Sni­jeg i ve­li­ke hlad­no­će do­ni­je­le su do­sta pro­ble­ma sta­nov­ni­ci­ma uda­lje­nih se­la na pod­ruč­ju bje­lo­polj­ske op­šti­ne. U pro­te­klih 15 da­na bi­lo je pu­no slu­ča­je­va ka­da su mo­ra­le da in­tr­ve­ni­šu eki­pe Slu­žbe za­šti­te i spa­sa­va­nja ka­ko bi iz za­ve­ja­nih se­la pa­ci­jen­te do­pre­mi­li do Op­šte bol­ni­ce, od­no­no do naj­bli­že am­bu­lan­te. Ru­ko­vo­di­lac Slu­žbe za­šti­te i spa­sa­va­nja Mi­lo­nja Ra­ko­njac tvr­di da su uspje­li da stig­nu na sva­ko mje­sto gdje je bi­la po­treb­na i neo­p­hod­na po­moć.
-Na­še ak­ci­je su se uglav­nom od­no­si­le na od­la­zak u pla­nin­ska se­la do ko­jih su pu­te­vi bi­li za­ve­ja­ni i gdje se do bo­le­snih i sta­rih oso­ba ni­je mo­glo dru­ga­či­je do­ći osim mo­tor­nim sa­na­ka­ma i pje­ši­ce. Uz po­moć na­šeg ,,pic­ga­u­e­ra” i mo­tor­nih san­ki po­ma­ga­li smo u trasnpor­tu i zbri­nja­va­nju bo­le­snih sa Go­ri­ca, iz Go­di­je­va, Ce­ro­va, Mi­lo­va, Za­to­na, Tru­bi­na, Maj­sto­ro­vi­ne, Sko­či­go­ri­ne itd. Po­sled­nju in­ter­ven­ci­ju ima­li smo pri­je dva da­na u se­lu Žu­ber. Da­ni­lo Vla­o­vić i Fi­lip To­šić uspje­li su da po vi­še ne­go ne­pri­stu­pač­nom te­re­nu ,,pin­cga­u­e­rom” do­đu do za­ve­ja­nog se­la i do bol­ni­ce do­pre­me pa­ci­jen­ta sta­rog 50 go­di­na. Pr­vo su ga do­ve­li do am­bu­lan­te u Pa­vi­nom Po­lju, oda­kle ga je pre­u­ze­la Hit­na po­moć i do­ve­la do Bi­je­log Po­lja na da­lje li­je­če­nje - pri­ča Ra­ko­njac.
Mi­li­ka Ga­je­vić iz se­la Da­u­ti ka­že da je 20-ak do­ma­ćin­sta­va u ovom se­lu pot­pu­no od­sje­če­no od svi­je­ta.
- Evo ja se na­kon no­ći pre­spa­va­ne u Bi­je­lom Po­lju, gdje sam mo­rao do­ći ra­di zdrav­stve­nih pro­ble­ma i pre­gle­da, vra­ćam se za svo­je Da­u­te. Kom­bi­jem ću do Pa­vi­nog Po­lja a on­da mi sli­je­de mu­ke. Uz stra­nu ne­kih tri i po ki­lo­me­tra pje­ške kroz sni­jeg. Na­pra­vlje­na je pr­ti­na, i sa­mo je sre­ća što ne­ma no­vih sni­je­žnih pa­da­vi­na. Da po­no­vio kre­ne sni­jeg, bi­lo bi još ve­ćih mu­ka- pri­ča Ga­je­vić i ka­že da će dok bu­de išao pje­ške kroz na­me­te pje­va­ti:,,do­šli su nam cr­ni da­ni, mi smo le­dom oko­va­ni’’.
- Ni­je vi­še pro­blem sni­jeg ko­jeg ima sko­ro po­la me­tra, već što je sve za­le­di­lo pa li­či na ve­li­ki ho­ke­ja­ški te­ren. Ne mo­gu do nas, ili od nas pre­ma Pa­vi­nom Po­lju ni konj­ska ni vo­luj­ska za­pre­ga. Naj­go­re je do lje­ka­ra sti­ći. Sre­ćom u se­lu ima­mo dvi­je mla­de trud­ni­ce ko­je če­ka­ju da se po­ro­de. Jed­noj je ovo pr­va , a dru­goj dru­ga trud­no­ća i tre­ba­lo bi pri­no­ve da do­đu za 15 do 20 da­na. Ali već nas strah hva­ta ka­ko ih do­pre­mi­ti do po­ro­di­li­šta ako ne­daj Bo­že ovo ne­vri­je­me po­tra­je. Sto­ga ape­lu­jem na nad­le­žne da ako je mo­gu­će an­ga­žu­ju svo­je eki­pe i ospo­so­be put do se­la Da­u­ti – po­ru­ču­je Ga­je­vić i na­vo­di pri­mjer od pri­je ne­ko­li­ko da­na ka­da je zbog bo­le­sti Da­na Pe­jo­vić mo­ra­la u Pa­vi­no Po­lje u am­bu­lan­tu, a on­da hit­no do bje­lo­polj­ske bol­ni­ce.
-To je bio tu­žan i ne­stva­ran pri­zor u ovom, ka­ko ka­žu, mo­der­nom vre­me­nu. Ka­ko je Pe­jo­vi­će­va bi­la ne­spo­sob­na da se tih vi­še od tri ki­lo­me­tra kre­će pr­ti­nom po sni­je­gu, do Pa­vi­nog po­lja na ru­ka­ma su je no­si­li nje­ni na­mi­li­ji. Još te­ži je bio slu­čaj vre­me­šnog mje­šta­ni­na Ma­noj­la Pe­jo­vi­ća (96) ko­ji je sam je ži­vio u ku­ći. Ka­da je sin do­šao da ga obi­đe za­te­kao ga je mr­tvog. Sre­ćom ni­je­smo ima­li vi­še ova­ko ne­sreć­nih pri­mje­ra - ka­zu­je Ga­je­vić i na­gla­ša­va da je tra­žio broj mo­bil­nog te­le­fo­na gra­do­na­čel­ni­ka Ale­skan­dra Žu­ri­ća ka­ko bi mu ob­ja­snio mu­ke u ko­ji­ma se na­la­ze mje­šta­ni Vra­ne­ške do­li­ne, ali na­ža­lost ni­je ga mo­gao do­bi­ti.
- Znam da je to ra­zu­man mlad čo­vjek i da bi po­mo­gao. Sto­ga ape­lu­jem i na nje­ga da ma­ši­ne ko­je či­sti mo­der­nu sa­o­bra­ćaj­ni­cu od Sli­je­pač Mo­sta do Pa­vi­nog Po­lja i da­lje pre­ma Ko­vre­nu, pro­du­že i do na­ših se­la ko­ja su prak­tič­no od­sje­če­na od svi­je­ta - is­ti­če Ga­je­vić, do­da­ju­ći da su se­lja­ni pa­met­ni i vi­spre­ni i da su se zna­ju­ći ko­li­ko zi­me mo­gu bi­ti te­ške na vri­je­me obez­bi­je­di­li onim što im je bi­lo naj­ne­op­hod­ni­je.
-Ipak bo­lest se ne mo­že od­lo­ži­ti. Ili ovi sreć­ni tre­nu­ci, kad će­mo do­bi­ti usko­ro dva no­va sta­nov­ni­ka se­la, pa za­to ape­lu­je­mo ne­ka ne­ko do­đe i po­mog­nme nam - po­ru­ču­je Ga­je­vić.
Tak­si­sta iz Pa­vi­nog Po­lja Ran­ko Le­ko­vić ka­že da je te­ško sa­o­bra­ća­ti put­nim prav­cem od Sli­je­pač Mo­sta pre­ma Ko­vre­nu.
-Ovaj re­gi­o­nal­ni put­ni pra­vac se isti­na če­sto i re­dov­no či­sti, ali ni­je po­de­san za nor­ma­lan sa­o­bra­ćaj jer ga je led oko­vao. Ni­ske su tem­pe­ra­tu­re pa ni so ne po­ma­že. O od­la­sku u okol­na se­la ni ne po­mi­šlja­mo - ka­že Le­ko­vić.
M.N.


Ha­sa­no­vić: Vi­dje­će­mo ka­ko mo­že­mo po­mo­ći

Iz DOO Ko­mu­nal­no Lim ka­žu da sve pred­u­zi­ma­ju da se či­ste pu­tre­vi ka­ko u grad­skom, ta­ko i pri­grad­skom sa­o­bra­ća­ju, i da su svi prav­ci pre­ma mje­snim cen­tri­ma či­sti i pro­hod­ni.
-Do uda­lje­nih se­la gdje se to mo­že an­ga­žo­va­ni su pri­vat­ni­ci, vla­sni­ci me­ha­ni­za­ci­je ta­ko da oni od­ra­đu­ju po­sao u gra­ni­ca­ma svo­jih mo­guć­no­sti. Ka­da je u pi­ta­nju se­lo Da­u­ti vi­dje­će­mo na­red­nih da­na na ko­ji na­čin se mo­že po­mo­ći – is­ti­če Mer­van Ha­sa­no­vić, ru­ko­vo­di­lac rad­ne je­di­ni­ce Pu­te­vi.