­lo­vom.
- Ima­mo pe­to­ri­cu mje­šta­na ko­ji ži­ve od ri­bar­stva a ima još de­se­to­ro njih ko­ji ri­ba­ju po­vre­me­no. Ov­dje ima dva­de­se­tak ri­bar­skih bar­ki. Ko­ri­ste se tra­di­ci­o­nal­ni ala­ti: mre­že po­pu­ni­ce, pa­lan­da­re, pa­ran­ga­le...Bi­gov­ski ri­ba­ri su pro­fe­si­o­nal­ci, jer ov­dje ri­ba­ti zi­mi ni­je ni­ma­lo la­ko. Tre­nut­no se u ve­ćim ko­li­či­na­ma lo­ve ma­le bu­kve, ali i pa­la­mi­da, tu­nić, škr­pi­na, bar­bun...Na­ža­lost, ri­be je sve ma­nje, pre­vi­še je iz­lo­vlje­na - ka­že La­za­re­vić i ob­ja­šnja­va da je kri­vo­lo­va od­u­vi­jek bi­lo, vje­ro­vat­no će ga još bi­ti, „ali in­spek­cij­ske slu­žbe tre­ba da ra­de svoj po­sao“. Iako va­že za ri­bar­sko mje­sto Bi­go­vlja­ni ne­ma­ju svoj ri­bo­lov­ni klub, što sma­tra­ju iza­zo­vom za mla­de ri­ba­re.
Ne­ri­je­še­no pi­ta­nje Bi­go­ve je vo­do­snab­di­je­va­nje- mje­sto ne­ma ži­ve vo­de, te svi ko­ri­ste vo­du iz bu­na­ra- bi­sti­jer­ni. Zi­mi to i ni­je ne­ki pro­blem, ali je lje­to bez­vod­no.
-Već na po­čet­ku lje­ta, u ma­ju, ako ne­ma ki­še, vo­de već fa­li. Na­ša oče­ki­va­nja usmje­re­na su na „Bi­go­va bej“, ogro­man pro­je­kat – kroz ci­je­lo br­do pre­ko pu­ta mje­sta tre­ba da se ra­de luk­su­zne vi­le, apart­ma­ni, s jed­ne i s dru­ge stra­ne, je­di­no se još tra­ži in­ve­sti­tor. Op­šti­na Ko­tor je du­žna da spro­ve­de in­fra­struk­tu­ru, put, vo­du, stru­ju. Ta­ko je na­še pi­ta­nje vo­do­snab­di­je­va­nja skop­ča­no sa po­ten­ci­jal­nim in­ve­sti­to­rom, a dok ga ne na­đu, osta­ju nam ci­sti­jer­ne - is­ti­če La­za­re­vić i do­da­je da put do Bi­go­ve ni­je loš, da je elek­tro­snab­di­je­va­nje ko­rekt­no, a dru­štve­ni ži­vot u mje­stu zi­mi se svo­di na dru­že­nje po ku­ća­ma, jer Bi­go­va ne­ma od­go­va­ra­ju­će jav­ne pro­sto­ri­je.
-Vi­še­go­di­šnji pro­blem nam je ka­na­li­za­ci­ja, si­stem Ko­tor-Tra­šte ko­ji na­kon ošte­će­nja pri­je tri go­di­ne ne funk­ci­o­ni­še. Fe­kal­ne vo­de se za­to iz­li­va­ju usred za­li­va Tra­šte, ko­ji je od nas ki­lo­me­tar uda­ljen. Naj­go­re je što se ta ha­va­ri­ja na­la­zi na pet­sto me­ta­ra od ku­pa­li­šta „Al­ma­ro bič“ (Oblat­no), Lu­šti­ca bej i Pla­vi ho­ri­zon­ti. Ci­jev ko­ja ide od oba­le dva ki­lo­me­ta­ra ka otvo­re­nom mo­ru, pre­ki­nu­ta je u du­ži­ni od oko 200 me­ta­ra, zna­či, ot­pad­ne vo­de iz­la­ze usred za­li­va. Ci­je­vi su bi­le is­plu­ta­le i pred­sta­vlja­le su opa­snost za po­mor­ski sa­o­bra­ćaj, to je bi­lo uža­sno i gle­da­ti. Svi zna­ju, to se vi­di, ali ni­ko ni­šta ne pred­u­zi­ma. Iz ko­to­r­skog Vo­do­vo­da su odav­no obe­ća­li ne­ke „br­ze ten­de­re“ za iz­vo­đe­nje ra­do­va na po­prav­ci, ali su iz­gle­da na to za­bo­ra­vi­li - is­ti­če La­za­re­vić.M.D.P.


Mje­sto sa dosta mladih

Po struk­tu­ri sta­nov­ni­ka mje­sto je mla­do, tre­nut­no je tu de­se­tak mla­dih pa­ro­va ko­ji ima­ju ma­lu dje­cu ili su ona „na pu­tu“. Stan­ko La­za­re­vić ob­ja­šnja­va da je pri­je dvi­je go­di­ne škol­ski auto­bus bio pun dje­ce iz Bi­go­ve, ko­ja su išla u osnov­nu ško­lu u Ra­da­no­vi­ći­ma. Bi­lo ih je ta­da dva­de­set, ne­ka su pre­šla u sred­nje ško­le i tre­nut­no ih je ne­što ma­nje.


Pro­dav­ni­ca kao bi­rač­ko mje­sto

-Ne­ma­mo pro­sto­ra za oku­plja­nje mje­šta­na, ima­mo sta­ru pro­dav­ni­cu ko­ja ne ra­di, a slu­ži nam za gla­sa­nje i da se po­ne­kad oku­pi­mo kad ima­mo sa­sta­nak. Mi ne­ma­mo sred­sta­va, na­šli bi­smo ne­ko mje­sto, sa­mo kad bi se op­šti­na po­tru­di­la da nam na­pra­vi ne­ki ma­li ka­me­ni obje­kat ko­ji bi se uklo­pio u am­bi­jent. On bi nam slu­žio za sa­stan­ke, za gla­sa­nje, ina­če, kad je gla­sa­nje, mi mo­li­mo vla­sni­ke pro­dav­ni­ce da nam ustu­pe pro­stor da bi se odr­ža­lo gla­sa­nje. Lje­ti ima pu­no tu­ri­sta, ta­da ra­di pro­dav­ni­ca, ra­de i dva re­sto­ra­na, ko­ji su sa­da za­tvo­re­ni - ob­ja­šnja­va La­za­re­vić.
On i nje­go­vi ple­me­ni­ci zi­mi se snab­di­je­va­ju na­mir­ni­ca­ma iz su­per­mar­ke­ta u „in­du­strij­skoj zo­ni“ u Ra­da­no­vi­ći­ma. Po­ljo­pri­vre­dom se u Bi­go­vu ma­lo lju­di ba­vi, spo­ra­dič­ni su slu­ča­je­vi da ne­ko odr­ža­va ma­sli­ne, a tu i ta­mo mo­že da se na­đe i po ko­je sta­blo na­ran­dže, li­mu­na... MZ Bi­go­va funk­ci­o­ni­še u za­jed­ni­ci za MZ Gla­va­ti­či­ći či­ji je pred­sjed­nik Mar­ko Pa­ra­pid.
-Sa­da ima­mo še­sto đa­ka, ali ima mla­dih na­ra­šta­ja, ta­ko da oče­ku­je­mo za ko­ju go­di­nu da će auto­bus po­no­vo bi­ti pun – na­da se La­za­re­vić.


Put do Žu­ko­vi­ce da se as­fal­ti­ra

-Na­da­mo se da će ovaj put, ko­jim tre­ba da spo­ji­mo se­la Gla­va­ti­či­ći i Bi­go­vo sa tu­ri­stič­ki atrak­tiv­nom lo­ka­ci­jom Žu­ko­vi­ca, bi­ti usko­ro as­fal­ti­ran. Žu­ko­vi­ca ima već dva­de­se­tak ku­ća, (me­đu nji­ma je i ku­ća glum­ca La­za­ra Ri­stov­skog), a taj put je go­di­na­ma sa­mo pro­bi­jen i na­sut pi­je­skom, te ga sva­ka ki­ša ko­ja pad­ne uni­šti. Oče­ku­je­mo da Op­šti­na Ko­tor po­kre­ne ak­tiv­no­sti za as­fal­ti­ra­nje, s ob­zi­rom da je to u in­te­re­su i tu­ri­sta i sta­nov­ni­ka ovih se­la - ape­lu­je La­za­re­vić.